Александар Вукашиновић: Помоћ и донације Босни за јачање војне моћи кроз разне пројекте ЕУ , УСА и Турске

пише Специјални саветник Српско Руског центра МАЈАК

Европска унија је највећи појединачни донатор средстава и финансијске помоћи у Босни и Херцеговини. Од 1996. године, Европска унија је уложила преко 3,5 милијарди еура, прво у послијератну обнову, а потом за помоћ БиХ у процесу приступања у свим кључним секторима. Притом је ЕУ користила различите финансијске инструменте, од којих је најсвеобухватнији Инструмент претприступне помоћ (ИПА). Претприступни фондови Европске уније помажу у реализацији политичких и економских реформи у БиХ, припремању државе за права и обавезе које долазе с чланством у ЕУ, а истовремено осигуравају побољшање стандарда и услуга за грађане.

Босна и Херцеговина је у раној фази припрема у области околиша и климатских промјена. Потребно је осигурати усклађен цјелодржавни приступ стратешком планирању, како би се досљедно и свеобухватно ријешило питање усклађивања с правном стечевином ЕУ у области околиша на свим нивоима власти. Потребно је уложити значајне напоре на проведби и извршењу.

Улагања у инфраструктуру требају се стратешки планирати како би се испунили изводљиви и циљани приоритети те осигурало усклађивање сектора с релевантним директивама ЕУ које захтијевају велика улагања. У ту сврху, потребно их је пажљиво планирати узимајући у обзир постојећи стратешки и регулаторни оквир, зрелост и способност корисника да одрже ова улагања из властитих средстава. Како би се то омогућио, у фебруару 2019. године је као полазна тачка усвојена Јединствена листа инфраструктурних пројеката БиХ за сектор околиша (ССПП) (укључује 67 пројеката из сектора управљања водама и околиша), али она захтијева редовна ажурирања и добро управљање јавним финансијама у циклусу улагања.

Претходна укупна ИПА помоћ за сектор околиша у периоду од 2007. до 2016. године премашује 110 милиона еура, што укључује помоћ у изградњи капацитета и инфраструктурна улагања. То се односило на унапређења у областима хоризонталних питања, управљања водама, отпадом и поплавама и заштите природе.

Усвајањем цјелодржавне Стратегије за приближавање законодавства у области околиша (ЕАС) за БиХ 2017. године (која је израђена уз помоћ коју је финансирала ЕУ, примјењујући такозвани „модуларни приступ“), ЕУ је препознала напоре БиХ на заузимању цјелодржавног приступа, а овај сектор је остварио користи од подршке кроз ИПА-у за 2018. и 2020. годину.

Помоћ за сектор околиша је и даље двојака: помоћ у изградњи капацитета и инфраструктурна улагања. У те сврхе, у оквиру инструмента ИПА за период од 2018. до 2020. године, наставит ће се пружати подршка управљању водама и отпадом и хоризонталним питањима. Укупно буџетско издвајање премашује 24 милиона еура.

БиХ има обавезе у области енергије кроз Споразум о стабилизацији и придруживању, у складу са обавезама које произилазе из Уговора о енергетској заједници. Држава је 2018. године усвојила Оквирну енергетску стратегију Босне и Херцеговине, чиме је омогућен приступ финансирању кроз ИПА ИИ. Законодавни оквир који се односи на електричну енергију постоји на државном нивоу али није усклађен са Трећим енергетским пакетом. На државном нивоу не постоје закони о природном гасу док су закони на ентитетском нивоу и даље неједнаки и неусклађени, што спречава будуће неопходне реформе. Законодавни оквир у енергетском сектору који покрива енергетску ефикасност, обновљиве изворе енергије и друго захтијева даље усклађивање. ЕУ је тренутно у процесу покретања програма ЕУ4Енергy који би пружио техничку помоћ властима БиХ у даљем усклађивању и реформи енергетског сектора.

У мају 2014. Босна и Херцеговина је погођена највећим поплавама у посљедњих 120 година. ЕУ је одмах реаговала активирањем Механизма Уније за цивилну заштиту те су 23 земље чланице обезбиједиле хуманитарну помоћ за Босну и Херцеговину. Након те катастрофе, Европска комисија је организирала и била домаћин донаторске конференције „Заједничка обнова“ како би мобизирала подршку и добила обећања од донатора за обнову земље.

