ДИРЕКТОР МАЈАКА ВЛАДИМИР ПРЕБИРАЧЕВИЋ ГОСТОВАО НА РТ БАЛКАН

ДИРЕКТОР МАЈАКА ВЛАДИМИР ПРЕБИРАЧЕВИЋ ГОСТОВАО НА РТ БАЛКАН

О рату на Блиском истоку, подељеној Европи, енергетској неизвесности и новим питањима о сукобу у Украјини за “Дан увече” говоре специјални саветник у Mинистарству информисања Перко Матовић и директор Српско-руског центра “Мајак” Владимир Пребирачевић

Између две ватре: Хоће ли Европа издржати терет Украјине док Америка ратује с Ираном?| Дан увече

Док сукоб између САД, Израела и Ирана на Блиском истоку не показује знаке смиривања, стиче се утисак да су се земље чланице Европске уније – поново – нашле у небраном грожђу.

Европски лидери ни овај пут нису били обавештени да се припрема напад на Иран, што се видело у њиховим неспретним и некоординисаним одговорима на ескалацију кризе. Већина европских земаља осудила је само иранске противударе на америчке и израелске положаје, као и на земље Персијског залива, али не и иницијалну агресију Вашингтона и Тел Авива.

Изузетак је био шпански премијер Педро Санчез, који се отворено супротставио Доналду Трампу – након чега се нашао на директном удару критика америчког председника. Немачки канцелар Фридрих Мерц, који је седео у фотељи до Трампа док је овај нападао његовог шпанског колегу, није изустио ни реч.

Ескалација сукоба на Блиском истоку је лоша вест и за руководство у Кијеву, с обзиром да се сукоб у Украјини више не налази на насловним страна светских медија. Чињеница да САД и Израел последњих недеља троше велике количине скупе муниције за ПВО системе попут “патриота” такође не иде на руку Украјинцима, којима су те ракете преко потребне.

У исто време, главобоље европским званичницима задаје и вербални сукоб између Владимира Зеленског и мађарског премијера Виктора Орбана, до ког је избило након што је Украјина одбила да поправи наводна оштећења на нафтоводу “Дружба”, преко ког Мађарска добија преко потребну нафту из Русије.

ЕУ је већ дуже време политички импотентна и по питању својих, унутрашњих питања, а још више када је реч о геополитичким питањимa, каже Перко Матовић.

“Немају начина да пројектују своју моћ, тај пројекат федерализације који је покренула Ангела Меркел је можда био нека врста покушаја да се направи јасан геополитички центар од ЕУ, али је пропао због неусаглашавања чланица које нису у том правцу хтеле да иду. Пројекат ‘Интермаријума’, који су покренуле САД, ојачавајући Пољску, Чешку, Словачку и Мађарску, иако се на неки начин обија о главу Америке, тим земљама је дао суверенитет и ослабио глобалистички аспект ЕУ. Мислио сам да ће Немачка бити прва земља која ће схватити сомнабулентност политике глобалистичких центара моћи и да ће она бити прва која ће усмерити руку ка сарадњи са Русијом, схвативши да глобалистички пројекат губи. Изгледа да су неки други центри то схватили пре ње како се не би дао нови дух оснажењу ЕУ, па од почетка Специјалне војне операције (СВО) Европа константно слаби, економија пропада, политичко нејединство је све јасније”, указује Перко Матовић.

Као јединог разумног политичара Европе наводи шпанског премијера Педра Санчеза и подсећа да је одбио да повећа војни буџет, истичући да је у том потезу важна политичка порука, а она је: нисмо спремни да своју војску користимо у изнуђивачке политичке сврхе. Такође, указује и да је Санчез једини у Европи осудио потезе Америке у Венецуели, политику по питању Палестине и сада у случају Ирана.

Пребирачевић истиче да Европска унија сваки дан демонстрира своје нејединство, па ни рат у Ирану није изузетак.

“Од самог старта СВО имамо више или мање супротне политике која се диктирају с оне стране океана. Ни Немачка није била у почетку за продубљивање сукоба са Русијом, пре свега ценећи сопствене интересе. Када је испуњено обећање Нуландове поводом Северног тока и када је он уништен у терористичком акту, ту је престала последња веза између Немачке и Русије која је могла да одржи партнерство темељено на јефтиним енергентима на основу којих су немачка привреда и благостање расли. Европа неће преко ноћи да пропадне, али је кренула у силазну путању”, каже Пребирачевић.

Саговорник “Дана увече” истиче да најновија криза може да ескалира у свим правцима и подсећа да рат у Ирану не иде по америчким плановима: Иранци су гађали све америчке базе из окружења, а високе размере штете су и у Израелу.

Да ли је Европа потчињена Америци?

“Немачка не може да буде независна земља, ни да сама доноси одлуке докле год постоји ‘Рамштајн’, Европска унија у овој форми и докле год је Америка то што јесте. Видимо да се и даље завршавају постхладноратовски процеси. Распад Совјетског савеза је највећа политичка катастрофа 20. века, јер су мислили да не постоји нико ко може да проверава њихову снагу, поставља питања да ли је нешто у реду… Али се распад Совјетског савеза, који је изведен у маничној русофобији, одвијао тако да ти процеси нису могли да буду завршени до краја и изазвали су многе кризе. Оне се сада се завршавају у корист Русије и ми видимо да постоји озбиљан пандан сили. Ма, колико причали да је економска снага важна и то јесте тако, ипак геополитичко позиционирање и војна моћ нам намеће да су супротстављене две силе – Русија и САД. Све земље између служе као тас на ваги у геополитичкој рачуници. А ЕУ би са својим инфраструктурама, спољнополитичким историјатом и економијом могла да претендује да буде озбиљна сила у овом настајућем, мултиполарном свету. Међутим, у ЕУ не постоји никаква иницијатива за то и не знам који би лидер могао да је поведе у том правцу”, додаје Матовић.

Када је реч о Америци и рату у Ирану, Матовић не види начин на који ће САД и Израел из тога изаћи, док Пребирачевић указује да сукоб на Блиском истоку може да буде превише скуп за Европу.

“Иранци су ставили до знања својим комшијама да неће моћи да извезу ни кап нафте зато што имају америчке базе на својим територијама са којих се напада Иран и то неће да толеришу. Много озбиљнији ударац ће тек наступити, а то је недостатак хране и воде. Заливске земље не оскудевају у парама, али за њих неће моћи да купе за њих основне ствари као што су вода и прехрамбени производи. Проблеми који иду према Европи су енергенти који ће се можда избалансирати тако што ће дозволити некој другој страни да као раније извози нафту и гас у ЕУ. А то је Русија. И због такве ситуације највише плаче Зеленски”, додаје Пребирачевић.

РТ БАЛКАН

МајакТим