Дана 14. јануара 2026. године, специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак” пуковник у резерви Сретен Егерић, Драгољуб Кочовић и студент Неда Перић, у кругу Основне школе у Доњим Лесковицама, положили су венац на спомен обележје Стојадину Мирковићу Цоли, војнику, хероју, добровољцу, на дан његовог рођење.

Тог дана 1972. године у селу Гоње Лесковице, подно самих врхова планине Повлен, рођен је Стојадин Мирковић Цола, мирни и тихи дечак, који ће на  одслужење војног рока у тадашњој ЈНА, кренути из свог родног села крајем децембра 1990. године. Пут који ће га одвести до звезда и до српских јунака и хероја, најпре у Бањалуку у Школски центар ОМЈ, а затим након обуке и у 256. механизовану бригаду у Бјеловар, где је као возач Борбеног возила био распоређен на даље одслужење војног рока.

Судбина или нека виша сила је хтела да Стојадин Мирковић у тренутцима када су мног окренули леђа датој речи и „свечаној обавез“ – заклетви, а и самој тадашњој оаџбини некадашњој СФРЈ и њеној оружаној сили ЈНА, буде распоређен као ојачање обезбеђења у складишту „Барутана“ у селу Беденик, крај Бјеловар, у јединицу под командом легендарног мајора МиланаТепића.

И када је дошао одсудни тренутак, одбране складишта од напада усташко-побуњеничких формација и спречавања његовог заузеимања, када је мајор Тепић ослободио потчињене заклетве и наредио им да напусте складиште, Стојадин Мирковић је одбио наређење и као поносни наследник и потомак ратника Ваљевског краја. Остао је добровољно уз мајора Тепића, бранећи својим борбеним возилом складиште, непрекидно дејствујући из митраљеза по паравојницима и побуњеницима, све док није пао под ударима противоклопних бацача непријатеља.

Дана 29. септембра, заједно са мајорем Тепићем, деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић Цола се винуо међу звезде и српске јунаке, у незаборав и вечност.

Уз присуство припадника Одреда извиђача „Илија Бирчанин“ из Ваљева, припадници Удружење ратних добровољаца 1990-1999 Републике Србије, одали су скромну али заслужену пошту, војнику, добровољцу, хероју, који је остао веран својој датој речи и заклетви и који није желео да напусти свог старешину.

Стојадин Мирковић Цола одликован је „Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности Првог степена“.

По оцени многих, недовољно за дело које је учинио.

Вечна ти слава Стојадине Мирковићу.

МајакТим