ВЛАДИМИР МОЈСИЛОВИЋ: ПОСЛЕДЊА ЂЕНЕРАЛОВА ОФАНЗИВА

пише Специјални саветник- уметник у цивилу у Српско-руском центру “Мајак”

Парастос Ђенералу је пао на пети октобар, након што је Ратко отпочео своју последњу земну офанзиву. Окупио је све непријатеље српства као ђавоимане, није се о Србима толико писало још од ратова деведестих. Сав труд запада, тоне бомби и новца којим су желели да застраше и преуме Србе, све са њиховим домаћим подрепашима – фондашима, претворило се у прах. Сваки долар и евро који су уложили у специјалну операцију сламања српског духа заправо су уложили у подизање народне свести, па већина Срба сад пљује на Евро – рајх, а НАТО и даље презиру. А онда нас је Ђенерал својим одласком све сабрао.

Готово листом су све ведете и перјанице српства пропустиле прилику да делимично оперу љагу и срамоту, која је због изручења Ђенерала Младића на образу свакоме од нас. Његова смрт је открила ко је од каквог материјала саткан међу нашима, али и њиховима. Силни политички и интелектуални оклопници на бранику српства не смеју ни да пувну без благослова наших великих западних пријатеља. Кад се у миру мртвог Младића плаше, какво би се у рату тек јуначили?

Ђенерал је знао да је једина истинска идеологија у датом историјском оквиру деведесетих – биолошки опстанак Срба. Младић је прерастао у живо митско ткиво и симбол отпора овог народа злочиначкој НАТО армади са њеним домаћим муслиманским и хрватским кољачима, а онај ко то не разумева треба да се упита да ли је уопште Србин…

Добро је да су наше јавне професионалне патриоте показале да су фондашке шићарџијске битанге и ситни лопови огрезли у неморалу и кукавичлуку, на повоцу глобалистичких организација. Антисрпска фондажерија је поштенија од њих, они се бар не претварају да су нешто што нису.

Четрдесет дана путовања душе нашег хероја се завршава на пети октобар. На овај црни четвртак пре 26. година почео је суноврат Србије и више од четврт века дуга “перманентна револуција”. Нека овај симболични датум на који смо се молили за душу раба божјега Ратка Младића буде почетак контрареволуције, враћање суверенитета и достојанства Србима. Уз народ и његову породицу је, очекивано, била само Црква и војска. Остали су се сакрили под камен.