Српско – руски центар Мајак са организацијама српских земаља изражава дубоку забринутост због стање људских права и слобода у Европској унији

Европом се све гласније разлежу ратни покличи, а звуци труба и добоша најављују опасно буђење милитаристичких амбиција. Уместо да се европска заједница народа окрене будућности, политици сарадње, мира и просперитета, она се враћа у прошлост и историјске ревизије. Уместо да се суочи са нагомиланим унутрашњим проблемима, Европа их гура под тепих, док својим политичким курсом сопствене народе гура све ближе новој ратној катастрофи. Медији постају ратна машинерија за ширење пропаганде, предрасуда, лажи и наратива која све више подсећају на оне након пада Вајмарске републике.

Брине нас све већи пораст корупције, шовинизма, говора мржње, ратнохушкачке политике, гушења људских, медијских и верских слобода, гажење изборне воље грађана у земљама – чланицама, политичког реваншизма и репресије над неистомишљеницима, политике двоструких стандарда, па све до отворене дискриминације читавих народа зарад привилегованих мањина са ореолом изузетности. Европи је постало важније очување наратива но животи њених грађана и очување породице.

Плаши нас чињеница да се иза веселих, шарених дугиних боја помаља гадно лице расизма и нео – нацизма, са којим европска бирократија не уме, не сме и не жели да се носи! Слобода је остала само празна флоскула, а братство и једнакост нико више ни не спомиње. Политичке организације које желе мир и противе се рату са Русијом, са друге стране, оглашавају се фашистичким и екстремистичким.

Ко је од европских народа бирао бирократију Европске уније? Нико! Европски комесари корпоративних НВО агентура носе историјску одговорност за европску породицу народа које гура у пропаст. Европска унија уместо сарадње, мира и сигурности жели да пролије крв европске омладине зарад интереса елита из сенке? Уместо да прихвати одговорност за учешће у крвавом канибалистичком пиру елита, она кривицу пребацује на исток, хрлећи у властито самоуништење.

Европске елите су дубоко зарониле руке у корупцију, затечене у окултном пиру о којем сада постоји обиље докумената и које жели да опере крвљу властитих грађана. Докле год Европа није у стању да испуни основне услове поштовања људских права и обавеза које је сама другима наметала, већински народ Србије не жели да буде део такве уније.

Све док не испуни све ове услове, док се не суочи са прошлошћу и окрене будућности, док не прихвати принципе једнакости, друштвене правде, мира, мирољубиве коегзистенције и српског суверенитета уместо ратнохушкачке реторике, све док Европска унија не почисти прљавштину у властитом дворишту, уместо што вири у туђе, док не исправи историјске неправде које нам је нанела и извини се због учешћа у НАТО агресији, не може очекивати од нас Срба да прихватимо такву Европу.

Српско-руски центар “Мајак”