ВЛАДИМИР ПРЕБИРАЧЕВИЋ: КАКО РУСКА ШТЕДЊА НА ИЗВОЗУ ДИЗЕЛА УТИЧЕ НА СВЕТСКО ТРЖИШТЕ

пише директор Српско-руског центра “Мајак”

Од почетка украјинских удара на руске рафинерије Русија је почела озбиљније да води рачуна о сопственим резервама дизела. Постоје потребе за војску, транспортну логистику, пољопривреду, сезона сетве и бројни други приоритети. Због тога се предузимају мере за обезбеђивање домаћег тржишта, укључујући и ограничење извоза дизела. Како је око 10% удела на глобалном тржишту привремено повучено, то је додатно допринело несташици и поремећајима у снабдевању на светском тржишту.

А онда су се у целу ситуацију укључили и Хути и кренули у офанзиву максимално погађајући интересе Саудијске Арабије америчког савезника у региону као и противника Ирана. Значајан део блискоисточног дизела који се извози у Европу пролази кроз мореуз Баб ел Мандеб, док је Саудијска Арабија један од водећих светских произвођача дизел горива. Све то додатно уноси нервозу на тржиште и врши притисак на раст цена. Истовремено, америчке рафинерије немају довољно капацитета да надоместе глобални мањак, јер већ раде под великим оптерећењем. Док се ситуација на Блиском истоку не стабилизује, притисак на цене енергената тешко ће бити ублажен.

Али најзанимљивији део приче тек следи. Сећате ли се како је Зеленски, представљајући се као велики геостратег, путовао на Блиски исток и монархијама нудио своје дронове-пресретаче у покушају да их замени за ракете „Патриот“ а у борби против иранских дронова и ракета? У мају је Зеленски са Саудијском Арабијом потписао једногодишњи споразум о испоруци дизел горива. Међутим, траса којом би то гориво требало да буде транспортовано пролази кроз подручје под утицајем иранских савезника.

Односи Кијева и Техерана већ су изузетно напети. Зеленски је отворено исмевао Иран, покушавајући истовремено да придобије Трампову наклоност, па чак и нападао бродове за расуте терете у Каспијском мору, при чему је један морнар погинуо, а други рањен? Да ли је ико помислио  да су Иранци то заборавили? Познајући начин на који Исток памти овакве ствари, не бих рекао,не само да нису заборавили него имају и спреман асиметрични одговор како ствари стоје.

Довољно би било да Иран пошаље сигнал својим савезницима у Јемену да се саудијско дизел гориво намењено Украјини може сматрати легитимном метом. А Хути су већ саопштили да забрањују транзит саудијских бродова кроз Црвено море.

Какве су последице по Украјину? Цена дизел горива је јуче достигла 100 гривни, односно око 200 рубаља по литру. Украјина практично нема довољно сопствене производње дизела, па је принуђена да га увози преко Европе, где трошкови све више расту. Браво, Зеленски! Прави „геније“ на челу државе! Док немци плаћају 3 еура дизел због своје енергетске независности која има своју цену.

А шта је још занимљиво у целој овој причи? Америчке нафтне компаније тренутно се налазе у веома повољној позицији: дизел и бензин продају по високим ценама, док сирову нафту из стратешких резерви добијају по знатно нижој цени. Али то није поклон — то је својеврсни зајам. Обнављање америчких резерви коштаће око четвртину више. Уколико компаније саме не буду производиле потребну нафту, мораће да је набављају по тржишним ценама, што би могло значајно да смањи њихову зараду.

Стратешке резерве су све ближе граници исцрпљености. А ко уопште може да зна колико ће још трајати сукоб на Блиском истоку? Колико ће трајати у Украјини? Зато незадовољство неће бити ограничено само на бираче — и велике америчке нафтне компаније могле би да се окрену против Доналда Трампа, јер би њихов профит могао бити озбиљно угрожен.

Трамп је рачунао да ће деблокадом Ормуског мореуза успети да стабилизује цене нафте и дизела. Што је веома битна ставка з апросечног америчког гласача, можда и најбитнија. Данас се, међутим, налази у веома незгодној позицији: даља ескалација са Ираном могла би да изазове још већи скок цена. А Иранци, супротно проценама Палантирових аналитичара, не показују намеру да попусте — напротив, уз подршку својих савезника Хута покренули су и контраофанзиву.

Штавише, иза удара на руске рафинерије, према овим тврдњама, стоје ЦИА и обавештајне службе НАТО-а. Такав развој ситуације свакако иде у прилог интересима великих нафтних компанија, попут „ЕксонМобила“, „Тотала“ и „Бритиш петролеума“. Ипак, испоставља се да су два самопроглашена геостратега — Трамп и Зеленски — до сада направила озбиљне погрешне процене. Први није довољно узео у обзир отпорност Ирана и улогу Хута, док је други веровао да је руску економију могуће довести на колена за свега 40 дана. Ослањао се на Мађара и Федорова. Али, како кажу, и најпаметнији људи понекад направе своју највећу грешку.

Да је Трамп заиста желео да изврши озбиљан притисак на Зеленског, један од најефикаснијих потеза био би да обустави Старлинк што би свакако убрзало руску победу и приближило крају сукоб. Али, реално гледано, то се за сада неће догодити.  Зато све ово, бар за сада, више личи на политичку и медијску буку него на стварну промену америчке политике.