ЕУ је покренула Програм санације посљедица поплава за Босну и Херцеговину у вриједности од 43,52 милиона еура, од којих је износ од 42,24 милиона еура био допринос Уније. Овај програм пружио је подршку преко 610,000 становника у 50 најугроженијих општина широм земље. Уз помоћ ЕУ обновљено је 4,640 кућа, 119 школа и вртића, 6 домова здравља, 5 центара за социјални рад, 3 зграде општине, 110 локалних путева и мостова, те 31 водна и санитарна објекта. Подршком МСП-има и пољопривредним произвођачима, ЕУ је обезбиједила преко 5.000 радних мјеста.

ЕУ даје Оружаним снагама БиХ 15 милиона еура

Нова мјера помоћи је усмјерена на јачање интероперабилност и оперативне спремности.
Вијеће је усвојило мјеру помоћи у вриједности од 15 милиона еура у оквиру Европског инструмента мировне помоћи, са циљем јачања војно-одбрамбених капацитета Оружаних снага Босне и Херцеговине. Ова одлука се надовезује на подршку која је до сада пружена кроз билатералне пакете помоћи из 2021. и 2022. године.
Нова мјера помоћи је усмјерена на јачање интероперабилност и оперативне спремности Оружаних снага Босне и Херцеговине, те могућност њиховог доприноса операцијама и мисијама Заједничке сигурносне и одбрамббене политике Европске уније, те свим међународним коалицијама.

Данашња одлука потврђује континуирани ангажман са Босном и Херцеговином у области сигурности и одбране, те одражава потпуну усклађеност земље са Заједничком вањском и сигурносном политиком Европске уније. У регионалном контексту, Европска унија и Босна и Херцеговина континуирано потврђују своју опредијељеност за унапређење сарадње у овој области, укључујући и кроз учешће Босне и Херцеговине у Балканским медицинским снагама (Balkan Medical Task Force), регионалној иницијативи која је такође подржана путем Европског инструмента мировне помоћи.

Европски инструмент мировне помоћи ће осигурати Оружаним снагама Босне и Херцеговине индивидуалну заштитну опрему, опрему за хемијску, билошку, радиолошку и нуклеарну заштиту, уређаје за ноћно осматрање и теретна возила. Такође ће, по потреби, осигурати пратеће материјале и услуге, укључујући и оперативну обуку.

Европски инструмент мировне помоћи је успостављен у марту 2021. године за финансирање активности у оквиру Заједничке вањском и сигурносне политике, с циљем спречавања сукоба, очувања мира и јачања међународне сигурности и стабилности. Конкретно, Европски инструмент мировне помоћи омогућава Европској унији да финансира активности усмјерене на јачање војно-одбрамбених капацитета трећих држава, те регионалних и међународних организација.

Војне донације се не додјељују директно ентитетима, већ искључиво Оружаним снагама Босне и Херцеговине (ОС БиХ) као јединственим војним снагама на државном нивоу. Значајне донације наоружања, опреме и новчаних средстава за ОС БиХ у периоду 2025–2026. године обухватају сљедеће пакете:
• Европска унија (Европски инструмент мировне помоћи): У мају 2026. године одобрен је пакет помоћи вриједан 15 милиона еура за јачање оперативне спремности ОС БиХ. Средства су намијењена за набавку индивидуалне заштитне опреме, опреме за радијациону, хемијску и биолошку заштиту (РХБ), уређаја за ноћно проматрање и теренских возила.

• Сједињене Америчке Државе (САД): Влада САД-а је у јуну 2026. године донирала напредну спасилачку опрему и дизалице за хеликоптере у вриједности од готово 352.000 америчких долара, која је намијењена акцијама трагања, спашавања и хитним медицинским интервенцијама.
• Савезна Република Њемачка: Током новембра 2025. године потписан је споразум вриједан 1,8 милиона еура за инфраструктурне радове на војној локацији „Туфо Буза” у Високом. Такођер, крајем 2025. године Њемачка је донирала и пет специјализованих возила за пријевоз опасних материја.

• Република Турска: У првој половини 2025. године финализирани су договори и испоруке програма војне опреме, који укључују различите облике наоружања, обуку кадета у Турској, те иницијативе усмјерене ка испоруци хеликоптера и беспосадних летјелица.