СРЕТЕН ЕГЕРИЋ: ИСКАНДЕР – КЉУЧНО СРЕДСТВО ЗА ПРЕЦИЗНО И ЕФИКАСНО ЕЛИМИНИСАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА

пише специјални саветник пуковник Сретен Егерић

Претходних месец дана извештаји су нам поделили сазнања о уништавању веома
важних циљева ОСУ и НАТО у оперативној и стратегијској дубини украјинског
постосвјетског простора, а у главној улози биле су јединице ОСРФ наоружане са
оперативно‒тактичким ракетним системом „Искандер“. Брзина реакције на појаву
циљева–снага ОСУ и НАТО на бојишту, у оперативној и стратегијској дубини,
прецизност и ефикасност оружаног система „Искандер“, поред познатих чињеница о
наведеном ракетном систему, изазвала је нове недоумице и покренула сигнал за
узбуну у штабовима НАТО од Харкова преко Кијева, до Пољских Мјелица,
Немачког Рамштајна и Оперативног центра Пентагона.
Но најбоље је да кренемо по реду.

1. Уништење људства и наоружања ОСУ и НАТО у другој половини јула месеца
Подаци објављени од стране Министарства одбране Руске Федерације, а потврђени
видео снимцима, фотографијама и извештајима из извора кијевског режима, али и
невољног признања дела медија такозваног западног света (Њујорк Тајмс, Ројтерс, блог
„US Civil Defense News“, итд.), због своје прецизности и разорности, те претрпљених
губитака ОСУ и НАТО које није могуће прикрити или игнорисати, указивали су током
треће декаде јула месеца текуће године, на следеће:
– половином јула месеца, објављена је информација да је ударом пројектила,
лансираног из оперативно–тактичког ракетног система „Искандер“, у луци Черноморец
уништене јединица поморских диверзаната из састава 22. пука (инструктори) и 23. пука
(резервни састав, који је дејствовао у оквиру ОСУ, под легендом „плаћеника“ или
„добровољаца“) САС („Special Air Service“‒ „Специјалне Ваздухопловне снаге 1 “
Уједињеног краљевства). При удар пројектила ликвидирано је 18 припадника САС, а
рањено између 25 и 35 лица,
– у току дана 16. јула, ударом пројектила, лансираног из оперативно– тактичког
ракетног система „Искандер“ (опремљеног касетном бојевом главом), у рејону села
Пересечное (западно од Харкова за око 10 километара), на полигону за обуку, погођена је
групација припадника 13. бригада ОСУ, који су се у току дан лежерно искрцавали из
транспортних возила (аутобуси и део тертних возила‒камиона). При удар ликвидирано је
неколико десетина припданик ОСУ а више од 150 је рањено и повређено,
– током ноћи 20./21. јула, на железничкој станици у насељу Бервенково (Харковска
област), које се налази североисточно од Караматорска и Славјанска (ДНР), за око 45
километара, ударом пројектила, лансираног из оперативно–тактичког ракетног система
„Искандер“ погођене две композиције са око 40 вагона–платформи (теретна кола „К“,
„L“, „R“ и „S“ класификације), при чему је уништено око 250 припадника ОСУ, 14
америчких оклопних возила „мак про“, 10 канадских оклопних возила „сенатор“, 4
америчка ОТ М-113, 3 БМП-2, 2 оклопно извиђачка возила, 5 оклопних возила за
евакуацију и спасавање људства и борбених возила и до 30 теретних возила (камиона).
овим ударом потпуно је уништен 128. мотомеханзовани батаљон, 41. механизоване
бригаде ОСУ, који је представљао резерву у готовости за ангажовање на неки од
угрожених праваца на фронту (Волчанск, Купјанск, Часов Јар),
1 Наведена јединица је у циљу конспирације названа „Специјалне Ваздухопловне снаге1“, али у свом саставу обједињава припаднике
разноврсних специјалности који изводе, диверзантске, противдиверзантске, терористичке, противтерористичке, „герилске“, пропаганде
и друге облике специјалних дејстава, у свим земљишним и поморским условима, а попуњавају се посебно одабраним припадницима из
свих видова оружаних снага и полиције Уједињеног Краљевства, те одређеним специјалистима директним пријемом из „цивилства“.
Не ретко су припадници из састава 23. резервног пука САС на челу екстремистичких група навијача у Уједињеном Краљевству – током ноћи 21./22. јула, у насељу Новопетровка (Николајевска област), које се
налази североисточно од Николајева, за око 45 километара, ударом пројектила,
лансираног из оперативно–тактичког ракетног система „Искандер“ погођен је рејон
размештаја и попуне (маскиран у полу разореном хангару на ободу села) Самоходног
вишецевног лансера ракета М142 „МЛРС ХИМАРС“, при чему је уништено лансирно
возило, два логистичка возила за попуну са резервним ракетама 227мм и 10 до 15
послужилаца ракетног система и оператора логистичких возила,
– током ноћи 23./24. јула, у индустријској зони насеља Харков (Харковска област),
које се налази југоисточно од центра града за око 5 километра, извршен је удар са
неколико пројектила, лансираних из оперативно–тактичког ракетног система „Искандер“.
