24. март 1999. – Дан када је НАТО напао српски народ!

Данас обележавамо годишњицу почетка злочиначке агресије коју је спровео НАТО над Савезном Републиком Југославијом – без одлуке Савета безбедности УН, без права, без части.

Пре 27 година, најмоћнији су ударили на један малобројан, али поносан српски народ. Нису бирали мете – рушили су мостове, болнице, школе, телевизије, фабрике. Гађали су срце једне земље, гађали су народ који је желео само да живи слободно.

У том мраку страдали су најневинији. Имена као што је Милица Ракић постала су симбол наше боли, али и наше вечне опомене. Уз њу, хиљаде невиних – деце, жена, стараца – угашених живота који обавезују да памтимо.

Бацали су бомбе, али нису могли да сломе српски дух. Засипали су нас страхом, али нису могли да угасе слободарску искру и да нас уплаше. Србија је била рањена, али никада покорена.

И данас носимо ожиљке – у земљи, у сећању, у народу. Али носимо и понос. Понос што смо издржали. Понос што смо се борили. Понос што смо остали своји.

Нека је вечна слава свим невино страдалима.
Нека је вечна захвалност херојима који су бранили отаџбину. Нека је вечна слава и хвала онима који су живот дали у одбрани отаџбине.

Памтимо. Не заборављамо. Не одричемо се. Не праштамо. Све ће бити враћено! Србија живи и живеће 🇷🇸

Владимир Пребирачевић

директор Српско-руског центра “Мајак”