ВЛАДИМИР МОЈСИЛОВИЋ: ЗЕМЉА ЖИВИХ
пише специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак”
Да ли се помолите понекад за нашег патријарха Порфирија, да му Бог подари снаге и мудрости, снаге да носи овај тешки крст док се чују ратни бубњеви Еврорајха и док градови горе, а мудрости да се избори са лукавим и лепљивим злом поднебесја које нас је опколило и ушло у овај напаћени народ. Да ли се помолите кад, или се баците каменом на мету коју вам црта невидљива рука на инстаграму и фејзбуку, где расуло и анти – поредак постаје закон, а мржња, суманутост и гнев постају врлине?
Бринем се за нашег Порфирија. Нападну ме тмурне мисли. Упадне ли патријарх кад у очај и маловерје, заплаче ли пред палом људском природом и помахниталим Србима у овом беспоштедном рату за људске душе, у којем наши непријатељи желе да нас сажежу, али да нас пре тога понизе? Успели су да нас заваде, залуде и опогане све што нам је свето!? Брине ли га кад сведочи како његов духовник, моћни стуб одбране наше Цркве, Иринеј бачки, копни од тешке болести!? Падне ли првојерарх у малодушност када види ђавоимано стадо, које изговара оно што ни жртва не би изговорила свом крвнику!?
Тргнем се, не желим ни да помислим да је мој патријарх болећив, иако је само човек. Оно што махнити раде њему, заправо раде сами себи, док уринирају по властитој вери и свима нама. Ко не види да је овај темељно припремљен прљави рат заправо напад на нашу Цркву, православље и апостолско предање, тешко њему! Шта вам је, браћо и сестре наше?
Максим Исповедник вели да човек првородним грехом и падом није постао демон, није изгубио оно боголико у себи, разум, можност да воли, нити је изгубио слободу. Сведочимо времену у ком су мреже учиниле да нам срце преотме мржња, видимо махните људе који више не расуђују, предају се ђаволским страстима у магновењу и самим тим губе и слободу. Ваља прво обезбожити природу у нама самима и разорити саборност, пре него нас сломе, поробе и побију. Онда не морају ни да нас убијају, јер нас нема, постали смо мртви за живота и сами себи пресудили!
НАТО је нашу Цркву и Патријарха одавно означио као највећег непријатеља, као постедњу линију одбране поробљавања нашег духа и земаља. Сваки патријарх је унапред осуђен без могућности одбране. Ову ђавољу работу је империја сјајно смислила заједно са унутрашњим непријатељима, да нас слуди, да сами себе убијемо властитом руком во вјеки вјеков. Шта вам је то патријарх тако страшно учинио?
Рекао је “обојена револуција” у Москви? Шта је тачно погрешио? Није обојена револуција већ читав шарени циркус већ четврт века! Сачекајте још мало да видите труле плодове својих избора, ако се још увек нисте истрезнили! У Ковиљу је Порфирије излечио хиљаде младих којима су се на венама видели ожиљци душе, али је пумпославље, изгледа, најтежа дрога која не пушта тек тако.
Порфирије је отишао у Москву, срео се са патријархом Кирилом и Путином и јасно рекао “да наша мала лађа, пловећи по узбурканом мору, увек мора бити везана за велики руски брод.” Он и Иринеј бачки су потврдили да у будућој геополитичкој подели света, Србија стоји са братском Русијом. Да никада нећемо издати Косово нит Завет. Да стојимо са Јерусалимом и Антиохијом, на једином исправном путу истине изворног светоотачког предања, насупрот лажима и лукавству Фанариота.
Упркос бесомучном прогону и медијској хајци запада каква није виђена од деведесетих, патријарх Порфирије је одржао величанствено опело нашем генералу Младићу, чије име је постало опасно изговорити гласно! На опело на које нико са виших положаја власти није смео да дође, нити Ратка ког нико од бардова и надмених горостасних српских интелектуалаца и професорског студентског цвијећа не сме макар да спомене!
И онда је на један клик кренуо најжешћи напад који не јењава, не зато што је рекао што је рекао како ви мислите, већ зато што је српски патријарх и зато што је био у Москви! Зато што је служио опело генералу Младићу, који је служио српском народу и спасио га од истребљења у Босни! Етнофилетизам у Срба? Па то није смешно, то је трагично када се збори о малом народу који се бори за веру и опстанак, који је претрпео више непојмљивих зверстава и геноцида у двадесетом веку са више милиона мучених жртава!
Порфирије иако вешти, даровити и одмерени дипломата много тога није урадио. Није довео папу у Србију, није му чак ни целивао руку, то је гнусна лаж са мреже! Није ништа потписао са босфорским малим фанатиотским источним папистом, није дозволио украјински сценарио у Македонији, иако то народ тек треба да схвати.
Када се волео са Хрватима јавно, Црква је куповала српску земљу у Хрватској тајно.
Како су се побуњени православци, са чврстом вером до првог клика на Твитеру, толико уздигли у властитом хибрису и наоружали праведним гневом, док руше Цркву са Латинима и Фанариотима, поучавају духовнике и смењују архијереје док у охолости виде себе као светитеље, а заправо у збиљи личе на крдо безумних свиња у које је Господ изгонио демоне и које јуриша у властито самоуништење?
Порфирије је остао онај исти игуман Земље живих који се уздигао из ковиљског блата — човек који је видео да се луча понекад рађа у адским подрумима људског, док се охоли праведници сурвавају у ништавило. Он не упире прстом у заблудело стадо.
ДАЉЕ РУКЕ ОД НАШЕГ, СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА!
Пробудите се Срби, не бој се Порфирије, држи се јединог исправног пута на којем корачаш, буди наша стена на коју ћемо се ослонити, а ми ћемо бранити Цркву животом!




Leave A Comment