Пројектилима је погођено више објеката у два предузећа, које су припадници ОСУ
претворили у радионице за ремонт тенкова и тешког наоружања, маскирајући их у
полупотребљиве објекте. Током месеца јула регистрован је повећан број вучних возова
који су целодневно превозили оштећена оклопна возила, артиљеријска оруђа и друге
борбене системе до хангара наведених предузећа и одвозили ремонтовану технику до
јединица на првој линији. Директним ударом пројектила објекти су уништени и делом
оштећени, при чему је уништено више борбених средстава који су чекала на транспорт на
бојиште, борбена средства која су била у фази ремонта и оправке, уништена су складишта
резервних делова и погони са машинским постројењима за ремон и оправку борбених
средстава,
– током ноћи 23./24. јула, у индустријској зони насеља Харков (Харковска област),
које се налази југоисточно од центра града за око 5 километра, извршен је удар са
пројектилом, лансираним из оперативно–тактичког ракетног система „Искандер“.
Пројектилом је погођен објекат грађевинског предузећа „Шкорпион“, које су припадници
ОСУ претворили у касарну за смештај својих припадника и припадника ОС НАТО.
Половином јула месеца регистрован је долазак веће групе припадника ОС Француске,
САД и Велике Британије, у рејон Харкова, који се представљају („легендирају“) као
„инструктори“, исти су се разместили у делу индустријске зоне Харкова. Директним
ударом пројектила објекат је оштећен, при чему је ликвидирано око 100 лица, од којих
око 60 припадника 151. самосталне механизоване бригаде ОСУ (формирана, опремљена и
обучавана током 2023. године од стране НАТО, заједно са 150., 152., 153. и 154.
бригадом) и преко 40 припадника ОС НАТО „инструктора“,
– током ноћи 23./24. јула, у насељу Дергачи (Харковска област), које се налази
северозападно од Хркова за око 5 километра, извршен је удар са пројектилом, лансираним
из оперативно–тактичког ракетног система „Искандер“. Пројектилом је погођен објекат
бивше образовне установе (мешовита школа и обданиште) које су припадници ОСУ
претворили у касарну за смештај својих припадника и припадника ОС НАТО. Половином
јула месеца регистрован је долазак веће групе припадника ОС Француске, САД и Велике
Британије, у рејон Харкова, који се представљају („легендирају“) као „инструктори“, исти
су се разместили у делу објекта у Дергачију. Директним ударом пројектила објекат је у
потпуности уништен при чему је ликвидирано око 50 припадника ОС НАТО,
– током ноћи 23./24. јула, у рејону Николајева (Николајевска област), извршен је
удар са више пројектила, лансираних из оперативно–тактичког ракетног система
„Искандер“ по објектима на аердрому „Кулбакино“ (налази се југоисточно од Николајева
за око 4 километра). Наведени аеродром представљао је ваздухопловну базу бивше 299.
бригаде тактичке авијације ОСУ. Аеродром има изузетан значај (и поред близине линији
сукоба, која је удаљена око 55 километара од аеродрома) јер поседује значајну
инфраструктуру у објектима за смештај и заштиту ваздухоплова, објектима за
скадиштење и чување убојних средстава и погонских средстава и мазива, те писту
изузетне дужине од 3.330 метара. Објекти на аеродрому су кориштени као рејон
прикупљања, концентрације и центар за дистрибуцију људства, борбених, убојних и
погонских средстава. У току дејства највероватније су погођена складишта погонских и убојних средстава. Обим разарања и степен уништења нису приказани, пожар који је
захватио површину од око 30 хектара у ваздухопловној бази локализован је до 27. јула
(ефикаснији рад украјинских противпожарних екипа спречавале су секундарне детонације
непознатих пројектила),
– током ноћи 24./25. јула, у насељу Красни Лиман (ДНР), које се налази
североистчно од Славјанска за око 10 километра, извршен је удар са пројектилом,
лансираним из оперативно–тактичког ракетног система „Искандер“. Пројектилом је
погођен објекат у ком се налазио део команде 63. самосталне механизоване бригаде ОСУ.
Директним ударом пројектила објекти у којима је била размештена команда наведене
бригаде су уништени захедно са људством, системима за телекомуникације,
информатичко–обавештајно надгледање бојишта, наоружањем, опремом и моторним
возилима,
– током ноћи 24./25. јула, у граду Чернигова (Черниговска област), извршен је удар
са пројектилом, лансираним из оперативно–тактичког ракетног система „Искандер“.
