Фонд Горчаков у Београду: Конференција и монографија „Срби: омиљени негативци Запада”

Међународна научна конференција „Негативци светске политике: анатомија националних представа”, посвећена истраживању историјског обликовања и трансформације слике Срба у западном политичком и јавном дискурсу, свечано је отворена  у Руском дому у Београду. Конференцију су организовали Фонд Горчаков и Међународни омладински центар „Рагуза хаб”, уз подршку Организације српских студената у иностранству (ОССИ).

У оквиру скупа представљена је нова научна монографија „Срби: омиљени негативци Запада”, која кроз историјске, политиколошке, социолошке и културолошке анализе истражује механизме стварања негативних представа о српском народу. Истраживање обухвата широк временски период — од средњовековних извора и историјске публицистике до савремених медија, филмске продукције и видео-игара.
Конференцију је отворила др Јекатерина Ентина, професор Националног истраживачког универзитета „Виша школа економије” и саветник Фонда Горчаков, која је уједно била и модератор скупа. Учесницима су се на почетку обратили угледни представници научног, дипломатског и друштвеног живота, указујући на значај истраживања историјских механизама политичке пропаганде, обликовања националних представа и очувања историјског памћења.

Први је поздравио окупљене Леонид Драчевски, извршни директор Фонда Горчаков, који је говорио о историјским коренима сатанизације појединих народа и држава од стране Запада, истичући да се негативне представе у међународној политици појављују у таласима и да њихово ширење често није случајно, већ представља део осмишљених политичких процеса. Осврнувши се на дуготрајност ових појава, указао је на историјске поделе, укључујући и раздвајање Источног и Западног римског царства, као један од важних момената у разумевању дубљих корена цивилизацијских и политичких супротстављања. Посебно је нагласио да савремени облици информационог и хибридног ратовања представљају наставак таквих историјских процеса другим средствима.

Александар Конанихин, министар саветник Амбасаде Руске Федерације у Србији, говорио је о значају одржавања оваквих научних и стручних сусрета у Русији и Србији. Истакао је потребу за јачањем интересовања за историју, посебно међу младим генерацијама, упозоривши на опасност од заборављања историјских чињеница и потискивања колективног памћења, што оставља простор за ширење једностраних тумачења и манипулација.

Учесницима конференције обратио се и Александар Врањеш, амбасадор Босне и Херцеговине у Руској Федерацији, који је поздравио скуп у име Републике Српске, указујући на искуство српског народа са негативним представама и пропагандним конструкцијама у међународној јавности. Осврнуо се на искуства из рата у Босни и Херцеговини, наглашавајући да су различити пропагандни модели испробавани и примењивани на српском народу. Посебно је указао на значај очувања сећања на српске жртве и хероје, као и на потребу да се историјска искуства не препуштају забораву и једностраним интерпретацијама.
Др Вјачеслав Чарски, заменик директора Руског дома у Београду, пожелео је добродошлицу учесницима и честитао др Јекатерини Ентини и Фонду Горчаков на реализацији значајног научног пројекта. Истакао је важност сарадње Руског дома са организаторима конференције, нагласивши да овакви сусрети представљају основу за даље јачање научних, културних и друштвених веза Србије и Русије. Осврнуо се и на развој Међународног центра за младе „Рагуза хаб” као нове професионалне платформе у Београду за реализацију међународних пројеката и окупљање младих истраживача.

О историјском положају Срба и Републике Српске у међународним односима, као и о искуствима правосудних процеса пред Хашким трибуналом, говорио је Виктор Нуждић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске. Његово излагање било је посвећено односу међународне заједнице према српском народу и последицама које су политичке и правосудне интерпретације ратних догађаја оставиле на његову међународну перцепцију.
У уводном делу конференције др Јекатерина Ентина представила је монографију и основне правце истраживања, нагласивши да је монографија резултат вишегодишњег рада и прикупљања материјала на три језика — српском, руском и енглеском. Истраживање је обухватило дигиталне изворе и историјске интерпретације српског народа, анализу његове слике у међународној јавности, као и присуство Срба у масовној култури, филмографији и индустрији видео-игара.

Учесницима је приказан и кратак филм који се бави представљањем Срба у западној продукцији, указујући на начин на који се посредством аудиовизуелних садржаја формирају и преносе негативне представе о једном народу. Овај сегмент истраживања отворио је посебно питање утицаја савремене популарне културе на обликовање историјског памћења и политичких ставова.

Конференцији су присуствовали и директор Српско-руског центра “Мајак” мр Владимир Пребирачевић као и специјални саветници Иван Вучковић, Небојша Кузмановић, Душан Опачић, Данило Пребирачевић и Атила Вилети.

Отварање конференције означило је почетак шире научне расправе о механизмима стварања националних стереотипа, њиховој историјској утемељености и последицама по међународне односе. У наставку скупа уследила су излагања истраживача и стручњака, као и дискусија о могућностима превазилажења укорењених представа и афирмације објективнијег приступа историји и савременим политичким процесима.

Душан Опачић

Специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак”