Иван Вучковић: Србија и Русија су подршка једна другој – и тако мора да остане!
Аутор је Специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак” и потпредседник Скупштине града Бора
Није неопходно да Украјина уђе у НАТО, јер је НАТО већ ушао у Украјину. Наравно, што се самог сукоба у Украјини тиче, надам се да ће убрзо доћи до решења кризе, али како сам и пре готово две године говорио, брзо решење не постоји ни данас.
Пре 25 година, Путин је преузео земљу која је у свим сегментима била руинирана и уништена. Обновом виталних државних структура, кроз дуги низ година, Русија је повратила статус светске силе и у великој мери вратила утицај на глобалну дипломатију, какав је отприлике некада имао Совјетски Савез.
Сједињене Државе вероватно жуде за повратком времена „Гајдарове реформе” – времена када је Русија умногоме била у подређеном положају у односу на глобалне светске силе (иако сам Гајдар тада свакако није био у завидној ситуацији, преузевши на себе задатак да планску економију реформише у тржишну).
Цена нафте је била у колапсу, а практично одмах од распада Совјетског Савеза требало је извршити реформу економије земље.
Ипак, Русија је тада била слаба, а на уласку у 21. век пред Путином се нашао више него велики посао – обновити земљу – и он је то мајсторски изнео.
Кроз различите кризе (као што су победа Јушченка у Украјини крајем 2004. године, потапање „Курска” на самом почетку Путиновог првог мандата, талачка криза у московском театру, рат у Јужној Осетији 2008. године и гасна криза с Украјином исте године) Путин је јачао, а земља војно и економски напредовала.
Што се односа Србије и Русије тиче, за разлику од многих европских земаља, Русија никада није била против виталних националних интереса Србије (укључујући однос Србије према Републици Српској, као и према својој јужној територији, Косову и Метохији).
Што се енергетских споразума тиче, тема је врло сложена, али нема назнака да, како поједини наводе, Русија ради насупрот интересима Србије. Даље, ако се сетимо деведесетих, можемо се сетити да смо и током санкција и у време бомбардовања Југославије 1999. године имали велику помоћ Руске Федерације.
Наравно, српско-руски односи сежу знатно даље – званично чак од 1185. године. Ако се ипак присетимо новијих односа, сетићемо се да је тадашњи шеф руске дипломатије Сазонов тражио да се хитно разгласи у свим новинама о страшном ултиматуму који је Аустроугарска предала Србији након атентата на Франца Фердинанда. Дума је тада донела одлуку да уђе у рат против Аустроугарске уколико она нападне Србију. Током Великог рата, материјална помоћ Русије Србији била је више него неопходна за повољан исход рата.
Други светски рат је тек посебна тема, али је свима више него јасна улога Русије (односно СССР-а) за његов крајњи исход.
Најкраће, Русија је Србији увек била ослонац и савезник, нарочито у тешким временима.
Говорити о томе да Русија Србији смета на њеном путу развоја није оправдано нити је добро а још је мање у интересу Србије уводити било какве санкције Русији.
Недавно је врло јасно показано да се Русија, без икакве сумње, вратила на светску дипломатску сцену у пуном капацитету.
Сама порука Лаврова на Аљасци у виду натписа СССР на мајици коју је носио укратко указује на две кључне ствари – Руска Федерација има снагу некадашњег Совјетског Савеза је једна порука, док је друга порука та да Русија има капацитет да контролише територије Совјетског Савеза. Сам дочек Путина на аеродрому указује на то да Трамп поштује Путина, јер никада до сада Трамп није никога сачекао на аеродрому.
На крају, сама чињеница да није било ни помисли о томе да се Русији уведу додатне санкције говори о томе да је Русија изузетно јака. Европа је остала на периферији догађаја што се сукоба у Украјини тиче. Притом, све време током сусрета, Трамп је био изузетно љубазан и бирао је речи. Обично није такав у својим наступима приликом сусрета са страним представницима.
Како је навео и Џон Болтон, бивши амерички саветник за националну безбедност, који је напустио Трампа и његову администрацију: „Трамп није изгубио, али је Путин однео јасну победу.”
Укратко – Србија и Русија су подршка једна другој. Тако је било и тако мора да остане. На том путу је наравно увек пуно изазова, али то не значи да је тај пут погрешан. Напротив. Другог исправног пута нема. Ми морамо да поштујемо себе, своју веру, територију и у томе нисмо сами.
Ни Русија није сама.
Политика, 1.9.2025.
Leave A Comment