Пројектилом је погођен објекат студентског дома, који су припадници ОСУ претворили у
касарну за смештај својих припадника и припадника ОС НАТО. Директним ударом
пројектила објекат је оштећен, при чему је ликвидирано и рањено неколико десетина
припадника ОСУ,
– током ноћи 25./26. јула, у граду Краматорску (ДНР), извршен је удар са
пројектилом, лансираним из оперативно–тактичког ракетног система „Искандер“.
Пројектилом је погођен објекат у ком су била ускладиштена убојна средства и размештен
део вишецевних ракетних лансера, те део борбених и неборбених возила, 56. самосталне
моторизоване бригаде ОСУ. Директним ударом пројектила објекат је у потпуности
разорен, при чему су уништена убојна средства за СВЛР М142 „МЛРС ХИМАРС“ и
СВЛР „ГРАД“ (ракете 227 мм и 122 мм), уништен је један СВЛР М142 „МЛРС
ХИМАРС“ и пет СВЛР „ГРАД“ (еквивалет једне мешовите батерије СВЛР), пет тенкова
(неутврђеног модела) и до десет оклопних возила (неутврђеног типа и модела), што
представља еквивалент једне ојачане механизоване чете).
Наведени фактографски подаци потврђују ефикасну примену оперативно–тактичког
ракетног система (ОТРС) „Искандер“ у другој половини јула месеца текуће године, а
услове који су довели да тога описаћемо у наставку чланка.
2. Оперативно‒тактички ракетни систем „Искандер“
Оперативно‒тактички ракетни систем „Искандер“ (руски: „Искандер“), руске ознаке
9K720, (према НАТО класификацији „SS–26 Stone“) је мобилни балистички ракетни
систем кратког домета, али и мобилни ракетни систем средњег и дугог домета када је
наоружан крстарећим пројектилима. Намењен је за гађање важних, малих и површинских,
покретних и непокретних циљева (као што су командна места, центри телекомуникација,
концентрације оклопних јединица, ракетне и артиљеријске јединице за подршку и ПВО у
рејонима размештаја и на ватреним положајима, ваздухопловне и поморске базе и
логистичке база‒складишта) у тактичкој и оперативној дубини непријатељске територије.
Систем може уништити и активне војне јединице и циљеве на предњој линији фронта те
на тај начин смањује способност непријатеља за извођење борбених дејстава.
Крајем 2017. године јавност је обавештена да је развијено најмање седам типова
ракета за систем „Искандер–М“.
За извршење задатака систем је опремљен различитим врстама ракета: балистичким и
крстарећим.
2.1. Оперативно–тактички систем 9K720 ОТРК „Искандер‒М“
Оперативно–тактички ракетни систем 9K720 ОТРК „Искандер‒М“ (руски:
„Оперативный тактический ракетный комплекс“) је наоружан балиститчком ракетом, коју је названа и квази‒балистичка ракета (ракета не напушта атмосферу, прати скоро равну путању, висина лета ракете одвија се на путањи од 6 до 50 км). За ракетни систем развијена је једностепена вођена ракета на чврсто гориво, 9М723 и 9М723М. Маса ракете у положају за лансирање је 4.615 кг, и способна је да носи до циља бојеву главу масе од 710 до 800 килограма. Укупна дужина ракете 7.300мм, а пречник ракете (без крмила за
управљање је 920мм. Ракета је опремљена једним (основним) мотором на чврсто горово,
који при сагоревању обезбеђује брзину ракете од 2.100 до 2.600 м/с (6–7 „Мach“–a /
7.350,3 до 8.575,3 km/h) и остварује максимални ефикасни домет од 500 километара
(званични подаци, по незваничним подацима максимални домет је око 750 километара),
минимални домет ракете је 50 километара, а температурни опсег употребе је од -50 °C до
+50 °C у окружењу.
Век употребе ракете пре извршења ремонта и ревизије је 10 година.
Радови на пројектовању балистичког ракетног система започети су крајем 1988.
године, прво успешно лансирање спроведено је 1996. године, серијска производња је
отпочела током 2005. године, а крајем те године ракетни систем је уведен у оперативну
употребу ОС Руске Федерације. Ракета 9М723 и 9М723К1, опремљена је неодвојивом
бојевом главом.
Ракета може бити наоружана са више врста конвенционалних бојевих глава:
– високо експлозивно парчадна (фрагментациона) бојева глава,
– високо пробојна (пенетратор за разбијање подземних објекта) бојева глава,
– термо баричну бојева глава (бојеву главу са појачаним експлозивним дејством),
– бојева глава опремљена са субпројектилима (бојева глава са касетном муницијом),
– специјална бојева глава са електромагнетним импулсним уређајем за антирадарска
дејства.
Када је ракета наоружана са неконвенционалном бојевом главом‒када носи нукларно
оружије, процењена снага нуклеарне бојеве главе (на основу пројектоване носивости
балистичке ракете) је од 5 до 50 килотона.
