Према његовим речима, са данашње тачке гледишта може се рећи да за то сносе одговорност многи, од бројних културних, образовних и верских институција, па до грађана који су стајали по страни и ћутећи посматрали ове злочине.

Наша земља је међу првима усвојила Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста, а евидентно је и то да је у последњој деценији учињен огроман напор на изградњи трајне културе сећања.

Успон неонацизма и неофашизма у Европи представља најбољу опомену за то да зло ових идеологија није до краја искорењено.

Улога образовања у изучавању ових страховитих лекција из историје је изузетно битна, јер без познавања чињеница нећемо имати генерације младих људи који ће бити спремни за то да се боре за истину и правду.

Уколико желимо бољи, праведнији и хуманији свет за нараштаје који долазе иза нас, не смемо дозволити да сећање на „Кристалну ноћ“ и ужасе Холокауста који је уследио избледи.

Државној комеморативној академији присуствовали су и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, високе званице, као и представници удружења и чланови дипломатског кора.

Делегацију Српско-руског центра Мајак представљали су Несторовић Љубица и Ђорђе Несторовић.

МајакТим