Владимир Пребирачевић : Република Српска није на продају
Српска територија која се простире преко садашње Босне и Херцеговине где су Срби одувек живели је опет добила своје место у политикама земаља које желе другима а посебно нама да кроје капу. Више векова траје та политика надмудривања прожета многим ратовима који су српски национални корпус десетковали и довели скоро до уништења. Широм Балкана где су Срби староседеоци настале су нове нације које потиру и затиру српско постојање тобоже будећи своју праисторијску величину и налазећи назови знакове о свом постојању а који су по правилу сви српски и никако не може бити другачије. Много смо и сами допринели таквој ситуацији јер су наши сународници због спашавања сопствених живота неретко прелазили у католичанство и ислам и под разним и многобројним притисцима живели и пустили да им децу васпитавају освајачи а која су после израсла у највеће крвнике сопственог народа.
Неколико векова се велике силе сукобљавају међусобно често преко наших леђа где ми будемо топовско месо које гине и нестаје а њихови интересуи се углавном не мењају него само у зависности од ситуације широм света добијају или губе тренутно на значају.
Поновно враћање Републике Српске у фокус америчке и енглеске политике има за циљ да се уз пословично заинтересоване немце наметне неко од решења које само њима иде у корист а нашем народу свакако да не иде а често ни хрватима и муслиманима који су им савезници на терену.
Однос снага у свету се полако мењао годинама и сада смо ту где смо. Русија и Кина су подигле свој ниво утицаја не користећи мере кажњавања билом кога док се западне силе и даље понашају по свом вековном курсу. Борба за Републику Српску је борба која се тренутно води на свим плановима. Ми као народ морамо максимално подржати наш народ преко Дрине и пружити им сву подршку како би се очувала Република Српска али и да јој се врате надлежности које по Дејтонском споразуму јој и припадају а којих се одрицала под разним притисцима и уценама и класичним међународним силеџијством које смо небројено пута доживели као народ. Сви ресурси морају бити у функцији Републике Српске и заштити онога што смо успели сачувати.
Видимо да наши непријатељи посебно на Космету затиру сваки траг да смо ту икада постојали. Свако гробље, по свему судећи можемо закључити, плански уништавају и бришу на сваки начин било какво сведочансво о Србима. Исто тако знамо да би и у Републици Српској нестали када би им све допустили да раде како су наумили. Није никаква унитарна Босна решење за све проблеме који се ту јављају него је решење за српско питање јер ће по узору на Хрватску и Космет да пробају да наше становништво истерају са својих вековних огњишта. Знају они добро да им је једино СРПСКА СЛОГА препрека у остварењу циљева а који су само средство за потискивање Русије са ових простора јер је то у ствари главна њихова и брига и битка. Главни циљ нисмо ми него смо само успутна станица у опкољавању Русије што тренутно чине довлачењем НАТО војника на границе са Русијом.
Украјина такође није ништа научила из рата у Југославији и неки украјинци су свесно уништили будућност сопствене државе и гурнули је у рат и сиромаштво а за туђе интересе. Велике силе се сукобљавају у жењи за већим ресурсима и богатствима а многи народи плаћају цену такве безбоштедне игре.
Срби када су разједињени су лак плен али када су сложни онда су сушта супротност. Буђење СРПСКОГ СВЕТА је наша патриотска дужност и обавеза како би се сачували на свим местима где живимо. Отпор који мора да се пружи свима који руше стубове српског идентитета и то жесток отпор. Немамо ми више никакве илузије у пружене руке наших непријатеља јер знамо да оне никада неће бити руке пријатељства и помирења него руке које вам стално нешто траже, крваве и прљаве од злочина које су починили широм наших српских земаља.
директор Српско-руског центра “Мајак”
Владимир Пребирачевић