Систем „Искандер–М“ је постављен на мобилну платформу (на шасији камиона 8×8
МЗКТ–79306), опремљен је са две једностепене вођене „квази балистичке“ ракете. Сваком
од ракета која је размештена на возилу‒носачу–лансеру може се извршити гађање истог
или другог циља, независно, у размаку од свега неколико десетина секунди (време
неопходно за прелазак из маршевског у борбени положај и за лансирање првог
пројектила‒до 4 минута, време за прелазак из борбеног у положај за покрет до 15 минута).
Лансиране ракете се могу поново репрограмирати у погледу избора циљева током
њиховог лета у случају гађања мобилних циљева (свака ракета може се контролисати
током целе путање свог лета).
Мобилност (покретљивост) лансирне платформе Искандера отежава противнику сваки
покушај усмерен ка спречавању лансирања ове ракете, као и лета ка циљу, обзиром да
ракета током лета не напушта атмосферу, прати скоро равну путању, при чему изводи
маневре избегавања непријатељске противракетне одбране приликом лансирања, али и
током лета и нарочито у завршној фази лета ка циљу (ракетом се током целе фазе лета до
циља упрваља–лет ракете се контролише помоћу гасодинамичких потисника и
аеродинамичких спољних површина‒крила‒крмила). У завршној фази ракета лета
ослобађа „мамце“ за ометање непријатељских сензора за откривање ракете, у циљу
повећања способности продора у системе противракетне одбране (информација
званичника војске САД, који су потврдили употребу мамаца у неким верзијама ове ракете). Да би смањили радарски одраз пројектила „Искандер–М“, произвођач је опремио
ракету аеродинамичким површинама‒крмилима смањених димензија (повећане
ефикасности и брзине реакције) израђених на бази графита.
На смањење радарског одраза утиче и брзина лета пројектила „Искандер–М“,
који се ка циљу креће хиперсоничном брзином од 2.100–2.600 м/с (6–7 „Мach“–a /
7.350,3 до 8.575,3 km/h), при чему испред себе ствара „супер сабијени облак
честица“–„плазму“ што отежава радарску детекцију пројектила постојећим
радарским сензорима.

Сам систем „Искандер–М“, по руским изворима, а према наводима часописа
„Military–Today, 2010.12.31“, чине: транспортно‒лансирно возило 9П78‒М (на шасији
камиона 8×8 МЗКТ–79306, ТЕЛ–М „Астролог“) са две балистичке ракете, транспортно
возило за попуну 9Т250 (на шасији камиона 8×8 МЗКТ–79306 „Астролог“) са две
балистичке ракете, командно возило за управљање и вођење ракете до циља (на шасији
камиона 6×6 КАМАЗ), возило са станицом за пријем, обраду, припрему и дистрибуцију
информација о циљевима (на шасији камиона 6×6 КАМАЗ), возило логистичке
подршке–за одржавање и поправку (на шасији камиона 6×6 КАМАЗ), возило за живот и
боравак људства ван дужности, а које опслужује систем (на шасији камиона 6×6 КАМАЗ),
комплет за обуку послужилаца (возило „ТЕЛ“ за обуку у пуњењу систама пројектилима,
возило „ЦСВ“ са тренажером за обуку у лансирању и управљању ракетним системом,
макете и пресеци пројектила и његових делова за обуку људства које опслужује систем).
На основу ракете 9К723М за ОТРК „Искандер–М“, развијена је хиперсонична
аеробалистичка ракета Х‒47М2 Кинџал–„Бодеж“ (руски: „Кинжал“), брзина ракете
је око 12 „Мach“–a / 14.701 km/h и лансира се за сада са ваздухоплова–носача.
2.2. Оперативно–тактички систем 9K720 ОТРК „Искандер‒К“
Оперативно–тактички систем 9K720 ОТРК „Искандер‒К“ (ознака–скарећеница „К“ се
користи као ознака за Крилату ракету (руски:„крылатая ракета“), је варијанта ОТРК
„Искандер“ намењена ношењу и лансирању различитих типова крстарећих ракета, које се
могу примењивати са исте мобилне платформе система, а за опслуживање се користе сви
постојећи модули система.

