У Руском центру за науку и културу „Руски дом“ у Београду данас је отворена изложба „РУСКА ЕМИГРАЦИЈА У БЕОГРАДУ од 1920-их до 1950-их“. Присутне су поздравили Јевгениј Баранов, директор Руског дома и Драган Гачић испред организатора изложбе – Историјског архива Београда.

Српско-руски центар “Мајак” је представљала Зорица Јеремић Шевић као угледни етнолог и архивиста која је са великим задовољством  присуствовала  овом важном догађају за историју наша два братска народа. Допринос руске емиграције нашој држави и народу је огроман на сваком пољу и веома је битно сачувати од заборава личности и догађаје из овог периода а Српско-руски центар “Мајак” припрема неколико пројеката у овој години везаних за тему руске емиграције а посебно се обележава долазак руске емиграције низом активности које нас и ове године очекују крајем новембра месеца која ће се поново обележити поменом код Храма Благе Марије на Банстолу и у Сремским Карловцима.

Поставку у здању које је већ више од осам деценија главни центар руске културе у Србији, отворио је заменик градоначелника Београда Горан Весић. Он је истакао да су руске избеглице пронашле не само уточиште у Краљевини Југославији; дали су огроман допринос развоју свих области друштва. Страница српске историје везана за руску емиграцију несумњиво заслужује посебну пажњу. Весић је изразио захвалност Историјском архиву Београда, ауторима изложбе и пропратног каталога – проф. др Алексеју Тимофејеву, др Милани Живановић и Слободану Мандићу, као и Руском дому, напоменувши да је руска емиграција једна од тема којом се бави: управо је њој посвећена његова прва колумна, објављена у листу Политика“ под називом „Бели Руси у Белом граду”.

Захваљујући систематском истраживању фондова и збирки у Историјском архиву Београда, дошло се до бројних сведочанстава о постојању руске емигрантске заједнице, која је оставила значајан траг у разним аспектима друштвене стварности Београда, његовој историји, архитектури, култури, па и у самом развоју главног града. Одабрана архивска грађа је допуњена појединим документима и деловима архивског блага из других установа културе Београда: Државног архива Србије, Народне библиотеке Србије, Музеја града Београда, Архива Југославије, Војног Архива, захваљујући чему је добијена целовита и прегледна слика руске емиграције.

Материјал изложбе, приказан на 32 изложбена паноа и у две витрине, према речима директора Историјског архива Београда биће презентован уз подршку Руског дома и у другим градовима Србије, као и региону. Планирано је и њено излагање у Дому руског зарубежја „Александар Солжењицин“ у Москви.

Овај запажени догађај културног живота престонице пропратили су бројни српски и руски медији.

Поставка у Руском дому отворена је до 16. фебруара

извор Руски дом

МајакТим