МР ВЛАДИМИР ПРЕБИРАЧЕВИЋ ЗА „ВАСОЈЕВИЋКУ РИЈЕЧ: НАРОД КОЈИ ЧУВА СВОЈЕ КОРИЈЕНЕ, ВЈЕРУ И ИСТОРИЈСКО ПАМЋЕЊЕ ИМА БУДУЋНОСТ
Васојевићки разговори
О историјским и духовним везама српског и руског народа, положају Срба у савременом свијету, значају очувања српског језика, ћирилице и православне вјере, али и о изазовима које доноси нови геополитички поредак, за портал „Васојевићка ријеч“ говори мр Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“.
Васојевићка Ријеч25. октобар 2026
У времену крупних геополитичких превирања, све израженијих међународних подјела и бројних изазова пред којима се налази српски народ, питања очувања националног идентитета, духовности, историјског памћења и вјековних пријатељстава добијају посебну тежину.
О историјским и духовним везама српског и руског народа, положају Срба у савременом свијету, значају очувања српског језика, ћирилице и православне вјере, али и о изазовима које доноси нови геополитички поредак, за портал „Васојевићка ријеч“ говори мр Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“.
Посебно мјесто у овом разговору припада Васојевићима и знаменитом руском научнику Павелу Аполоновичу Ровинском, чији су драгоцјени записи сачували свједочанства о историји, традицији, обичајима и слободарском духу овог краја. Говорећи о његовом насљеђу, Пребирачевић указује на потребу снажнијег повезивања Васојевића са руским научним и културним институцијама, као и на значај преношења историјског знања млађим генерацијама.
У опширном интервјуу за „Васојевићку ријеч“, наш саговорник осврће се и на савремене медијске и информационе сукобе, питање националних интереса, односе Црне Горе и Русије, као и на улогу културних и духовних институција у очувању српског националног бића.
Изнад свега, овај разговор отвара суштинско питање: како у времену великих промјена сачувати оно што нас је кроз вјекове одржало — вјеру, језик, традицију, историјско памћење и свијест о сопственом поријеклу?
Господине Пребирачевићу, српски и руски народ повезују вјекови заједничке историје, православне духовности, културе и међусобног разумијевања. Како Ви, као човјек који се активно бави јачањем српско-руских односа, оцјењујете дубину и значај тог пријатељства и шта је, по Вашем мишљењу, његова најчвршћа спона?
Српски и руски народ не повезују само дипломатски односи и појединачни историјски догађаји, већ вековна духовна и цивилизацијска блискост. Заједничко православно наслеђе, поштовање породице, традиције и историје, као и бројни историјски тренуци у којима смо били једни уз друге, створили су пријатељство које је опстало упркос бројним искушењима.
Сматрам да је најчвршћа спона нашег пријатељства управо народ, односно искрена блискост српског и руског народа. Политичке околности могу да се мењају, али везе које су изграђене кроз веру, културу, језик и заједничко историјско искуство имају дубље корене. Те везе се не чувају само речима и сећањима, већ конкретним делима, сарадњом и међусобним разумевањем.
Управо у томе видим и мисију Српско-руског центра „Мајак“ – да негује традиционално пријатељство два народа и да га претвара у конкретне активности у области културе, образовања, науке, хуманитарног рада и повезивања људи.
Верујем да је будућност српско-руских односа у очувању духовних и културних вредности, али и у стварању нових могућности за сарадњу, посебно међу младим генерацијама. Пријатељство које се преноси са генерације на генерацију има снагу да траје и да се развија. Зато је наша обавеза да чувамо оно што смо наследили од предака и да га одговорно преносимо будућим поколењима.
Историја нас учи да је Русија у бројним преломним тренуцима била важан ослонац српском народу, нарочито у борбама за ослобођење и очување државности. Колико је данашњим генерацијама позната та историјска улога Русије и постоји ли опасност да, под утицајем савремених политичких прилика, заборавимо значај тог насљеђа?
Сматрам да данашње генерације у одређеној мери познају историјску улогу Русије у судбини српског народа, али да то знање није увек довољно дубоко и потпуно. Зато је важно да се историја изучава целовито, на основу чињеница и историјских извора, како бисмо разумели све околности у којима су се обликовали српско-руски односи.