По изворима НАТО развијено је више типова крстарећих ракета за употребу са
мобилне платформе за ОТРК „Искандер“ (у зависности од извора податак појављују се и
различите начини означавања), а ракетни систем укључује више модела крстарећих
ракета. До почетка СВО ОС РФ на украјинском постовјетском простору развијене су и
уведена у оперативну употребу крстареће ракете за ОТРК „Искандер“:
– ракета 9М723К1 познату и као ракета Р–500, иста је израђена од композитних
материјала (што умањује њену радарску уочљивост). Маса ракете у положају за
лансирање је 2.450 кг и у могућности је да носи до циља бојеву главу масе до 400
килограма. Укупна дужина ракете је 7.450мм, а пречник ракете (без крмила за
управљање) је 515мм. Ракета је опремљена једним (основним) мотором на чврсто горово,
који при сагоревању обезбеђује брзину ракете око 0,8 „Мach“–a (до 980,04 km/h). При
лансирању достиже висину од 6 километара, а по доласку у рејон циљ се спушта на
висину од 50 до 80 метар. Ракета остварује максимални ефикасни домет (по званичним
подацима МО РФ) до 500 километара, температурни опсег употребе је од -50 °C до +50 °C
у окружењу. Ракета након лансирања у лету ка циљу лети по инерцијалном навигацијском
систему у почетном делу путање лета, да би током лета ка циљу аутоматски подешавала
путању на основу праћења рељефа терена и идентифакције значајнијних географских–природних и вештачких објеката на терену у току свог лета. У последњој
фази лета користи сателитски система за навођење на циљ „ГЛОНАС“. Век употребе
ракете пре извршења ремонта и ревизије је 10 година. Ракета је развијена и уведена у
оперативну употребу ОС РФ до краја 2017. године.
Након почетка СВО ОС РФ на украјинском постовјетском простору, на основу
искустава стечених током борбених дејстава, извршен је развој нових модела крстарећих
пројектила за ОТРК „Искандер“ модификацијом и прилагођавањем већ постојећих
крстарећих ракета које се лансирају из ваздуха, са копна и са акваторије, чиме је значајно
повећан домете пројектила за систем ОТРК „Искандер“, отпорност на ометање и
противракетну одбрану од стране непријатеља, прецизност ракете и ефикасност
(разорност) на циљу. Самоходни лансирни систем (лансирна платформа) се може
прилагодити за транспорт и лансирање четири новомодификоване крстареће ракете. На
основу извора из Министарства одбране РФ, а према наводима часописа „Military &
Defense“, развијене су и модификоване крстареће ракете за Систем „Искендер“ новог
типа, под називом:
– ракета 9М728 (НАТО кодне ознаке‒класификације „SSC–X‒7“). Ракета је
развијена на бази пројектила 3М10, 3М54/3М14 и Кх–101/102 (НАТО кодне
ознаке‒класификације „AS‒23A/AS–23B“) које се лансирају са ваздухопловних носача
(крстарећа ракета ваздух‒земља). Ракета је израђена већином од композитних материјала
(што умањује њену радарску уочљивост). Маса ракете у положају за лансирање је 2.300 кг
и у могућности је да носи до циља бојеву главу масе до 400 килограма. Смањењем масе
погонског горива, а самим тим и смањењем домета, повећана је маса бојеве главе до 800
килограма, а по појединим изворима уграђена је и тандем (двострука) бојева глава масе до
1.170 килограма (основна бојева глава од 800 килограма је разорна, а додатна бојева 300
до 350 килограма је бојева глава парчадног дејства). Укупна дужина ракете 7.450мм, а
пречник ракете (без крмила за управљање) је 510мм. Ракета је опремљена једним
(основним) турбомлазним мотором, који при сагоревању обезбеђује брзину ракете око
0,75 „Мach“–a (до 918,78 km/h). При лансирању достиже висину до 15 километара, а по
доласку у рејон циљ се спушта на висину од 30 до 50 метар. Ракета остварује максимални
ефикасни домет (по званичним подацима) око 3.000 километара (у зависности од извора
података, по изворима НАТО је од 2.000 до 3.000 километара, по изворима МО РФ
класификован је домет ракете од свега 480 километара), температурни опсег употребе је
од -50 °C до +50 °C у окружењу. Ракета након лансирања у лету ка циљу лети по
инерцијалном навигацијском систему у почетном делу путање лета, током лета ка циљу
аутоматски подешава путању на основу праћења рељефа терена и идентифакције
значајнијних географских–природних и вештачких објеката у току свог лета (по
појединим изворима могућ је утицај корекције путање лета). Током лета ракета лансира
(извршава избацивање) различитих врста мамаца (инфрацрвених и противрадарских), те
на тај начин повећава продорност и савлађује протиракетну одбрану непријатеља. У
последњој фази лета користи различите врсте система навођења на циљ („ГЛОНАС“, ТВ
вођење, ИЦ вођење, оптичко вођење и управљање радио сигналом), чиме је одступање од
задатог циља сведено на пет до седам метара од задате тачке. Поједини извори НАТО и
публикације „западног Света“ („The Washington Free Beacon“, 28. 9. 2015.) саопштавају
податке да је за Оперативно–тактички систем 9K720 ОТРК „Искандер‒К“ развијена
(извршена модификација и прилагођавање, крстареће ракете Кх–102, која се лансира са
ваздухопловних носача‒крстарећа ракета ваздух‒земља), са дометом између 300 до 3.400
миља/од 480 до 5.470 км (што је свакако претеривање, што се тиче максималноог домета,
комбинујући податке о пројектилу лансираном са платформе–ваздухоплов и
поистовећујући је са пројектилом лансираним са платформе‒ возило), опремљену бојевом
главом са нуклеарним пуњењем јачине 250 килотона, са параметрима о висини и брзини лета ка циљу истим као код ракете Кх–101, са сателитским навођењем на циљ
(„ГЛОНАС“) и одступањем од 10 до 20 метара од задате тачке. Век употребе ракете пре
извршења ремонта и ревизије је до 20 година.
