Балкански мост сећања: на Тулском државном универзитету премијерно у Русији приказан „Усташки Алказар” и разматрани заједнички корени геноцида над Словенима

16. априла 2026. године, уочи Дана јединствених акција (19. април), на Тулском државном универзитету одржан је округли сто „Без застаревања”. Док су истражитељи и тужиоци говорили о злочинима нациста на тулском тлу, главну нит сусрета дотакли су међународни експерти. Захваљујући видео-мосту са Балканом и дубокој геополитичкој анализи предавача Друштва „Знање”, студенти су увидели: трагедија совјетских села и трагедија српских гудура карике су истог ланца, искованог од идеолога расне надмоћи још почетком XX века.

Никола Ожеговић: „Истина о Јасеновцу мора да одјекује једнако гласно као истина о Хатињу”

Кључни догађај округлог стола било је даљинско укључење госта са Универзитета у Бања Луци (Република Српска). Доцент Филозофског факултета, доктор историјских наука Никола Ожеговић обратио се студентима из Туле поздравном речју, нагласивши да српски и руски народ не повезује само заједничка вера и писмо, већ и заједничка трагична судбина у вихору Другог светског рата.

Централни тренутак излагања господина Ожеговића била је пројекција његовог ауторског документарног филма „Усташки Алказар”. Била је то премијера филма у Русији. Током 32 минута у сали је владала потпуна тишина. Филм, заснован на архивским снимцима и сведочењима преживелих заточеника, говори о систему концентрационих логора које су створиле хрватске фашистичке усташе. Посебан акценат у филму стављен је на логор смрти Јасеновац, који историчари често називају „балканским Аушвицом”. Методе уништавања људи приказане у остварењу – од специјалних ножева „србосјека” до масовних пећи – изазвале су код гледалаца дубоко емотивно потресење.

Након пројекције, Никола Ожеговић одговарао је на питања младих. Истакао је да се на Западу данас покушавају прећутати или релативизовати злочини усташког режима, те да је управо зато научни и просветитељски рад у Русији и Републици Српској толико важан.

Сергеј Федосејев: од геополитичких концепција до пројеката „АнтиРусија” и „АнтиСрбија”

Логичан наставак балканске теме било је излагање предавача Руског друштва „Знање” Сергеја Федосејева. Експерт је публику увео у геополитичке концепције с почетка XX века, очигледно показавши како су радови европских теоретичара расизма поставили темеље нацистичке доктрине.

„Оно што видимо на примеру уништавања цивилног становништва у Тулској области 1941. године, и оно што смо управо видели у филму о усташком Алказару – то није случајна окрутност рата. То је спровођење конкретних планова: ‘АнтиРусија’ на Истоку и ‘АнтиСрбија’ на Балкану. Циљ је био јединствен – крчење животног простора за ‘вишу расу’ и ликвидација словенске државности”, нагласио је Сергеј Федосејев.

Предавач се детаљно осврнуо на то како је пројекат „АнтиРусија” подразумевао комадање СССР-а и германизацију заузетих земаља, док се њему огледални пројекат „АнтиСрбија” спроводио стварањем марионетске хрватске државе и физичким истребљењем Срба, Јевреја и Рома.

Регионална хроника страдања

Упркос снажном међународном акценту, разговор о завичају остао је подједнако важан део програма. Округли сто су отворили Никита Васиљевич Никитенко, директор Координационог центра Тулског државног универзитета, и представници органа за спровођење закона — Јекатерина Николајевна Смирнова (Истражно одељење Истражног комитета Русије за Тулску област) и Јелисеј Станиславович Калиничев (Тужилаштво Тулске области) — који су подсетили окупљене на чињенице о геноциду у региону. Студенти су чули конкретне бројке: колико је села спаљено, имена стрељаних илегалаца и судбине Туљака одведених на принудни рад у Немачку. Те бројке су за младе постале још једна потврда да за овакве злочине застаревање не постоји – ни у правном, ни у моралном смислу.

Сумирајући резултате округлог стола, учесници су изразили уверење да овакав формат – спајање регионалне историје са ширим међународним контекстом – омогућава младима да боље разумеју узроке и последице глобалне катастрофе XX века.