23. априла 2026. године у просторијама Тулског државног универзитета одржан је Сверуски форум са међународним учешћем „Велики рат – многонационална победа”. Скуп је окупио представнике тринаест националних дијаспора, студенте, историчаре и иностране госте, како би се још једном потврдило да су у пораз нацизма уграђени животи свих народа Совјетског Савеза и њихових савезника.

Отварајући форум у препуној сали Научно-истраживачког центра БиоХемТех, заменик гувернера Тулске области Алексеј Фаритович Давлетшин и проректорка ТулГУ Марина Олеговна Панферова истакли су да овакви сусрети нису пуко одавање почасти прошлости, већ најважнији инструмент одбране историјске истине у временима када неко упорно покушава да је прекраја.

Географија учесника ове године била је шира: захваљујући видео-линку, са Тулом су се повезале Немачка и Србија.

Немачки професор Штефан Болингер је напоменуо да је важно сачувати антифашизам и борити се против данашњег нацизма, који је све јачи у Европи. Посебно снажан емотивни одјек међу присутнима изазвали су наступи представника братског српског народа – Бојана Вулина и студенткиње Београдског универзитета Дијане Тошић.

„Увек смо били на правој страни историје”

Секретар Руског историјског друштва у Србији и Републици Српској Бојан Вулин обратио се учесницима надахнутим говором, у коме је повукао историјску паралелу од Првог српског устанка до специјалне војне операције.

„Нас, Србе и Русе, често покушавају да представе другачије, али ми никада нисмо били међу онима који ратују против истине,” нагласио је господин Вулин. „Када су од нас тражили да ратујемо против Русије или да јој уведемо санкције, Србија је увек одговарала великим НЕ. Наше народе везују заједничка крв, заједничка вера и, што је најважније, заједничка судбина у рововима.”

Бојан Вулин подсетио је окупљене у Тули на мало познату чињеницу о форсирању Дунава од стране Црвене армије код српског града Кладова. „Када гледате у Дунав, немојте се сећати бечких валцера, већ како су руски војник и југословенски партизан заједно јуришали уз поклич ‘УРА!’, ослобађајући нашу земљу. Сремски фронт, битка за Београд – ту слободу платили смо заједничким костима,” поручио је историчар.

Посебно оштро Вулин је говорио о покушајима савремене Европе да прекраја исходе рата: „Нас не пече савест зато што смо били агресори, јер то никада нисмо ни били. Били смо ослободиоци. И како је рекао маршал Жуков: ‘Никада нам неће опростити што смо их ослободили.’ Ту незахвалност Срби и Руси осећају на својој кожи и данас.”

Глас младе генерације: „Јасеновац се не сме заборавити”

Ништа мањи утисак оставио је видео-наступ студенткиње Дијане Тошић. Њен реферат био је посвећен доприносу југословенског отпора заједничкој победи и страдању цивилног становништва.

„За мој народ Други светски рат није само страница у уџбенику. То је свакодневна борба за живот и достојанство под окупаторском чизмом,” рекла је Дијана. „Народи Југославије јасно су стали на страну Совјетског Савеза. То није био само политички, већ и дубоко људски избор.”

Студенткиња је подсетила слушаоце да је цена слободе за Југославију била стравична. Посебно се осврнула на трагедију логора Јасеновац, назвавши га „симболом страдања невиних људи”.

„Данас смо ми, млади, дужни да памтимо ту солидарност,” истакла је Дијана Тошић. „Победа у Другом светском рату била је заједничка. Управо та нит, скована у крви, повезује наше народе и данас. Сећање на рат – то је наша одговорност за будући мир.”

Поводом овог догађаја, професор Тулског државног универзитета и историчар Милан Стојановић истакао је значај очувања заједничког сећања:

„Важно је да се у Русији чује да су Срби учествовали на страни победника у Другом светском рату. Такође је важно да се још једном чује о нашим српско-руским односима кроз векове, о руској помоћи нама за време многобројних наших ратова за ослобођење. Та веза је нераскидива између наша два народа и ми смо дужни да је даље чувамо.”

На крају форума, организатори су изразили увереност да ће се речи Бојана Вулина показати пророчким: „Сунце за нас и даље излази не са Запада, него са стране Русије.” А то значи да ће историјска истина и сећање на многонационални подвиг победника живети.