– Ракета 9М729 (НАТО кодне ознаке‒класификације „SSC–X‒8“), је ракета дугог
домета која развијена на основу модификације ракетног комплекса 3М‒54/3М‒14
„Калибар‒НК“ верзије земља–земља. Ракета је израђена већином од композитних
материјала (што умањује њену радарску уочљивост), а већина делова и компоненти за
ракете 9М728 и 9М729 идентичног су сатава. Маса ракете у положају за лансирање је
1.920 кг и у могућности је да носи до циља бојеву главу масе до 450 килограма.
Смањењем масе погонског горива а самим тим и смањењем домета, повећана је маса
бојеве главе до 600 килограма. Укупна дужина модернизоване ракете ракете је 8.220мм
(дужин основне верзије ракете „Калибар“ је 6.200мм, што указује на повећање запремине
ракетног мотора или масе бојеве главе код ракете модификоване за примену из ОТРК
„Искандер“), а пречник ракете (без крмила за управљање) је 645мм. Ракета је опремљена
са два турбомлазна мотора са чврстим горивом (стартним и маршевским), који при
сагоревању обезбеђује брзину крстарења ракете око 0,9 „Мach“–a (до 1.102,54 km/h), а по
пристизању у рејон циља повећава брзину на 3 „Мach“–a (до 3.675,13 km/h), чиме се уз
снажну експлозивну бојеву главу, ефикасност на циљу значајно повећава и кинетичким
ударом бојеве главе у циљ (који износи око 972 мегаџула, 32 пута већи кинетички учинак
на циљу од крстареће ракете „Томахавк“). При лансирању достиже висину до неколико
километара, а затим мењајући брзину, висину и путању лета, уз избацицање
инфрацрвених и противрадарских мамаца савлађује протиракетну одбрану непријатеља.
По доласку у рејон циљ се спушта на висину до 30 метар. Ракета остварује максимални
ефикасни домет (по званичним подацима) око 300 километара (у зависности од извора
података, по изворима НАТО је од 250 до 300 километара, по изворима МО РФ је
класификован домет ракете до 500 километара, међутим поједини извори НАТО за ракету
9М729 наводе домет од 220 до чак 4.500 километара, што је претеривање и користи се
првенствено за анимирање сопствене јавности и притиска војно–индустријског
конгломерата у САД на сопствени систем безбедности, војно и државно руководство).
Температурни опсег употребе је од -50 °C до +50 °C у окружењу. Ракета након лансирања
у лету ка циљу лети по инерцијалном навигацијском систему у почетном делу путање
лета, током лета ка циљу аутоматски подешава путању на основу праћења рељефа терена
и идентифакције значајнијних географских објеката у току свог лета. У последњој фази
лета користи различите врсте система навођења на циљ („ГЛОНАС“, ТВ вођење, ИЦ
вођење, оптичку главу за вођење) и одступањем од од један до пет метара од задате тачке.
Век употребе ракете пре извршења ремонта и ревизије је до 20 година.
3. Откривање, идентификација циљева и навођење ОТРК „Искандер“ наводи на
циљ
3.1. Откривање и идентификација циљева
Пре отпочињања и током СВО, ОС РФ су у сарадњи са различитим обавештајним
структурама Руске Федерације, као и сопственим снагама и средствима идентификовале
(откриле, лоцирале, провериле и потврдиле важност) великог броја циљева како у
пограничним областима са РФ тако, на линији фронта који се протезао у областима
Новорусије, тако и у тактичкој и оперативној дубини украјинског постсовјетског
простора. Након откривања и похрањивања циљева у базу података извршено је њихово
рангирање по важности и приоритету дејства, након чега је приступљено припреми за
наношење ватрених удара по циљевима, при чему је у зависности од удаљености циља,
његовом степену инжињеријског уређења (површински, утврђени, подземни, маскирани
циљеви), предузетим мерама за ПВО наведеног циља, извршен избор модела ракете и типа бојеве главе на истој, која ће бити примљењена против циљева.
