Сретен Егерић: Ко пали постројења и складишта у лукама НАТО земаља

пише специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак”

пуковник Сретен Егерић

Ни након две недеље од великих пожара који су захватили постројења за пријем, истовар, складиштење и дистрибуцију житарица у водећим земљама ЕУ и Турској, односно кључним земљама америчког НАТО у Европи, јавност није добила одговор како је и из ког разлога дошло до наведених „инцидената“.

Потпуно је јасно да су лучка постројења на украјинском постсовјетском простору која су под контролом власти у Кијеву, али и лучка постројења у Руској Федерацији недалеко од линије сукоба војна мета, остаје нејасно чија су мета лучка постројења земаља НАТО.

Почетком месеца августа током неколико дана узастопно, у три кључне земље НАТО, у Турској, Француској и Немачкој, догодили су се инциденти са пожарима који су изазвали велика материјална разарања на лукчим постројењима. Узроци пожара медијима „Колективног запада“ остали непознати. Микролокације пожара су утврђене, а сви остали подаци, о врсти и обиму оштећења објеката и средстава, евентуалним људским повредама или жртвама су остали обавијени велом тајне. Убрзо су у ограниченом броју медија уследиле информације које су потирале претходне, минимизирале инциденте и упућивале на њихову безначајност. Контрадикторним информацијама по добро познатој и уиграној „западној школи“ информисања и односа са јавношћу, великим бројем нетачних, супростављених или опречних информација и информација са минимумом података, прикривају се стварни узроци и последице догађаја који су неповољни по јавно мњење у земљама НАТО и ЕУ, али и отклања сваки покушај сумње у одговорност и неспособност руководства од нивоа локалне самоуправе до државног руководства.

1. Локације пожара и њихове карактеристике

Турска је као кључни дистрибутер житарица, уљарица и крмног биља са украјинског постсовјетског простора, односно за своје послове испод жита (писано је у посебном чланку), одредила неколико лука ван Босфора и Истанбула, заклоњених од „радозналих очију“ и увида широј јавности. За ове активности одређене су, лука Тузла (око 20 км јужно од Истамбула) и луку Деринџе (око 50 км југоисточно од Истамбула), а све активности су надгледане из војне базе у луци Голџук. Лука Деринџе са својим складишним и претоварним капацитетима и локацијом, представља један од највећих центара за складиштење и дистрибуцију житарица, уљарица и крмног биља у Турској. Наведена лучка постројења налазе се у источном заливу Мраморног мора, увученог у копно Мале Азије, добро заштићена како од непозваних погледа са мора, копна и ваздуха, тако добро заштићена и војно‒поморским и ваздухопловним снагама, које базирају у непосредној близини стратегијског објекта Истанбул.

Активности на „дистрибуцији“ житарица и уљарица из Турске су се одвијале несметано све до поподневних сати 7. августа 2023. године. Тог дана око 14,40 часова по локалном времену дошло је до „детонације житарица у силосима“ за смештај и дистрибуцију житарица, односно „експлозије прашине у житарицама“ у луци Деринџе (изјаве локалних званичника). Вест је тренутно објављена у већини медија „Колективног запада“ да би врло брзо била потиснута „осталим значајним догађајима“. Вест о „експлозији и пожару“ у луци је различито приказивана у медијима, од разлике у податку о томе дали су житарице укрцаване на брод, искрцаване са брода, до тога дали су се житарице самозапалиле у силосу луке где је дошло до детонације, те вести да се догодила детонације прашине у житарицама током премештања истих из силоса у силос. Такође су се разликовале и вести о броју повређених лица, чији се број у зависности од извора и онога ко саопштава вест кретао од 10 до више од 20 лица, од којих је неколико у критичном стању превежено у оближње здравствене установе. Подаци о штети су такође различити, напоменуто је да су капацитети силоса у луци Деринџе око 40 „батерија“ (цеви) са укупно 80.000 тона житарица и да су оштећене две батерије, до изјава да је оштећено 13 батерија са 20 процената житарица (око 15.000 тона, од ускладиштених 75.000 тона) и капацитета силоса од око 120.000 тона и са „батерија“ од 60 за складиштење. Други подаци, о узроцима и последицама‒материјалној штети, као и подаци о повређеним‒страдалим лицима нису накнадно саопштавани.