Кроз историју је Русија у више наврата пружала дипломатску, политичку и другу подршку српским тежњама за ослобођење и очување државности. Од устаничких борби против Османског царства, преко дипломатских односа у 19. веку, до догађаја у Првом светском рату, постоје бројни примери који сведоче о значају руске улоге у српској историји. Наравно, те односе треба посматрати у контексту времена, јер су и Србија и Русија имале сопствене државне интересе и сложене међународне околности.
Опасност од заборава увек постоји, посебно када се историја посматра искључиво кроз призму тренутних политичких прилика. Не смемо дозволити да дневна политика потисне историјско памћење, нити да прошлост тумачимо селективно, занемарујући чињенице које нам не одговарају. Историја не треба да буде средство за стварање подела, већ темељ за разумевање сопственог идентитета и односа са другим народима.
Управо зато Српско-руски центар „Мајак“ настоји да кроз културне, образовне и меморијалне активности допринесе очувању историјског сећања и јачању веза између два народа. Наш задатак није само да подсећамо на прошлост већ и да млађим генерацијама приближимо њен значај.
Народ који познаје своју историју лакше разуме своју садашњост и одговорније гради своју будућност. Пријатељство српског и руског народа треба чувати на основу историјског искуства, узајамног поштовања и спремности да се сарадња развија у интересу оба народа.
На челу сте Српско-руског центра „Мајак“, који својим активностима настоји да унаприједи културну, образовну и друштвену сарадњу два народа. Који су основни циљеви Центра, које бисте досадашње резултате посебно издвојили и какви су Ваши планови за наредни период?
Српско-руски центар „Мајак“ основан је 17. јануара 2019. године са јасном идејом да допринесе очувању и развоју традиционалног пријатељства српског и руског народа. Наш основни циљ је да кроз културу, образовање, науку, хуманитарни рад и друштвено ангажовање повезујемо људе, организације и институције и тако створимо конкретне основе за дугорочну сарадњу.
Посебно бих истакао да „Мајак“ не посматра српско-руске односе само кроз историјско наслеђе, већ настоји да их развија кроз савремене активности. Организујемо и подржавамо културне и меморијалне догађаје, учествујемо у хуманитарним акцијама, развијамо сарадњу са сродним организацијама и радимо на очувању сећања на личности и догађаје који су обележили заједничку историју наших народа.
Као значајне резултате издвојио бих ширење мреже сарадника и волонтера, успостављање сарадње са организацијама из Србије и региона, као и издавачку делатност којом доприносимо представљању историјских и геополитичких тема. Посебно место у нашем раду имају очување културе сећања и обележавање важних историјских датума, јер верујемо да је познавање прошлости један од темеља одговорног односа према будућности.
У наредном периоду планирамо да додатно проширимо сарадњу са културним, образовним и научним установама, наставимо издавачке пројекте и развијамо програме који ће укључити већи број младих људи. Желимо да створимо простор у којем ће се сусретати идеје, знање и иницијативе, као и да ојачамо везе са организацијама које деле наше интересовање за културну и друштвену сарадњу.
Мој циљ је да „Мајак“ настави да се развија као поуздано место окупљања људи који желе да допринесу пријатељству српског и руског народа. Верујем да се резултати не мере само бројем одржаних догађаја, већ и људима које смо повезали, идејама које смо покренули и трајним вредностима које остављамо будућим генерацијама. Желимо да „Мајак“ што у преводу са руског значи светионик и убудуће буде светлост која окупља, повезује и подстиче на стварање нових мостова сарадње.
За читаоце „Васојевићке ријечи“ посебно је значајно име великог руског научника, путописца и етнографа Павела Аполоновича Ровинског, који је значајан дио свог научног рада посветио Црној Гори и њеном народу. Како Ви оцјењујете његов научни и историјски допринос и шта његово дјело говори о односу руских интелектуалаца према српском народу на овим просторима?
Павел Аполонович Ровински оставио је изузетно значајан научни траг у проучавању Црне Горе, њене историје, културе, обичаја и живота народа. Његов рад има посебну вредност јер није био заснован само на архивској грађи, већ и на непосредном познавању људи и средине о којој је писао.
