Владимир Пребирачевић: Енергетски рат као део специјалног рата

Владимир Пребирачевић: Енергетски рат као сегмент специјалног рата

директор Српско-руског центра “Мајак” који је уједно и потпредседник ИО Српске народне партије и заменик покрајинског секретара за енергетику, грађевинарство и саобраћај у Влади АП Војводине.

Специјални рат представља комбинацију војних, безбедносних, политичких, економских и информативно-психолошких операција, усмерених на подривање противника без нужне употребе регуларних оружаних снага.

Типичне компоненте специјалног рата

Информативне и психолошке операције
– ширење дезинформација, пропаганде, манипулација медијима, подстицање панике и неповерења.
Субверзивне активности
– инфилтрација у институције, подстицање протеста, финансирање група које ослабљују државу.
Економско-политички притисци
– санкције, трговински ратови, дестабилизација тржишта или валуте.
Сајбер операције
– хакерски напади на инфраструктуру, крађа података, онлајн пропаганда.
Специјалне операције ограниченог обима
– ангажовање малих група специјалних јединица, диверзије, саботажа критичне инфраструктуре.
Употреба прокси група
– ослањање на нерегуларне снаге, паравојне формације или „место-држаче“ (proxy forces).

Специјални енергетски рат великих сила коме је бојиште тренутно у Србији води се употребов ових начела.

НИС има посебан стратешки положај јер је: највећа енергетска компанија у Србији, већински у власништву Гаспрома (Русија), директно повезана са гасним и енергетским токовима, политички осетљива због односа Београда и Москве, под утицајем међународних санкција, енергетских криза и геополитичких промена.

Због тога се специјални рат око НИС-а неће одвијати као класичан војни конфликт, већ као борба у сфери економије, медија, дипломатије и политике.

НИС као стратешки центар енергетске безбедности

У свим војно-безбедносним доктринама (НАТО, Руска, Кинеска…) енергетски сектор се сматра: критичном инфраструктуром, полугом утицаја, потенцијалном метом притиска, платформом за политички и економски утицај.

Стога велики актери (Русија, Запад, регионални конкуренти) имају интерес да утичу на: власничку структуру, контролу гасних токова, одлуке менаџмента, политичке ставове Србије о санкцијама, интеграцијама и сарадњама.

Како би изгледали елементи „специјалног рата“ око НИС-а ?

Испод су опште категорије које се у теорији специјалних операција користе — као оруђе за разумевање у овим тешким временима.

Информационо-психолошке операције.

У пракси би се манифестовале као: медијске кампање које драматизују или минимизују економску ситуацију НИС-а, наративи о „руском утицају“ или обрнуто о „покушају Запада да одузме НИС“, ширење страха од енергетског колапса, стварање друштвене напетости око будућности гаса.

Ово је класичан елемент Герасимовљевог модела невојног притиска и НАТО дефиниције информационе манипулације а читаоци могу само пратити шта се дешава и ко се којим техникама користи.

Економско-политички притисци

Присутни у већини специјалних конфликата: санкције на компаније повезане са руском енергетиком, притисак да се промени власничка структура, настојање других држава да уђу на тржиште гаса или нафте, условљавање кредитима, инвестицијама или политичким договорима.

НИС је у центру таквих процеса јер је руски капитал у срцу српске енергетске стабилности.

Промене јавне перцепције као средство притиска

Информациони рат око компаније може имати циљ да: „убеди“ јавност да је руски утицај опасан, или да убеди јавност да је Запад непоуздан, или да се изазове поврат поверења у НИС или пад истог, или да се политичке одлуке обликују кроз медије.

Ово је класично средство психолошких операција (PSYOPS).

Лобистичке и дипломатске активности

У хибридном рату, ово се посматра као: притисак да се промени власништво, предлози „повољних“ споразума од трећих држава, активна улога енергетских корпорација и држава које стоје иза њих. Ово није незаконито — али је део већег стратешког надметања.

Прокси-утицаји

У стручним анализама често се говори о: домаћим политичким актерима који заступају различите стране, аналитичарима, групама или медијима који промовишу западни или руски наратив, економским интересним групама које желе да утичу на будућност НИС-а.

У теорији, ово је у складу са руским и западним моделима интеракције преко посредника.

Зашто је НИС постао фокус хибридног надметања?

НИС је важан због: руског већинског власништва, енергетске “зависности” Србије од руског гаса како запад жели да формулише (око 80–90% у одређеним периодима), регионалне енергетске конкуренције, европских санкција против Русије, покушаја Запада да диверзификује гасне токове на Балкану (да проба да делимично или потпуно истисне руски гас а самим тим и утицај са територије Балкана), унутрашњеполитичких последица по Србију.

Сваки наведени елемент чини НИС погодном „полугом“ у геополитичком надметању.

Позиција Србије у условима конфликта великих сила.

Србија се налази у специфичној позицији: “зависност” од руског гаса како данас говоре на западу, истовремено тежња Србије приближавања Европској унији, стабилност локалне економије директно везана за НИС који пуни око 10 посто буџета Србије, руске енергетске инвестиције су дубоко укорењене, западне енергетске компаније желе већи удео на тржишту иако су присутне у делу трговине али у мањем обиму.

Због тога се Србија налази у преклопу руске и западне стратегије енергетског утицаја, што отвара простор за специјално надметање или хибридно како се често може чути од разних аналитичара али исправнији термин је “специјални”.

Могући циљеви страна у „специјалном рату“ око НИС-а
Русија би могла да тежи (теоријски): очувању власништва и стратегијског утицаја, спречавању енергетске диверзификације Србије (која и нема ниакаву економску логику), политичком повезивању Београда са Москвом, задржавању НИС-а као инструмента утицаја на регион,

Западни актери би могли да теже (теоријски): смањењу руског присуства у критичној инфраструктури Србије, диверзификацији гаса тј. пласирање свог ресурса (ЛНГ, норвешки гас, TAP, IGB…), подршци “реформи” енергетског сектора, померању Србије ближе европској енергетској архитектури али и политичкој и војној архитектури.

Закључак – НИС као пример модерног специјаланогконфликта

Специјални рат око НИС-а не би био класичан рат, већ комплексна борба у сферама: медија, економије, дипломатије, политике, енергетике, сајбер простора, јавне перцепције.

С обзиром на стратешку важност НИС-а, он представља типичан пример како се економија и енергетика претварају у бојиште специјалних операција операција.

Битно је имати и неке финансијске параметре када говоримо о овој теми. Према подацима из годишњег извештаја НИС-а за 2023. годину, НИС и њене подружнице имају обавезе према јавним приходима у износу од 230,1 милијарди динара, што је око 12 % буџета Републике Србије а 2021. године 190,4 милијарде где се може видети и раст прихода а самим тим и обавеза према држави.

Поред тога, НИС исплаћује дивиденде — за 2022. годину, Република Србија је добила око 6,98 милијарди динара дивиденди.

НИС је једна од најачих компанија на Балкану која послује по свим законима тржишта са ефикасним и модерним управљањем. Нарушавањем пословања НИС-а постижу се многи циљеви специјалног рата око НИС-а којед западни центри спроводе у овом сегменту геополитичке арене у који смо као земља уплетени и од којег можемо трпети озбиљну штету како на енергетском плану онда на економском па и политичком.