Иван Вучковић: Европа одбија да разуме Русија је светска сила

пише специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак” и заменик председника скупштине града Бора

Посматрајући и анализирајући догађаје од почетка руске војне операције у Украјини, јасно се да приметити да, из неких потпуно необјективних и нејасних разлога, Европска унија покушава да Русију сведе на некакву маргиналну појаву, нуспојаву савременог света. Сетимо се, рецимо, да је Урсула фон дер Лајен током 2023. године пред Европским парламентом изјавила да је „Путинов план пропао“, те је закључак био да је Русија изолована и да јој ситуација у Украјини полако измиче из контроле. Негде у исто време, Борељ, као једна од кључних фигура спољне политике ЕУ, навео је тада да је Русија „економски патуљак“ и велика „бензинска пумпа“.

Било је још много оваквих, или још горих, изјава са различитих страна Европске уније, али и САД, што је директан показатељ површности оних који, у већој или мањој мери, диктирају званичну европску политику.

Међутим, поред покушаја да се Русија дискредитује и прогласи маргиналном, руски гас чак и данас чини око 20% целокупног увоза гаса у ЕУ. Поред гаса, ЕУ у многоме од Русије зависи и по питању нафте и нафтних деривата, али и азотног ђубрива, уранијума и нуклеарних горива, рибе и других сировина и производа.

Различити ставови о томе да ЕУ са Русијом више нема ништа, нити жели да има, дакле, нису у потпуности основани.

Са друге стране, изјаве о томе да је Русија „војно готова“ такође немају јасно упориште на терену. На пример, руска војска наставља операције на више праваца, укључујући подручје Доњецке области и положаје у широј зони Покровска.

Од почетка војне операције у Украјини, Русија је преузела контролу над већим делом Луганске области, Мариупољем, Мелитопољем, као и великим делом Запорошке области. Извесно је да се значајан део међународно признате територије Украјине данас налази под контролом Руске Федерације.

Наравно, много је проблема на свим странама, али разумевати Русију као некакву неозбиљну земљу која само „смета колективном светском миру“ једноставно није озбиљно, а уједно може бити веома погубно по све.

Укратко, све док се не схвати да што пре мора да се седне за преговарачки сто на највишем дипломатском нивоу и разговара са председником Путином и његовим сарадницима, криза ће се само даље продубљивати.

Сетимо се само да је и Черчил максимално одлагао своје акције, док су највећи терет рата на европском фронту подносили совјетски војници и народ. Наравно, и он је још тада знао — Русија није некаква другорезредна земља, већ светска сила.

МајакТим