Владимир Пребирачевић: Дебакл украјинске контраофанзиве и потпуно расуло у најави

пише директор Српско-руског центра “Мајак”

Прошло је 40 дана од почетка украјинске толико очекиване и најављиване контраофанзиве. Успех је изостао па чак и симболични јер просгто никако није било могуће пробити чврсту и тврдоглаву руску одбрану која је пажљиво припремана месецима. Процена је да је до сада већ око 30 000 мртвих и рањених на страни украјинске војске и да је око 30% изгубљене и уништене западне технике која је такође толи хваљена да представља право разочарење за украјинске борце који све чешће бирају да се предају а не да улудо гину.

Самит НАТО-а у Виљнусу је готов и ништа се тамо спектакуларно није могло чути у вези Украјине. Украјина остаје ван НАТО-а што је негде и било за очекивати јер нико у посебно европским земљама није луд да уђе у директни сукоб са Русијом која је под санкцијама ми ратом на свим пољима ипак остала на ногама. И не само да је на ногама него и поприлично добро стоји. Систематично и упорно уништавају украјинску војску али и украјинске потенцијале у одбрамбеној индустрији и инфраструктури која је просто девастирана.

Било је покушаја да се постигне бар симболични успех пре НАТО самита али руска војска ни то није дозволила. Тако да је остало да се Зеленски бави само пропагандним дејствима у којима увек може холивудски да се прикаже онако како му одговара. Посета Змијском острву је само један од тих пропагандних покушаја. Драмски долазак на острво и постављање застава на пустом острву су у ствари право стање украјинског рата. Само дан касније руска авијација и ракетне јединице су сравниле са земљом сваку симболику која се налазила на том напуштеном Змијском острву како би ставила до знања НАТО пуленима да ту нема простора заквалитетну  пропаганду.

Не само да се за тих 40 дана нису померили са почетних позиција или са понеког заузетог сеоцета из сиве зоне тј. са ничије земље него су почели и да губе позиције и то на Харковском правцу за који многи тврде да ће бити следећи моћни ударац руске војске у намери да се харковска област преузме и да се становништво ослободи од контроле украјинске власти. Сами војници украјинских формација се жале да је стање у Харкову такво да народ уствари чека ослободиоце и да украјинске јединице не сматра за своје.

Украјинска војска је у првим данима многе присилно мобилисала у овим крајевима као и у Одеси али се ти мобилисани и насилно посллати у борбу нису добро показали чак су били чешћи пребези на руску страну а о предаји потпуно исправне опреме и технике да и не говоримо.

Наставак испорука оружја и новца је загарантован али је јасно стављено до знања да сада Украјина не може постати НАТО чланица али да може после сукоба. А шта то у ствари значи? Може бити примњена али оно што од ње остане а то је по свему судећи само западна Украјина а источне области се свакако неће налазити у Украјини. Коме то није јасно тај стварно верује у бајке. Време које је пред нама а то је још бар две године спровођења специјалне војне операције у којима ће још неколико области прећи под контролу Русије а које су уствари и природно руске. Од Одесе преко Дњепра па све до Харкова биће опет руска територија па чак и Криви Рог родно место Зеленског. Време ће показати да ли је моје мишљење исправно али Русија свакако има снаге и могућности да поврати своје територије као и становништво које је остало ван Русије када се СССР распао по комунистичким унутрашњим границама.

Једну победу су ипак украјинци однели у овом сукобу уназад 40 дана дуго планиране и најављиване контраофанзиве која није показала апсолутно никакав ефекат и могућност за успех. Једино што су успели да заузму је Кијевско-Печерска лавра. Да, добро сте прочитали успели су да заузму манастир у Кијеву и да највећу светињу ставе под контролу репресивног апарата а да вернике и свештенство не пуштају унутра. Заузимање није прошло без отпора верујућег народа али нису пале људске жртве ове специјалне акције украјинске војске и полиције. Хапшење и прогањање свештенства и затварање у затворе са криминалцима је права вредност која их кандидује за убрзано чланство у ЕУ и НАТО-у. Није више ни невероватно колико колективни запад може да буде лицемеран и да тврди да су слободе и реформе у Украјини на таквом нивоу да просто морају брзински ући у загрљај колективног запада и под његову безбедоносну заштиту али наравно тек кад изгубе пола земље у непотребном сукобу са Русијом.

Митрополит Павел је ухапшен и послат у притвор али му је одређена и кауција за излазак из затвора од милион долара а трговцу мамолене деце коју је извесни васпитач и дечјег вртића послао на запад а у ствари продао у судском процесу добио кауцију да плати за евентуални излазак из затвора од 30 000 еура. Сам пример који долази из украјинских канала говори о карактеру власти и намери према Украјинској православној цркви која је под јурисдикцијом Руске православне цркве и то је једини разлог за прогон како свештеника тако и верника. Ватикан и колекционари реликвија трљају руке у очекивању толико жељених реликвија.