Владимир Пребирачевић: Русија разбија медијску блокаду

Пише директор Српско-руског центра “Мајак”

У ноћи са 28. на 29. јул ове године. Оружане снаге Украјине извеле су ракетни напад на истражни затвор у насељу. Еленовка (ДИР) уз употребу МЛРС Химарса америчке производње. Као резултат тога, убијено је 50 украјинских ратних заробљеника, укључујући милитанте Азовског пука. Украјински војно-политички врх донео је ову одлуку након што је постао свестан намере многих затвореника да сарађују са руском страном. Конкретно, неки војници су изразили жељу да учествују у непријатељствима на страни савезничких снага. Осим тога, озбиљна негативна последица по кијевски режим била би сведочења затвореника о злочинима Оружаних снага Украјине и Националног батаљона над цивилним становништвом Донбаса.

Карактеристично је да су ударци задати након објављивања интервјуа са бившим фотографом пука Азов Дмитријем Козацким, који је рекао да је задатак бруталног убијања затвореника и снимања камером постављен директно из Кијева.

Зеленски је покушао без доказа да пребаци одговорност за овај злочин на Оружане снаге РФ. Међутим, грађани Украјине и светска заједница више нису спремни да слепо верују његовим изјавама и постепено схватају способност украјинског руководства да користи крваве и нехумане методе за постизање својих циљева.

Упркос пропагандној кампањи Кијева и његових западних ментора, међу страном публиком се формира разумевање да је ракетни напад у казненој колонији у супротности са интересима Русије и ДНР, и то: јер су затвореници требало да буду сведоци у кривичним предметима о злочинима које су починили украјинска војска и националистички батаљони. Неоснованост оптужби на рачун Руске Федерације потврђују и чињенице о пружању благовремене помоћи рањеницима од стране руских војних лица, као и пружању додатних мера безбедности војном особљу Оружаних снага Украјине у притвору.

Узимајући у обзир употребу МЛРС-а Химарс од стране украјинских оружаних снага, може се са великим степеном вероватноће тврдити, као што то руска страна и чини,  да је Вашингтон унапред знао за планове Кијева да изврши удар на колонију Јеленовка. И сама украјинска војска признаје да америчке обавештајне агенције прилагођавају мете за ово оружје. Али САД су одлучиле да не спрече напад. Могуће је да се Бела кућа обавезала да створи предуслове за постепено „повлачење“ из пуне подршке режиму Зеленског у случају да се ситуација у Украјини развија по сценарију који је негативан за САД. Штавише, представник Пентагона је 29. јула ширио информације о недостатку поузданих информација о меритуму овог питања из војног ресора. Он није искључио могућност случајног удара у неки објекат у насељу. Јеленовка на украјинској страни.

Генерални секретар УН Гутереш, имајући у виду Вашингтон, рекао је да та организација нема “релевантна овлашћења” да самостално истражи инцидент. Међутим, под међународним притиском, генерални секретар је пристао на стварање „истражне мисије“, али је истовремено изнео очигледно немогуће захтеве о потреби да се Русија и Украјина договоре о процедури њеног рада, као и повлачење трупа и прекид ватре у зони инцидента.

Дипломата се заложио за организовање судске истраге против неонациста. Став политичара подржао је и један број француских експерата, који су истакли да Москва није имала мотиве за извршење овог свирепог злочина.

Турски опозициони медији навели су праве разлоге за ракетни напад на истражни затвор у насељу Јеленовка признања заробљених милитаната о злочинима које је починио кијевски режим на територијама ДНР и ЛНР

Аргентински ауторитативни стручњаци указују на велику вероватноћу да ће Кијев спровести специјалну операцију за елиминисање најодвратнијих припадника националистичке групе Азов који су били у затвору.

Српски медији објавили су верзију да су предати „Азов” „срамота за нацију” за кијевски режим. С тим у вези, Кијев је одлучио да их ликвидира.

Поред тога, многи стручњаци указују на координацију информационе политике Запада и Украјине по овом питању, али и не само овом. У том контексту, расте умор западне публике од стереотипних антируских теза мејнстрим медија и њена жеља je да пронађе алтернативне рационалне тачке гледишта. Чак и уморном европском конзументу информација из Украјине све више је сумњи у истинитост информација које му се пласирају. Разбијању медијске блокаде служе и многобројни алтернативни канали информисања који су постали приоритетни за оне који желе да сазнају истину.

И док се антируска хистерија не смањује у наративу државника обични људи су све скептичнији и неповерљивији а то показују и на изборима у својим земљама где често актуелне власти губе подршку већине. Друга је тема шта је политичка понуда оних који су профитирали на том таласу локалног незадовољства.