КРАТАК ИСТОРИЈАТ ОДЕСЕ И СРБИМА У ОДЕСИ
Одеса је један од најзначајнијих градова на обали Црног мора, чија је историја испреплетена са великим политичким, војним, трговачким и културним процесима који су обликовали простор источне Европе. Од свог настанка као модерног града крајем XVIII века, Одеса је израсла у велики лучки, трговачки и мултинационални центар Руске империје, а касније и Совјетског Савеза.
Посебно место у историји Одесе заузимају Срби, чије је присуство у овом граду оставило значајан траг током XIX и почетком XX века. Срби су у Одеси били трговци, добротвори, досељеници и интелектуалци, али и добровољци који су се у једном од најтежих периода српске историје организовали за борбу на страни своје отаџбине.
Због тога историја Одесе није само историја једног црноморског града. Она је и део шире историје српско-руских веза, у којој су се вековима сусретали људи, културе, трговачки путеви и заједничке историјске околности.
Историјат Одесе
Античко доба: На простору данашње Одесе постојала је старогрчка колонија Одесос, мада се у историографији расправља о тачној идентификацији античког насеља са данашњом Одесом.
XVIII век: Подручје северозападног Црног мора налазило се у саставу Османског царства, а на месту данашње Одесе постојала је тврђава Хаџибеј.
1789. година: Током Руско-турског рата руске снаге су заузеле Хаџибеј. У операцији су учествовали руски и савезнички одреди, а важну улогу имао је генерал Иван Гудович.
1794. година: По налогу Катарине II Велике започиње изградња новог града и луке. Управо се 1794. година традиционално узима као година оснивања модерне Одесе.
XIX век: Одеса се развија у једну од најзначајнијих лука Руске империје и постаје велики трговачки, културни и мултинационални центар.
1917–1920: После Револуције град пролази кроз период политичких и војних превирања, након чега улази у састав совјетске Украјине.
Други светски рат: Одеса је 1941. године пружала снажан отпор немачким и румунским снагама и била под опсадом 73 дана.
После 1945. године: Град се обнавља и остаје једна од најважнијих црноморских лука Совјетског Савеза.
Од 1991. године: После распада СССР-а, Одеса се налази у саставу постсовјетске Украјине.
2027/2027 ??
Срби у Одеси
Срби имају веома значајну историјску везу са Одесом, нарочито током XIX и почетком XX века.
Српска трговачка колонија
Српско досељавање у Одесу почиње већ почетком XIX века, у време када се град убрзано развија као велика руска црноморска лука. Руска царска власт је подстицала досељавање трговаца и занатлија различитих народа, међу њима и Срба.
Срби су у Одеси постали веома успешни трговци, посебно у поморској и житној трговини. Путописац Јоаким Вујић, који је Одесу посетио 1842. године, забележио је да су, после Руса, Срби били међу најбројнијим заједницама у граду. Наводио је и више угледних српских трговаца, попут Филипа Лучића, Петра Поповића, Драга Котурића и других.
Трговци и добротвори
Посебно се издваја Јован Ризнић, Србин рођен у Трсту, који је у Одеси постао један од најбогатијих трговаца и познатих добротвора. Његова кућа била је место окупљања Срба, укључујући и оне који су долазили у Русију на школовање.
Требјешани и насеље Србка
Посебно занимљива је прича о Требјешанима из Црне Горе. После доласка у Русију, цар Александар I им је 1805. године доделио земљу недалеко од Одесе. Основали су насеље Славјано-Сербскоје, које се данас зове Сербка.
Одеса и српски добровољци у Првом светском рату
Ово је можда најзначајнија страница српско-одеских веза.
Током 1915. године, Одеса је постала главни центар окупљања српских добровољаца у Руској империји. Ту је формиран Српски добровољачки одред, који је почетком 1916. године имао око 10.000 људи. Од њега је формирана Прва српска добровољачка дивизија, а касније и Друга дивизија.
Српски добровољачки корпус је до почетка 1917. године имао десетине хиљада људи, а Одеса је била један од његових главних центара.
Одеса као место српско-руске историје
Зато Одеса није важна само као руски историјски и културни центар на Црном мору. Она је током XIX и почетком XX века била и једно од значајних места српског присуства у Руској империји — кроз трговце, добротворе, интелектуалце, досељенике и, нарочито, српске добровољце.
Посебно је симболично што је Одеса у периоду од 1915. до 1917. године била једно од главних места где су се Срби у Русији организовали за борбу на страни Србије.
мр Владимир Пребирачевић
директор Српско-руског центра “Мајак”
МајакТим




Leave A Comment