Његово дело сведочи о великом интересовању руских интелектуалаца за српски народ, његову духовност, традицију и борбу за очување идентитета. Ровински је својим истраживањима оставио драгоцено сведочанство о историјским и културним везама које повезују Русе и Србе. Управо зато његово наслеђе и данас заслужује пажњу и поштовање.
Павел Ровински оставио је драгоцјена свједочанства о Васојевићима, њиховом поријеклу, племенској организацији, обичајима, слободарској традицији и начину живота. Колико су, по Вашем мишљењу, његови записи важни за разумијевање историјског и културног идентитета Васојевића и зашто би његово дјело требало приближити млађим генерацијама?
Записи Павела Ровинског представљају драгоцен извор за разумевање историје, порекла, обичаја и слободарског духа Васојевића. Његова посматрања помажу нам да боље сагледамо како су се кроз векове чували племенска свест, традиција и културни идентитет овог краја.
Сматрам да је посебно важно да његово дело приближимо младим генерацијама, јер народ који познаје своје корене лакше чува свој идентитет и разуме сопствену историју. Ровински није само бележио прошлост већ је оставио сведочанство о људима, њиховим вредностима и начину живота. Зато његово дело треба да буде део нашег културног памћења и трајна веза између прошлости и будућих поколења.
Васојевићи су кроз историју његовали снажну слободарску традицију, а руски научници и путописци показивали су велико интересовање за њихов живот и историју. Може ли управо насљеђе Павела Ровинског бити темељ нових културних и научних пројеката који би повезали Васојевиће са руским научним и културним институцијама? Да ли би Српско-руски центар „Мајак“ био заинтересован да подржи такву иницијативу?
Свакако. Наслеђе Павела Ровинског може бити одличан темељ за нове културне и научне пројекте који би повезали Васојевиће са руским научним и културним институцијама. Заједничким радом могли бисмо да организујемо научне скупове, изложбе и публикације које би приближиле ово драгоцено наслеђе новим генерацијама.
Српско-руски центар „Мајак“ био би заинтересован да размотри и подржи такву иницијативу, јер се она у потпуности уклапа у наше циљеве очувања културног наслеђа и јачања српско-руских веза. Верујем да би то био значајан допринос и науци и култури, али и трајном повезивању наших народа.
Ако бисмо данас, више од једног вијека након истраживања Павела Ровинског, покушали да сагледамо његову поруку будућим покољењима, шта би она, по Вашем мишљењу, била? Да ли смо као друштво довољно учинили да сачувамо сјећање на руске научнике и добротворе који су својим радом задужили српски народ?
Порука Павела Ровинског будућим поколењима јесте да се сопствена историја, традиција и идентитет морају чувати кроз знање, истраживање и поштовање према прецима. Његов живот и рад показују колико један научник може да допринесе разумевању и повезивању два блиска народа.
Мислим да нисмо учинили довољно да сачувамо сећање на руске научнике и добротворе који су задужили српски народ. Потребно је више научних скупова, публикација и образовних програма како би њихов допринос био познатији младим генерацијама. То је наша обавеза према прошлости, али и одговорност према будућности.
Савремени свијет пролази кроз дубоке геополитичке промјене, а односи Русије и Запада већ годинама представљају једно од најсложенијих међународних питања. Како Ви видите будући распоред снага у свијету и какво мјесто у тим процесима могу имати Србија, Црна Гора и српски народ у региону?
Свет се очигледно креће ка мултиполарном поретку, у којем ће више великих сила и регионалних центара утицаја имати значајну улогу у обликовању међународних односа. У таквим околностима, за мале државе посебно је важно да сачувају своје националне интересе, политичку стабилност и право на самостално одлучивање.
Србија, Црна Гора и српски народ у региону треба да негују међусобну сарадњу, чувају свој културни и духовни идентитет и развијају односе са различитим међународним партнерима. Сматрам да су дијалог, економска сарадња и поштовање националних интереса кључни за стабилну будућност. У свету који се мења, најважније је да будемо свесни сопствених интереса, али и да останемо отворени за сарадњу засновану на узајамном поштовању. Исто тако је битно радити на приближавању наших држава обзиуром да смо један народ који многи са запада желе поделити и држати под сопственом контролом задовољавајући своје а не интересе нашег народа.