Циљеви су откривени и лоцирани на више начина:
– класичном обавештајном‒агентурном мрежом, када је кориштено људство на
територији (терену) за прикупљање података о циљевима, након чега су подаци
достављани у обавештајне стуктуре РФ. При достављању података кориштени су сви
облици комуникације, али са подаци без обзира на брзину савремених средстава
кумуникације (која су иначе подложна и веома брзом откривању „канала“ за
комуникацију од стране безбедносних структура НАТО) достављани са закашњењем што
није представљало проблем за стационарне циљеве, док су други циљеви имали времена
да промене рејоне размештаја,
– убацивањем на украјински постсовјетски простор под контролом режима у Кијеву,
извиђачких органа ОС РФ ради прикупљање података о циљевима, након чега су подаци
достављани у обавештајне стуктуре ОС РФ. При достављању података кориштени су
заштићени канали савремених средстава кумуникације, али су исти такође били ван
реалног времена, нарочито за покретне циљеве који су брзо мењали локацију (ракетни
системи земља‒земља, ракетни системи ПВО, средства за телекомуникацију путем
сателитских модова, средства за радиоелектронску борбу, груписана жива сила и средства
непријатеља, итд…),
– осматрањем са земље (осматрачи у јединицама на предњем крају–„првој линији“,
артиљеријски осматрачи, итд…) су прикупљали податке у реалном времену, али је без
обзира на опремљеност савременим средствима, „дубина“ осматрања и прикупљања
података мала и своди се на тактички ниво, што није одговарало намени и употреби ОТРК
„Искандер“,
– осматрањем из ваздуха употребом вишенаменских беспилотних летилица‒БПЛ
(„дронови“), пре и током извођења СВО је представило оптимално решење за
прикупљање података о циљевима. Подаци о циљу, идентификација циља и његово
лоцирање су извршавани у реалном времену, одмах су достављани обавештајним
структурама ОС РФ,
– осматрањем из ваздуха употребом ваздухоплова (авиони, хеликоптери), пре и
током извођења СВО је представило оптимално решење за прикупљање података о
циљевима. Подаци о циљевима, идентификација циља и његово лоцирање су извршавани
у реалном времену, одмах су достављани обавештајним структурама ОС РФ,
– осматрањем из космоса употребом постојеће мреже сателита и лансирањем нових
модела сателита са већом могућношћу прикупљања, обраде и већом брзином достављања
података током извођења СВО је представило оптимално решење за прикупљање
података о циљевима.
Током извршавања дејстав са ОТРК „Искандер“, уочени су проблеми који су се
огледали у реалномој идентификацији циља, у кашњењу переноса података о циљу услед
спорог преношења информације, дуге обраде и провере података о циљу, локацији и
важности циља, у обавештајним органима ОС РФ свих нивоа, великог броја нивоа
одлучивања о дејству‒гађању (такозваних „међу станица“–стратегијски‒оперативни–до
ватрене јединице/лансера) које су одлучивале о гађању циљева, што је узроковало дејство
по „празном простору“, ниску ефикасност високо сваременог оружија, повећан утрошак
пројектила за уништавање важних циљева, након дејства отежану проверу ефикасности и
ефекта дејства по циљу и паду поверења у веома ефикасни ракетнис систем (који је посебно потенциран од стране медија НАТО земаља, њихових сатрапа из „неутралних
земаља“ и „колективног Запада“ у циљу слабљења морала ОС РФ). Наравно није могуће
искључити да је при достављању података о локацији циљева вршено обмањивање од
стране НАТО безбедносних структура уласком у „канале извештавања“ у системима
комуникације (информатичка средства, мобилни телефони,, итд…), као и примена макета
борбених система, лажних рејона коцентрације људства и борбених система и пресретање
системима ПВО и ПРО лансираних пројектила ОТРК „Искандер“.
3.2. Навођење ракета ОТРК „Искандер“ на циљ
Током пројектовања, испитивања и употребе у реалниим ратним условима ракетног
система ОТРК „Искандер“, непрекидно је усавршаван и начин навођења на циљ, ради
постизања максималне прецизности и ефикасног дејства бојеве главе на циљу. Вођење
ракете ка циљу обезбеђено је употребом следећих система:
– инерцијални систем за навођење, који функционише у току лансирања ракете из
возила лансера и у почетном делу путање балистичке „Искандер‒М“ или крстареће
„Искандер‒К“ ракете,
– сателитски („GPS“) систем навођења, Совјетска/Руска варијанта сателитског
навођења носи назив „ГЛОНАСС“, користи се поред инерцијалног система навођења, а
њом се балистичка ракета „Искандер‒М“ наводи током лета и у завршном делу путање,
до удара у циљ,
– оптички („DSMAC“) систем навођења, Совјетска/Руска варијанта оптичког
навођења носи назив „ДСМАЦ“, користи се поред инерцијалног система навођења, а њом
се балистичка ракета „Искандер‒М“, али и крстареће ракете „Искандер‒К“ наводе током
лета и у завршном делу путање, до удара у циљ,
– опто–електронски („TERCOM“) систем навођења, Совјетска/Руска варијанта
опто–електронског навођења, користи се поред инерцијалног система навођења, а њом се
крстареће ракете „Искандер‒К“ наводе током лета и у завршном делу путање, до удара у
циљ.