Фрнацуска је највећи произвођач житарица у ЕУ (са око 5,4% светске производње пшенице, пета земља у свету), од укупног извоза, око 40% својих житарица Француска извози на тржиште ЕУ, док 60% житарица извози на тржиште Југоисточне Азије (Тјланд, Бангладеш, Јужна Кореја и Филипини), док је тржиште Саудијске Арабије, Марока и Алжира услед недовољног квалитета француских житарица преузела Русија.

Лош квалитет француских житарица током претходних година надокнађиван је увозом житарица са украјинског постсовјетског простора који је под контролом власти у Кијеву и мешањем зрна са домаћом производњом, а затим извозом на традиционална тржишта под контролом Француске. Увоз украјинских житарица у Француску је извршаван у сарадњи са Румунијом. Главне луке за дистрибуцију жита у, и из Француске, су луке које изводе на Атлантски океан, Руан, Данкерк и Ла Рошел.

Ла Рошел (око 90 километара северозападно од Бордоа) је град и лука на обали Бискајског залива у Атлантском океану, и после Руана је највећи дистрибутивни центар житарица у Француској са годишњим капацитетом од око четири милиона тона. Лучка постројења заштићена су низом острва и пружају веома погодне услове за складиштење и дистрибуцију житарица. Заштићена од неповољних утицаја са Атлантског океана лука је добро заштићена и војно‒поморским и ваздухопловним снагама, које базирају у непосредној близини стратегијских објеката Бордо и Нант.

У преподневним сатима 10. августа 2023. године, око 11,50 часова по локалном времену дошло је до „пожара на транспортним тракама, за дистрибуцију житарица, а пожар се затим пренео и на кровове силоса, покривене битумином“, у луци Ла Рошел (изјаве локалних званичника). Вест је такође као и претходна о експлозији у луци Деринџе у Турској, тренутно објављена у већини медија „Колективног запада“ да би врло брзо била потиснута „осталим значајним догађајима“. Вест о „пожару“ у луци је и у овом случају различито приказивана у медијима, од разлике у податку о томе да је дошло до пожара на транспортним тракама током укрцавања житарица на брод, до тога да је дошло до пожара на крову неколико „батерија“ (цеви) у силосу, те да се пожар изузетно брзо ширио због покривености крова силоса битумином и да је пожар захватио и неколико хиљада тона житарица. У поподневним часовима је саопштено да је пожар локализован (уз учешће око 100 ватрогасаца и десетина возила), са посебним инсистирањем на информацији, да жртава није било, да су оштећења минимална и да су „складишта у непосредној близини силоса (лоцирана неколико километара даље), у којима се чувају гориво и мазиво безбедна“. Густи црни дим је и поред „локализованог пожара“, прекривао луку Ла Рошел током 10. и 11. августа. Подаци о материјалној штети су саопштени врло штуро и оскудно. Други подаци, о узроцима и последицама‒материјалној штети, као и подаци о повређеним‒страдалим лицима нису накнадно саопштавани.

Немачка је после Фрнацуске, други је највећи произвођач житарица у ЕУ (са око 3,5% светске производње пшенице, седма земља у свету), од укупног извоза, око 50% својих житарица Немачка извози на тржиште ЕУ, док 50% житарица извози на тржиште Африке.

Током претходних година, квалитет житарица произведених у Немачкој знатно је надмаши квалитет житарица произведених у другим земљама ЕУ. У претходном периоду увозом житарица са украјинског постсовјетског простора који је под контролом власти у Кијеву и мешањем зрна са домаћом производњом, немачка је подмиривала сопствене потребе и потребе суседних земаља у сточној храни. Увоз украјинских житарица у Немачку је извршаван у сарадњи са Пољском. Главне луке за дистрибуцију жита у, и из Немачке, су луке које изводе на Балтичко море.

