Интервју са аутором филма „Вуковар – тишина између споменика“ Вуком Дамњановићем

Документарни филм „Вуковар – тишина између споменика“ бави се питањем културе сећања, односа према споменицима и начина на који се прошлост рефлектује на живот једног града деценијама након рата. О филму, реакцијама које је изазвао и порукама које носи разговарамо са аутором филма Вуком Дамњановићем.

1. Зашто сте одлучили да се у филму бавите управо питањем Закона о гробљима и културе сећања?                                                                                                                                                                                Закон о гробљима Републике Хрватске (донет прошле године) био је непосредни повод за настанак филма, јер је показао како се кроз наизглед техничке и административне прописе може утицати на очување сећања и идентитета једне заједнице. То није само правно питање, већ и питање односа према страдалима и њиховом месту у колективном памћењу. Сматрам да Закон о гробљима Републике Хрватске представља инструмент којим се утиче на тумачење историје простора Источне Славоније и наставља учвршћивање једностраног погледа на сложене догађаје из деведесетих година, због чега смо желели да кроз филм отворимо ширу расправу о политици сећања и култури памћења.

Шта је оно што сте желели да истражите кроз филм „Вуковар – тишина између споменика“?

Филм није класичан ратни документарaц о догађајима из 1991. године. Не бавимо се реконструкцијом сукоба, већ питањем сећања и идентитета након рата – начином на који једно друштво деценијама касније живи са последицама прошлости.

Фокусирали смо се на савремени Вуковар и улогу споменика у обликовању јавног простора. Филм приказује разлику између доминантних меморијала посвећених Домовинском рату и других обележја – посвећених жртвама фашизма и српској заједници – која су често маргинализована.

Та „тишина између споменика“ представља централну метафору филма – оно што се прећуткује, не види или занемарује. Кроз филм смо желели да отворимо питања права на сећање, утицаја политике сећања на достојанство жртава и могућности заједничке будућности уколико се прошлост не памти селективно.

Какве су реакције након приказивања филма и да ли је било полемика око тема којима се бави?

Реакције су углавном позитивне, иако је било и негативних коментара из Хрватске. Они који критикују филм углавном оправдавају своју политику, с обзиром на то да је реч о људима који су учествовали у креирању Закона о гробљима. То је очекивано, јер филм дотиче теме које су део званичног наратива о рату. Ми смо желели да покажемо да право на достојанствено сећање мора важити за све жртве, а не само за једну страну.

Колико је било важно да кроз филм прикажете шири контекст догађаја који су претходили бици за Вуковар?

Оно по чему се филм разликује од других остварења јесте приступ хронологији догађаја – настојали смо да прикажемо шири контекст и околности које су претходиле бици за Вуковар, као и догађаје који се често изостављају из јавног наратива. Дакле, постојао је разлог због којег је ЈНА интервенисала, а он се односио на блокаду касарне ЈНА у граду од стране хрватских формација.

Који споменици у Вуковару данас највише говоре о односу према култури сећања?

Најупечатљивији је споменик француском „добровољцу“ Жану Николијеу, који се налази у центру града. Проблематични су поздрав „За дом спремни“ и шаховница са првим белим пољем, симболи повезани са периодом фашистичке НДХ, који се налазе на споменику. Проблематична је и нормализација фашистичких симбола у земљи чланици Европске уније, чије би вредности требало да почивају на антифашизму. Са друге стране, постоји Меморијал Дудик Богдана Богдановића, посвећен жртвама фашизма, споменик из периода Југославије до којег данас не води ниједан путоказ, нема уређене приступне стазе нити табле која би указивала на његову локацију.

Наравно, не ради се о изолованом случају. Слични примери фашизације друштва присутни су и у другим деловима источне Европе, где се одређене ретроградне праксе толеришу све док служе као својеврсни политички прокси. Таквих примера има много и они показују да је реч о ширем друштвеном и политичком феномену…