Наведеним комбинацијама вођења обезбеђења је висока прецизност навођења и
одступање од задате тачке на циљу од један до седам метара (код пројектила са
нуклеарном бојевом главом одступање је од пет до 30 метара). Подаци о циљу су
похрањени у рачунар на ракети, ракете се током лета ка циљу могу поново
рапрограмирати у погледу задатог циља и током њиховог лета у случају гађања мобилних
циљева. Оптички вођена бојева глава се може контролисати путем шифрованог радио
преноса, из АВАКС–а или беспилотних летелица. Електро‒оптички систем за навођење
пружа јој могућност самоусмеравања. Рачунар на спољном делу ракете има задатк да
прима слику мете, затим да се нишаном извши „закључавањ“ крмила и нишанске главе на
саму мету на коју се обрушава надзвучном брзином.
4. Зашто назив „Искандер“
Сам назив ракетног система „Искандер“ (турска варијанта имена Александар), није у
потпуности растумачена.
По појединим изворима назив ракетног система је кодиран по имену Александра
Великог, античког владара, творца једног од највећих царстава у историји и једног од
најуспешнијих војсковођа у историји.
По другим изворима, назив ракетног система је кодиран по имену Александра I Павловича Романова (рођеног 23. децембар 1777. године, преминуо под неразјашњеним
околностима 1. децембар 1825. године), императора Русије, краља Пољске и великог
кнеза Финске, који је током своје владавине (1801‒1825) имао водећу улогу у
антифранцуској коалицији европских сила, који је поразио француског цара Наполеона I
и уништио његову „Велику Европску армију“. Био је главни иницијатор стварања Свете
алијансе 1815. године, опредељујући се за хришћанске идеолошке основе (у Шомонском
уговору из септембра 1815. године потписан је заједнички Манифест о стварању Свете
алијансе, који су прихватили сви владари у Европи, сем британског краља, који је само
изразио подршку).
Под владавином овог цара, Русија је значајно проширила своје границе у Европи.
Русија је 1809. године након победе над Шведском, припојила Финску, 1912. године,
након победе над Наполеоном припојила је Бесарабију, источне и централне делове
данашње Пољске. Руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и
персоналну унију за Варшавско војводство и Велику кнежевину Финску, Бесарабија је
добила либералан статут и аутономну управу. Такође, у истом периоду, Русија је
припојила Грузија Јерменија и Азербејџан, којима је доделила либералне аутономије и
завела је ред давањем већих верских, економских и социјалних права кавкаским
хришћанима, а увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како
локалних разбојничких племена тако и иранских војски.

Закључак:

Нагло повећање ефикасности система ОТРК „Искандер“ уследило је током јула месеца
текуће године након предузимања неколико мера ОС РФ, које су се огледале, у
ангажовању на прикупљању података о циљевива у реалном времену (употребом БПЛ
система „Орлан–30“, новолансираним сателитским системима „Иридијум“, али и
применом савремених вишенаменских вазухоплова „Су‒57“ у тандему са тешким
вишенаменским БПЛ „Су С–70 Охотник‒Б“) и њиховом достављању директно ватреним
јединицама–лансерима, чиме је одлуку о гађању циља доносио командира ватрене
јединице (батерије). наведеним поступком је скраћен пут доношења одлуке за гађање,
скраћено време избора врсте ракете и типа бојеве главе и извршавано дејство у реалном
времену (скраћено време реаговања) по реалним циљевима на украјинском
постсовјетском простору (локацијама припадника НАТО јединица, командним местима у
току одржавања састанака са руководиоцима из НАТО земаља, рејонима прикупљања
људства и борбених система, ватреним јединицам ракетних комплекса земља–земља,
средствима за детекцију и ПВО добијениме од НАТО, логистичким центрима за пријем
опреме и убојних средстава из НАТО и јединицама у току премештања).
Употребом наведених, сателитских система, БПЛ, ваздухоплова и „увезивањем“ са
ватреним јединицама‒лансерима у реалном времену дата је и могућност провере учинка
ракете на циљу и поновног гађања (по потреби) истог циља у кратком временском
периоду или репрограмирањем трајекторије лета ракете за гађање задатог циља, а
повећана је прецизност у гађању мобилних‒покретних циљева.
Новоуведени систем уптребе ОТРК „Искандер“ посебно је показао своју ефикасност
током упада ОСУ у Курску област почетком августа текуће године, када су услед
недостатака других јединица КоВ у спречавању продора ОСУ, ракетним системом
извршени удари и нанети значајни губици НАТО и украјинским јединицама, као у рејону
прикупљања, тако и по командним местима и логистичким центрима, резервама у дубини
украјинске територије, те колонама оклопних јединица током продора, дејством по
маршевским колонама снага у покрету и уништавањем борбених система „Химарс“ и
ПВО система „Патриот“ и „Ирис“ на ватреним положајима.