ВЛАДИМИР ПРЕБИРАЧЕВИЋ: НЕ ОЧЕКУЈЕМ НИШТА ЕПОХАЛНО ОД ТРАМПА

пише директор Српско-руског центра Мајак

Дошао је и тај дан када Доналд Трамп преузима функцију председника једне од најмоћнијих држава света САД-а. У предходних пар месеци од када се знају резултати председничких избора у САД-у бројна су нагађања у целом свету шта ће то епохално да се догоди када Трамп седне у фотељу у овалном кабинету у Белој кући.

Зато баш данас и пишем овај текст јер не очекујем ништа епохално да се догоди што се тиче основних националних интереса нашег народа али ни државе.

Да ли је већина Срба била на страни Трампа у односу на Бајдена? – Јесте !

Да ли ће то нешто да нам помогне у реализацији наших националних интереса? – Мислим да не!

Када се Трамп намести и раскомоти у овалном кабинету сигуран сам да ће прво решавати унутрашња питања у својој држави, спољна политика ће још да каска по Бајденовим замислима или боље рећи по замислима оних који су креатори спољне политике и управљачи процесима широм планете земље обзиром да Бајден у већини случајева не зна ни где се налази а ни зашто. Израел је високо на лествици приоритета сваке америчке власти па тако да ту неће бити изненађења и може само још да се појача притисак у том делу света јер је ту победа видљива, потребна и изузетно корисна за оне који је спроводе.

Сукоб у Украјини неће бити завршен магичним штапићем за 24 сата, како је то најављивано за лаковерну америчку јавност али свакако може да се скрати рок до капитулације Украјине и спасу се стотине хиљада људи једним благим заокретом у подршци и финансирању овог сукоба.

Сигуран сам да се санкције неће повлачити могу се чак и појачати услед константног напредовања руске војске на фронту. Али може постојати неколико изузетака који ће наравно користити само америчким интересима док европске земље по обичају нико ништа неће питати. Чак ће морати још више да издвајају за наоружавање НАТО пакта јер ће то бити један од услова Трампа према назови европским савезницима а поштеније је рећи вазалима.

Приче око Гренланда и Панамског канала показују да Трамп неће седети скрштених руку и да ће кренути у битке за будућност коју жели да буде светла за своју земљу. Стратешке игре око Гренланда су уствари припреме за Арктичке сукобе који нам предстоје око ресурса који се тамо налазе а које би и они да уграбе. А панамски канал је уједно и проблем обуздавања Кине која расте сваким даном и која ће у годинама пред нама прерасти САД чак и у ономе у чему је тренутно америчка војска најјача на планети а то је морнарица која има огроман број носача авиона у односу на све остале а о другим врстама ратних бродова да и не говорим. Али Кина полако али сигурно смањује разлику и у догледно време ће и претећи највећег планетарног конкурента на свим пољима. Није чудо што се Кина налази на првопм месту непријатеља САД-а у свим њиховим стратешким документима и то неће променити Трампов долазак.

Србија на жалост као земља која нема утицаја на светске токове као ни превеликог значаја за САД пробаће да се додвори као и сви остали и задовољи тапшањем по леђима и проба да буде кооперативна од старта Трамповог мандата. Да ли ће бити среће на том пољу видећемо али сви потези који се вуку иду у правцу јаче сарадње иако је за то цена увек висока. Имају американци верније савезнике, вазале, полтроне у нашем окружењу него што то Срби икад могу бити.