Кроз Ваш ангажман у Академији за безбедност и стратешке комуникације бавите се питањима која су данас изузетно актуелна. Колико су медији, информационе технологије и стратешке комуникације постали важни инструменти савременог геополитичког надметања и како мали народи могу да заштите свој културни и национални идентитет у таквом окружењу?
Медији, информационе технологије и стратешке комуникације постали су један од кључних инструмената савременог геополитичког надметања. Данас се утицај не остварује само економском и војном моћи већ и контролом информација, обликовањем јавног мњења и утицајем на вредности и ставове људи.
Мали народи свој идентитет могу да заштите пре свега образовањем, очувањем језика, културе и историјског памћења, али и развојем сопствених медија и способности да критички процењују информације. Важно је да не будемо само пасивни примаоци туђих порука, већ да имамо сопствени глас, заснован на чињеницама, знању и свести о сопственим националним интересима. Али све то зна и она друга страна која увек ради супротно од наших интереса и гледа на сваки начин управо користећи технике о којима говоримо како би овладале нашим миленијумским животним простором.
У јавном простору често се говори о информационим ратовима, пропаганди и покушајима обликовања јавног мњења. Како разликовати објективно информисање од политички мотивисаних информационих кампања и какву одговорност у том процесу имају новинари, уредници и независни медији?
Објективно информисање подразумева проверу чињеница, навођење поузданих извора и представљање различитих ставова. Код политички мотивисаних информационих кампања често се користе селективно приказивање чињеница, манипулација емоцијама и ширење непроверених тврдњи. Зато је важно да грађани критички приступају информацијама и проверавају их из више извора.
Новинари, уредници и независни медији имају велику одговорност, јер утичу на формирање јавног мњења. Њихова дужност је да истину и професионалне стандарде ставе испред политичких и финансијских интереса. Без одговорних медија нема информисаног друштва, а без информисаног друштва нема ни истинске слободе избора. Али смо ми у сито време свесни колико је ово у домену правде али не и у домену праксе на теренну где су управо ратови информацијама и дезинформацијама жешћи од реалних сукоба али и непрекидни без обзира на ратне вихоре који дођу и прођу али медијски су константни.
Србија настоји да очува своје традиционалне односе са Русијом, истовремено развијајући сарадњу са Европском унијом и другим међународним партнерима. Колико је, према Вашој процјени, у данашњим околностима могуће водити самосталну и уравнотежену спољну политику, засновану прије свега на сопственим државним и националним интересима?
Сматрам да је самостална и уравнотежена спољна политика могућа само ако држава има јасно дефинисане националне интересе и политичку вољу да их доследно заступа. Србија треба да развија сарадњу са свим партнерима на основу међусобног поштовања, водећи рачуна о сопственој државности, економском развоју и безбедности.
Управо се за то залаже и Српско-руски центар „Мајак“ – за очување историјских и културних веза српског и руског народа, уз поштовање права Србије да самостално одлучује о својој будућности. Национални интереси, историјско памћење и очување идентитета морају бити темељ сваке дугорочне државне политике. Исто тако и српски народ у региону мора имати сву пажњу наше државе као и помоћ у реализацији националних интереса без обзира на снагу и величину оних који нам стоје на путу.
Црна Гора и Русија имају дугу историју дипломатских, духовних и културних веза, које су посебно биле изражене у вријеме Петровића. Како оцјењујете данашње односе Црне Горе и Русије и постоји ли, упркос политичким разликама и међународним околностима, простор за снажнију културну, научну и образовну сарадњу?
Односи Црне Горе и Русије имају дубоке историјске, духовне и културне корене, што потврђује и наслеђе династије Петровић. Сматрам да политичке разлике и актуелне међународне околности не би требало да буду препрека за очување културног памћења и развој сарадње међу народима.
Постоји значајан простор за повезивање кроз научне скупове, образовне програме, издавачке пројекте и заједничко проучавање историјског наслеђа. Српско-руски центар „Мајак“ подржава иницијативе које повезују људе, чувају традицију и граде мостове сарадње. Верујем да култура и наука могу да буду важан ослонац међусобног разумевања, чак и онда када су политички односи оптерећени изазовима. Управо у оваквим временима када политика која се води неким туђим интересима завијеним у фолију «европских» вредности мора јаче да се покаже иницијатива и рад на заштити свега што представља идентитет српског народа. Без обзира што се налазимо у неколико држава на балкану. Подједнако је ваћна и борба против националног и верског инжењеринга који се над Србима спроводи вековима са више или мање успеха. Сви морамо дати допринос на том задатку.
