ВЛАДИМИР МОЈСИЛОВИЋ: МЕТОДИЈЕВ КРСТ

пише специјални саветник и уметник у цивилу у Српско-руском центру “Мајак”

“Падобранац у мантији, пастир фашизма, портпарол мрачњаштва рехабилитатор ратних злочинаца, избеглица из Сарајева, свештеник окупаторске Цркве Србије, поп шкаљарских структура, официр за везу Патријаршије и Андрићевог венца, Удбашки поп, идеолог милитаристичког светосавља, празнославни етно-националиста…”

Монтенегрински непријатељи православља, али и српски ревнитељи, секташи и наводни борци против екуменизма на НАТО фондовима нису били лењи у смишљању лажи и гадости када је реч о митрополиту Методију. За једног од најхрабријих, најдуховнијих и најдивнијих људи у СПЦ, познатом међу Србима и као “Мелодије”, прогони и увреде, полицијско малтретирање и тужбе су постале свакодневни крст. Овај крст наш Методије носи са осмехом, као одликовање.

Коментари читавих фарми ботова на мрежама су неупоредиво одвратнији и уклапају се у образац АНБ-СОЦТА извештаја, који у односу на Еуропол имају пре идеолошки но полицијски карактер. Уз ознаку тајности, ови извештаји милогорске службе се не заснивају на чињеницама и конкретним пресудама, већ на наводним “оперативним информацијама” а главни циљ им је прогон Методија као Србина, али и српских организација попут Михољског збора у Црној Гори. Методологија се заснива на препознавању лица са досијеима са литургија и црквених служби, са јавних скупова, а која се затим доводе у везу са СПЦ и Србима. Ове координисане акције прате шаблонски коментари, салве одвратних псовки и погрда анонимних милогорских налога на мрежама, уз оптужбе за изазивање верске нетрпељивости и сарадњу са организованим криминалом.

Свака расположива информација се изврће и злораби против Методија, чињеница да је служио у 63 Падобранској у Нишу постаје основ за рафале увреда и прогон, као да је срамота служити војску и борити се против земног зла, што представља саму срж православља и заборављеног завета код Срба.

Методије је својевремено, током литија стао испред голоруког народа, као прави пастир и заштитник свога стада.Тада је дивљачки претучен и пребачен на ВМА. Љубав Срба из Црне Горе према Методију и блажена радост којом обасја верни народ, чине да демони у његовим прогонитељима подивљају, а мржња неспутано покуља.

Недавно је покренуто формирање предмета у Вишем јавном тужилаштву у Подгорици против митрополита Методија, због служења помена српском хероју, генералу Ратку Младићу и његове беседе у пивском манастиру, након читавог низа неоснованих тужби које НВО агентуре марљиво и уредно подносе.

Док Методија оптужују за раздор и ширење националне и верске нетрпељивости, сведочимо новој прљавој игри у којој се не бирају средства, новим триковима у одвратној кампањи старих непријатеља српства. Није наш митрополит тај који прети да запали искру на сувој црногорској џебани, већ управо они који праве раскол у СПЦ, затим они који већинске Србе називају посрбицама и оспоравају не само српску државотворност кроз векове, чије је Црна Гора нераскидив део, већ и постојање српског народа на тим територијама.

Уместо смиривања страсти, напетост се повећава са умишљајем, док из појединих црквених кругова у Црној Гори слушамо изјаве налик европским комесарима и политикантима. Они другима трун из ока ваде, оптужујући их за политичарење у Цркви, а отворено се мешају у политику не само Црне Горе, већ и Србије.

Ако је стајање пастира уз свој народ политичарење и грех, онда је Методије крив и грешан!

Очекујемо ускоро нов талас још мрачније прљаве пропаганде, како се буде узбуркавало море у смутним временима на свеукупним српским просторима. Очекујемо и даље покушаје да се гнусним лажима баце на Методија, нашег духовника и неустрашивог борца. Живо нас занима какве ће нове гадости смислити наше колонијалне потурице, кроатофили и европајаци, расколници широм света, сведочећи о властитој одрођености од народног бића, властитом неморалу и зјапећој празнини бића без истинске вере. Најзад, непокајани властите грехе увек приписују другима.

МајакТим