ВЛАДИМИР МОЈСИЛОВИЋ: КЊИГА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ

Возим Бојана Вегару у Вршац на представљње његове, сада већ чувене књиге и најзад успевамо да прозборимо коју, након што је Бобана заспала. Причамо о небројеним догодовштинама које би се могле сместити у стотину људских живота. За нас Србе и будале увек има посла. Набрајамо перјаницаме професионалног српства које се посакриваше под камен када је Ђенерал покренуо последњу земну офанзиву. Покушавам нешто да му објасним, а он се смешка, шта рећи човеку који је прошао све? Заједно се смејемо због збуњености обавештајних кругова нашим анализама.

Откуд све то знате?

Па читали мало фејзбук, болан!

Вели Бојан – нас Срба се увјек сјете кад је тешко.

Када треба неко да извири из рова или да подметне своју гузицу.

Иначе и наши зазиру од нас Срба.

Истина. Кад си Србин нема колајни ни лове, једино страдање иде гратис.

Од Бојана беже њихови, али и наши. Он неће добити признање за живота, јер их све подсећа на то ко су и шта су.

Наш је Вегара преко ноћи са улице постао најчитанији писац. Народ га воли, јер народ препозна истину. Излио је у једном даху ткање за сећање и јуначке митове будућих нараштаја. Ко је живео са простим народом зна да се мит не може примити на лажи, но само на плодном тлу истине. Његова књига “Дјеца коју није волио свијет” саливена је од од смеха, суза и страдања генерација деце из Републике Српске, која су се уместо играчкама, играла ручним бомбама, експлозивом и мецима и која су морала да одрасту преко ноћи. Деца за чију животе нико у свету није марио.

Дочекао нас је свештеник Огњен испред сале црквене општине Вршац. У сали свештеници и народ, а међу њима расејани Срби из Српске, управо та деца коју није волео свет. Бојан говори надахнуто, са блаженством мудраца, као да какав светац проговара из њега. У публици народ више и не крије сузе…

Наши домаћини су нас угостили након књижевне вечери, па полако почеше и сукоби око политике, црквених питања и глупости. Бојан то гледа помало с подсмехом дудгогодишње кафанске праксе којом га је Господ наоружао, док Бобана терорише присутне. Дохватих се ја са њом, већ нервозан, падоше тешке речи а она потеже виљушку из кафанског есцајга на мене… Изљубисмо се и изгрлисмо касније.

Све у свему, још једно уобичајно вече у нас Срба

МајакТим