ВЛАДИМИР МОЈСИЛОВИЋ: ИСТОЧНО ОД РАЈА

Пише Специјални саветник- уметник у цивилу у Српско-руском центру “Мајак”

Житије, или боље рећи СИ – ВИ Иринеја Добријевића, бившег владике њујоршког је историја злоупотребе положаја. Непочинства архијереја који је властито одсуство духа или чак и једне искре самилости према ближњима заменио неутољивим жеђањем за новцем и богатством, двадесет година у служби Мамона у нашој Цркви, од Аустралије, Новог Зеланда до Америке. Он са својим локалним клерикалним сатрапима не преза од тога да прети и прогања монаштво и мирјане где год да се затекне.

Овај владика источно – американски, жива рана нашег православља, сеје поган где год се појави, док армија свештеника, адвоката и архијереја иду на прстима за њим и покушавају да почисте то у тишини. Свештенство и народ у Америци плаши изостанак храбрости да се овај архијереј тамне стране макар разреши и најзад уклони са “положаја” у СПЦ, када већ тај проблем није решен на неки традиционални начин.

Мирко Добријевић већ две деценије пустоши фондове цркава и манастира, протерује и бахато малтретира свештенство које не учествује у његовим малверзацијама. Он купује луксузне виле од епархијског новца, тражи нафту у манастиру, први се нашао на згаришту (под чудним околностима) спаљеног хтама Св. Саве на Менхетну, у покушају да уновчи вредно земљиште. Живопише самог себе у цркви, да би затим сам свој живопис благословио. Прети свештенству и монаштву својим везама са америчком ЦИА, нашао се и на депешама Викиликса у којима је означен као “сарадљив” када је реч о Стејт департменту САД. Изабран је за владику након само седмице “монашког живота”, такође под веома “необичним околностима”, а сам Патријарх Павле је одбио да присуствује његовом хиротонисању.

Када је донет нови црквени Устав Северне и Јужне Америке, у чијем су састављању учествовали и владика Максим и Лонгин, искоришћен је фанарски израз “Православна црква Србије”, израз Цариградске патријаршије који би да ограни деловање СПЦ искључиво на територију Србије. Фанариоти већ дугу меркају српске епархије у Америци. Шуровање америчких владика са Фанариотима, саслуживање са украјинским расколницима, евангелистима и ционистима такође није тајна, као ни Добријевићево учешће у међуверским, екуменистичким, али и политичким форумима. Ове године је изрекао уводну молитву на вашингтонском Маршу мира. Они у Америци то ни не крију, но се тиме хвале.

Приватни живот и склоности владике Иринеја не треба никако износити, не бих да учинимо какву саблазан верном народу, сад када имамо више него довољно доказа за његово криминално, антицрквено и антисрпско деловање, за све тврдње које смо изнели и које ћемо тек изнети. Не морамо да виримо у поноре његове душе и избора, доста ће бити и бумашке и писма које поседујемо.

Плашим се да ће се и овај пут покушати некаква медијација којом би се привремено купио мир. Медијација и дијалог са владиком кога народ зове Злобријевић и спомиње његову надлежност као гулаг, а кога свештенство у потаји зове Луцифер? Верном народу, свештенству и монаштву је доста жонглирања и живота у страху, ово није само локално питање Шејдленда – Марче или пак Кливленда, или каквог будућег манастира који ће овај похарати.Ово је питања опстанка вере, ово је борба на живот или смрт.

Дошло је време да се разреже мачем, а не заташкавањем и сакривањем прљавштине под тепих. Ми имамо довољно доказа да пошаљемо Иринеја тамо где би требало да буде, има ли за то довољно храбрости, решености и воље Београда? Чега се то тачно прибојавамо, а гледамо како волухарице у Цркви коло воде?

“Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, нити скривено што се неће дознати и на светлост изићи.”

Владимир Мојсиловић
Покрет Светосавље