Владимир Пребирачевић: Одеса под константним ударима – зашто су украјинске луке постале један од главних циљева?

пише директор Српско-руског центра “Мајак”

Последњих недеља руска војска интензивирала је нападе на лучку инфраструктуру у Одеси, Черноморску и другим црноморским лукама Украјине. Поред складишта, терминала и логистичких објеката, у више наврата оштећени су и трговачки бродови који су се налазили у украјинским лукама или пловили поморским коридором за извоз житарица. Према извештајима, поједини бродовласници су због повећаног ризика обуставили упловљавање у украјинске луке, што додатно успорава извоз.

Значај Одесе за украјинску економију није тешко проценити али је још лакше схватити значај у војном смислу ових лука које су примале огромне количине ратног материјала који је стизао са свих страна света. Црноморске луке представљају главни канал за извоз житарица, биљних уља, металуршких производа и друге робе која доноси значајан девизни прилив држави. Пољопривреда је један од кључних сектора украјинске привреде, а стабилност извоза директно утиче на приходе буџета, курс националне валуте и финансирање државних расхода.

Напади на луке имају више циљева. Са војног аспекта, Москва наводи да гађа инфраструктуру која се користи за снабдевање украјинских оружаних снага. Са економског становишта, оштећење терминала, складишта и транспортне инфраструктуре повећава трошкове извоза, подиже цене осигурања бродова и смањује број компанија које су спремне да послују у украјинским лукама. Последица је смањен извозни капацитет и додатни притисак на украјинску економију али и војску.

Према проценама које су објављене последњих дана, Украјина је услед интензивних напада изгубила приближно трећину капацитета за извоз житарица преко својих главних црноморских лука. Истовремено, део извоза преусмерава се преко дунавских лука и железничких праваца, али ти коридори не могу у потпуности да надоместе капацитет Одесе и околних лука.

Тачан број потпуно уништених или потонулих трговачких бродова у украјинским лукама тешко је прецизно утврдити, јер различити извори користе различите критеријуме – неки броје само потонућа, а други и тешко оштећене бродове који су касније поправљени или повучени из саобраћаја.

Према подацима украјинског Министарства инфраструктуре, од почетка рата у фебруару 2022. године оштећено је или делимично уништено најмање 177 цивилних пловила, док је више од 900 лучких објеката претрпело оштећења.

Када је реч о потпуно изгубљеним бродовима (потонулим или уништеним до мере да нису враћени у употребу), јавно доступни подаци указују да се ради о релативно малом броју – вероватно мање од десетак цивилних бродова током целог рата, укључујући: естонски теретни брод Helt, који је потонуо код Одесе у марту 2022;  неколико мањих пловила оштећених минама; брод Golden Leo, који је потонуо након напада пре неколико дана.

Много већи ефекат од самог броја потонулих бродова има чињеница да су бројни трговачки бродови оштећени, а да су осигуравајуће компаније подигле премије ризика или су поједини бродовласници привремено обуставили долазак у Одесу и Черноморск. Само у периоду од 20. јуна до данас украјинске власти су саопштиле да је нападнуто преко 30 цивилних бродова у ширем подручју Одесе.

Стратешки посматрано, циљ кампање није нужно уништавање великог броја бродова, већ: повећање ризика пловидбе; раст цена осигурања; смањење броја долазака трговачких бродова; успоравање извоза житарица и метала; смањење прихода украјинске економије.

Због тога се може закључити да је економски ефекат напада на лучку инфраструктуру и логистику много већи од самог броја потопљених пловила.

Капацитет појединачних лука

  • Лука Одеса
    • Пројектовани капацитет: преко 50 милиона тона терета годишње
    • 56 везова (пристаништа)
    • Више од 10 km оперативне обале
    • Може да прихвати бродове класе Panamax
    • Терети: контејнери, житарице, нафта и деривати, генерални и расути терет.
  • Лука Черноморск
    • Капацитет: око 32–35 милиона тона годишње
    • Највећи украјински контејнерски и RO-RO терминали.
    • Важан центар за железничко-трајектни саобраћај преко Црног мора.
  • Лука Пивдењи (Јужни)
    • Капацитет: 60–65 милиона тона годишње
    • Најдубља украјинска лука (газ преко 18 m)
    • Главни извозни терминал за руду, угаљ, амонијак и житарице.

Укупан капацитет региона

Укупни пројектовани капацитет ова три порта износи приближно:

  • 140–150 милиона тона терета годишње

Пре почетка рата, овај лучки комплекс обављао је већину украјинског поморског извоза и представљао је окосницу националне спољне трговине. Три луке су заједно чиниле око 80% укупног капацитета украјинских морских лука.

Стварни промет

Због рата, блокаде и оштећења инфраструктуре, стварни промет је значајно мањи од пројектованог:

  • Процена 2024. година
    • Пивдењи: 35,6 милиона тона
    • Черноморск: 26,0 милиона тона
    • Одеса: 18,3 милиона тона
    • Укупно: око 80 милиона тона преко „Велике Одесе“.

Уколико се оваква динамика напада настави, може се очекивати да ће Одеса остати једно од најважнијих жаришта економског надметања у рату. Док се на копну воде борбе за територију, на Црном мору води се борба за контролу над логистиком, извозом и финансијским ресурсима који су неопходни за функционисање украјинске државе. Због тога се напади на лучку инфраструктуру не могу посматрати само као војне операције, већ и као део шире стратегије економског исцрпљивања противника иако је војни аспект наглашен као главни аспект јер се тим бродовима по информацијама из руских служби довозио војни терет све године сукоба. Од овог месеца види се решеност руске војске да се такве активности зауставе и Украјина лиши коридора којим може да добија огромне количине ратне технике, муниције, ракета, дронова и свега другог што јој је потребно за одржавање сукоба на овом нивоу. Многи од нас су се питали зашто овај коридор функционише али изгледа да је донета одлука да се више неће толерисати да се под плаштом хуманитарних аспеката решавају и војни који на крају доводе до погибије руских војника.

МајакТим