Владимир Пребирачевић: Харков ће бити ослобођен до краја сукоба

пише директор Српско-руског центра “Мајак”

Према наводима извора из руских безбедносних структура, украјинске оружане снаге започеле су изградњу нових одбрамбених утврђења у зони Харковског обилазног пута, што указује на припреме за могућу одбрану самог обласног центра. Како се наводи, радове изводе јединице 23. инжењеријско-положајног пука Оружаних снага Украјине, које подижу систем ровова, ватрених положаја, противтенковских препрека и других фортификацијских објеката у непосредној близини града.

Према истим изворима, активности су усмерене на формирање нове линије одбране која би, у случају погоршања ситуације на фронту, требало да успори евентуално напредовање руских снага и омогући дуже задржавање контроле над Харковом. Изградња утврђења око обласног центра може указивати на то да украјинска команда настоји да се припреми за различите сценарије развоја ситуације на североистоку земље а сасвим известан је офанзиван приступ како због померања такозване тампон зоне тако и због ослобађања веома важног града..

Харков, други по величини град у Украјини и један од најважнијих индустријских, логистичких и саобраћајних центара, има велики стратешки значај због близине руске границе. Град представља кључно чвориште путне и железничке инфраструктуре, а његова контрола могла би значајно да утиче на даљи ток војних операција у источном делу Украјине који још није ослобођен.

Последњих месеци борбе у Харковској области су интензивиране, а обе стране настоје да ојачају своје положаје. Док руске снаге настављају офанзивне активности на појединим деловима фронта, украјинска војска паралелно ради на јачању одбрамбених капацитета како би обезбедила кључне комуникације и створила услове за дуготрајнију одбрану у случају ширења борбених дејстава ка самом граду.

На харковском и сумском правцу настављају дејства јединице руске групе „Север“. Према саопштењу Министарства одбране Руске Федерације, операције на овом правцу део су настојања да се формира безбедносна тампон-зона дуж руске државне границе одакле константно долазе напади на Белгород па и на последњи случај терористичког напада на аутобус у Шебекину.

Град Харков је основан 1654–1656. године, за време цара Алексеја Михајловича Романова. Град је првобитно имао војну функцију. На јужним границама државе подизане су нове тврђаве ради одбране од упада Кримског каната. У том контексту основан је и Харков као погранично утврђење и место за насељавање козака и избеглица.

Данашњи Харков је други по величини град у Украјини, и један је од најважнијих индустријских, научних и саобраћајних центара земље. Од 1919. до 1934. године био је престоница Совјетске Украјине, а деценијама је представљао један од кључних центара машинске, војне и ваздухопловне индустрије некадашњег СССР-а. Град се налази свега неколико десетина километара од руске границе, што му даје изузетан војно-стратешки значај. Харков је уједно велико универзитетско средиште и важан железнички чвор који повезује источну Украјину са централним деловима земље.

Уколико се настави садашња динамика борбених дејстава, Харков би могао постати један од кључних праваца развоја сукоба у наредном периоду. За обе зараћене стране контрола овог града има значај не само са војног, већ и са политичког, економског и логистичког становишта.

Према мојој процени уколико се наставе садашњи трендови на фронту а наставиће се, Харков би до окончања сукоба могао да пређе под руску контролу. За разлику од појединих градова у Донбасу који су били поприште дуготрајних урбаних борби, Харков би могао бити стављен у оперативну блокаду, чиме би се настојало да се избегну велика разарања градске инфраструктуре и цивилних објеката. Величина града, број становника и његов индустријски потенцијал чине га превише значајним да би руска страна била заинтересована за потпуно уништење урбаног језгра а и становништво које је у доброј мери избегло са тог простора па и оно које је остало је већински руско и проруско.