СПАСОЈЕ ТОМИЋ: БЛАГОСЛОВ КОЈИ СЕ ПАМТИ

Високопреосвећеном Архиепископу Иринеју Буловићу

У Пећкој патријаршији, на дан устоличења патријарха Порфирија, 14. октобра 2022. године, сусрео сам архиепископа новосадског и Владику Бачког Иринеја Буловића. Тај сусрет памтим са посебном благодарношћу. У њему је било нечег што се не може само свести на свечаност и протокол, било је то вријеме разговора, духовне блискости и пажње која човјеку остаје у памћењу.

Добио сам благослов од архиепископа Иринеја и имао прилику да са њим разговарам, а из разговора сам понио неколико духовних савјета које памтим и данас. Нећу им додавати ријечи којих се не сјећам нити их претварати у нешто друго. Довољно је рећи да су то биле ријечи које су ми дале један путоказ, као тихи подсјетник на оно што у животу треба чувати и чему се треба враћати.
Пожелио ми је на крају разговора добро здравље, једноставно и људски, онако како пастир, прави пастир само умије и зна. Тада сам примио његову добру жељу као благослов. Данас, када се и сам суочава са здравственим искушењем, моја захвалност природно прераста у молитву. Усрдно се молим за његово здравље, да му Господ подари снагу, утјеху и опоравак.
Хришћанска љубав није само осјећање које се исказује ријечима. Она се показује и у памћењу, благодарности и молитви за другога. Када се сјетимо човјека који нам је упутио добру ријеч и пожелио здравље, онда је најприроднији одговор да му узвратимо молитвом. Не зато што је то било какав дуг који треба отплатити, већ зато што љубав према својој Цркви и њеним духовним оцима јесте нешто што увијек морамо имати у себи.

У Пећкој патријаршији, тај разговор добио је и посебну тежину. Благослов архиепископа Иринеја није за мене само успомена на један сусрет, већ заиста један невјероватан моменат сусрета са духовником, интелектуалцем који вам промијени у одређеном смислу перцепцију о неким стварима за које сте до тада мислили да су потпуно исправне и да сте увијек и праву.

Молитва за здравље архиепископа Иринеја јесте моја скромна благодарност за благослов, за вријеме које ми је посветио и за ријечи које нијесу нестале са завршетком разговора.
Молим се да му Господ подари крепост и мир, да га укрепи у искушењу и да се опорави на добробит читаве СПЦ и српског рода.

Неке сусрете човјек памти по мјесту, неке по догађају, а неке по ријечима које му остану у души.
Сусрет са архиепископом Иринејем памтим по свему томе , по Пећкој патријаршији, по благослову, по духовним савјетима.
А сада му, са поштовањем и хришћанском љубављу, узвраћам молитвом, да га Господ укрепи и подари му добро здравље.
Многаја љета!

Пресвета Богородице спаси нас