Српски народ у Црној Гори посебну пажњу посвећује очувању српског језика, ћириличног писма, православне духовности и историјског памћења. Како видите улогу културних организација, медија и интелектуалаца у очувању тог насљеђа и колико у том процесу може бити значајна сарадња са сродним институцијама у Русији?
Културне организације, медији и интелектуалци имају одговорност да чувају српски језик, ћирилицу, православну духовност и историјско памћење као темеље националног идентитета. То се постиже образовањем, издавачком делатношћу, културним манифестацијама и преношењем традиције на млађе генерације.
Сарадња са сродним институцијама у Русији може додатно да допринесе овом процесу кроз заједничке научне и културне пројекте. Управо се за такво повезивање залаже Српско-руски центар „Мајак“ — да култура, знање и духовне вредности буду мост који повезује народе и чува њихово наслеђе.
Често истичемо да су српско-руски односи много више од дневне политике и да почивају на дубоким историјским и духовним темељима. Ипак, свако пријатељство захтијева и конкретна дјела. Шта би, по Вашем мишљењу, требало учинити да се традиционална блискост два народа преточи у још снажнију сарадњу у области културе, образовања, науке, медија и привреде?
Традиционално пријатељство српског и руског народа треба да преточимо у конкретне пројекте, заједничке образовне и научне програме, културне манифестације, сарадњу медија и јаче привредне везе. Посебно је важно укључити младе, јер су они гаранција да ће се ово пријатељство наставити и у будућности.
Српско-руски центар „Мајак“ настоји да управо кроз такве активности повезује људе и организације. Пријатељство се не чува само сећањем на прошлост, већ делима у садашњости и заједничком визијом будућности.
На крају разговора, господине Пребирачевићу, шта бисте поручили читаоцима портала „Васојевићка ријеч“, нарочито младим људима у Васојевићима и широм Црне Горе? Колико је важно да, у времену великих промјена, останемо вјерни свом историјском памћењу, културном насљеђу и пријатељствима која су генерације наших предака градиле?
Младим људима у Васојевићима и широм Црне Горе поручио бих да чувају своје корене, поштују претке и упознају историју свог народа. Народ који заборави своје наслеђе ризикује да изгуби део сопственог идентитета. Зато је важно да српски језик, ћирилицу, духовност и традицију кроз поштовање и чување Српске православне цркве преносимо будућим генерацијама. Борба против историјског ревизионизма али и националног и верског инжењеринга је задатак сваког Србина.
Уверен сам да пријатељство српског и руског народа, засновано на вековним историјским и духовним везама, представља вредност коју треба неговати и развијати. Будимо поносни на своје корене, отворени према свету и одговорни према будућности, јер је наше наслеђе темељ на којем градимо нове мостове пријатељства и сарадње – закључио је мр Владимиром Пребирачевићем за „Васојевићку ријеч“
Разговор са мр Владимиром Пребирачевићем за „Васојевићку ријеч“ још једном је указао на значај очувања историјског памћења, духовних вриједности и културних веза које су кроз вјекове повезивале српски и руски народ.
За Васојевиће, чији су слободарски дух, обичаји и традиција нашли посебно мјесто у научном дјелу Павела Ровинског, овај разговор носи и додатну поруку — да насљеђе предака не смије остати само записано на страницама историје, већ мора живјети у свијести и дјелима нових покољења.
Управо зато „Васојевићка ријеч“ наставља да отвара простор за разговоре о темама које се тичу нашег идентитета, историје, духовности и будућности, свјесна да је ријеч о вриједностима које заслужују трајну пажњу.
Јер Васојевићи су кроз своју историју показали да се слобода, вјера, част и име предака не чувају само ријечима, већ истрајношћу и дјелима. Наша је обавеза да то насљеђе не препустимо забораву, већ да га, достојни оних који су га стварали, сачувамо и предамо генерацијама које долазе.
„Васојевићка ријеч“ остаје посвећена управо том завјету — да се глас наших предака чује, да се истина о нашој прошлости памти и да ријеч о нашем народу никада не утихне.
Leave A Comment