Дуизбург (северно за око 50 километара од Келна и ок 20 километара од Диселдорфа) је град у Западном делу Немачке и највећа је континентална лука у Европи, на обалама реке Рајне, системом канала је спојена са реком Вал и градом Ротердам, преко којег излази на Северно море, а спојена каналским системом на Европску жилу куцавицу, речно‒каналски систем Рајна‒Мајна–Дунав, омогућен јој је излаз и на Црно море. Дуизбург са околином познат је по бројним челичанама у којима се произведе око 35% челика у Немачкој (којим се добрим делом подмирују и потребе немачке војне индустрије у производњи оклопних и артиљеријских борбених система и убојних средстава). Лучка постројења пружају веома погодне услове за складиштење и дистрибуцију различитих производа, а лука је добро заштићена ваздухопловним и противваздухопловним снагама, које базирају у непосредној близини стратегијског објекта Рурска област.

У преподневним сатима 10. августа 2023. године, око 11,00 часова по локалном времену дошло је до „пожара на острву на коме је депонија са око 1.000 тона отпада“ у луци Дуизбург (изјаве локалних званичника). Вест је такође као и претходна о експлозији у луци Деринџе у Турској и пожару на силосима за житарице у луци Ла Рошел у Француској, одмах објављена у већини медија „Колективног запада“, да би такође врло брзо била потиснута „осталим значајним догађајима“. Вест о „пожару“ у луци је и у овом случају саопштена кратко и са делимичним подацима. Око 16,00 часова истог дана је саопштено да је пожар „стављен под контролу, а у вечерњим сатима угашен“ (уз учешће неколико десетина ватрогасаца, специјалних возила и протипожарног пловила), са тежиштем на информацији да жртава није било и да пожар „на депонији отпада није угрозио лучка постројења“, те да није било „значајног угрожавања животне средине“??. Густи црни дим је и поред „стављања под контролу и гашења“, прекривао луку Дуизбург и делове самог града Дуизбург током 10. и 11. августа. Подаци о материјалној штети су саопштени врло штуро и оскудно. Података о узроцима и последицама‒материјалној штети као и података о повређеним‒страдалим лицима нема (чак ни о лицима која су затражила лекарску помоћ због удисања продуката сагоревања током пожара??).

2. Последице

Током сва три „инцидента“ надлежни органи, од локалне самоуправе, до државних органа у поменутим државама, су вести саопштили са  врло штурим подацима, да би током дана на питања медија о наведеним догађајима, исте саопштавали као „успутне“ потенцирајући друге „значајне вести“.

Штампани и електронски медији „Западног света“ су се постарали да извештаји о догађајима буду што краћи по садржају, са неколико података, а на информативним порталима су кратки текстови илустровани са једном до две фотографије, занимљиво је да са „линије сукоба у Сирији и Украјини“  (где је боравак са већим ризиком), извештаји обилују великим бројем фотографија (за које се врло брзо утврди да су догађаји на њима инсценирани). Извештаји о поменутим догађајима су у току наредног дана нестали са медијске сцене, као да су сви медији „искључени“ из једног центра. Остаје отворено питање како и зашто експлозија и пожари у две битне луке за извоз житарица у Европи и пожар у највећој Европској континенталној луци нису побудили већу пажњу у медијима „Колективног запада“. Овакво понашање медија подстиче сумњу да су последице настале након експлозије и пожара много веће од саоштених и медијски представљених па су зато и вести о томе „склоњене у фиоку“. Еколошке последице како за микро локације, тако и за шире подручје нико не помиње, вероватно су „минорне“, то јест немерљиве, јер су се догодиле у „Западном свету“, да је догађај био ван „Западног света“, медијска фанфаре би још увек одјекивале.

Јавност за сада, а све су процене да никада неће бити обавештена, како су наступили наведени инциденти и које су последице, материјалне, по људство и по животну средину.

Наравно поводом наведеног не можемо да се не сетимо сцена из култне серије „Салаш у малом риту“.

Ако сви знамо да „студент није запалио жито“, дали је могуће како рече комшија Веља да „можда нису довољно пазили“.

Преостаје само да процењујемо, под којим околностима, ко је, зашто, у чијем интересу и како изазвао наведене експлозије и пожаре и колика је штета наступила,  те је стога највероватнија чињеница да је комшија Веља у праву, „можда нису довољно пазили“.