Владимир Пребирачевић Верски фанатизам или тероризам на делу

Пише: Владимир Пребирачевић

Директор Српско-Руског центра „Мајак“

Ових дана дошло је до ескалације верски мотивисаног насиља широм Европе. Узрок за ту ескалацију насиља се тражи у контраверзној редакцији француских карикатуриста који су већ једном на својој кожи осетили сву бруталност исламских фанатика.

Овај пут је на удару карикатурног пера био председник Турске Реџеп Тајип Ердоган који је заратио са свим својим суседима али и светским силама без икаквог пардона. Након тог за председника Макрона легитимног чина који европска култура и традиција толеранције и мултикултуралности мора да дозволи као слободу изражавања сваког појединца уследили су напади исламиста и исламских фанатика на верске објекте у Француској на начин који је очигледно прихватљив у њиховој култури и поимању слободе, вере и дужности пред богом широм муслиманских земаља.

Ти слободни људи увређени чињењем карикатуристе посегли су за својим начином презентације својих угрожених права и слобода тако што су обезглавили неколико људи у црквама и око цркава по Француској.

Последњи драстичан случај који  је као ударна вест обишао све светске агенције је напад у Бечу на случајне пролазнике испред Синагоге а који је као и горе поменути одмах приписан тероризму и покренете су акције војске и полиције које треба да донесу мир уљуљканом становништву Аустрије у утопију звану  мултикултурализам где ноћу већина европљана не сме да се креће својим градовима јер су на улицама истих само досељеници са Блиског истока или Африке којима ни на крај памети није никаква инклузија коју упорно пропагирају у институцијама Европске Уније.

Управо је супротна мисао и суштина  таквих људи били они умерени или екстремни муслимани у пропагирању своје вере и вредности а то се све коси са основним хришћански начелима европских народа који су очигледно на бога заборавили а то је доказ што стално сматрају народе са  истока европе где углавном живе православни хришћани за непријатеље. Срби и Руси су најбољи пример где ће подржавати и црног ђавола пре него православце који су аутохтони европски народи који су дали немерљив допринос светском културном, научном и сваком другом наслеђу чије су огромне људске жртве положене на олтар слободе у борби против фашизма на пример.

Ове верске фанатике и углавном грађане истих тих европских држава неки су чак и рођени на тлу тих држава које су потпуно подбациле у тој политици толеранције, инклузије и сувише слабог и бенигног наметања неких измишљених појмова и категорија људских права и слобода која само воде дубље у пропаст по анализи досадашњег успеха.

Ови верски фанатици углавном немају никакву повезаност са терористичким организацијама и њихова непочинства нису мотивисана са стране или неког терористичког центра. Углавном су то акције група или појединаца који су у својој вери и уверењима нашли за сходно да почине оваква недела према невиним пролазницима. Према својим суграђанима који су их примили и помогли да се снађу, науче језик, нађу посао али им то није била кочница за злочине.

Тек ћемо гледати овакве сцене у вестима широм успаване Европе јер се на десетине и стотине злочина чине сваки дан који можда по интезитету нису једнаки овим скорашњим али се дешавају стално и њихов број се повећава. Велики и неконтролисан долазак миграната који се броје у милионима поплавио је Европске градове и веома је извесно шта ће се дешавати на улицама градова где су стигли ови велики поштоваоци људских права и слобода.

Све те европске земље као и њихови грађани који седе у страху у својим кућама треба да се сете главосеча из Босне и са Косова и Метохије које су свесрдно подржавали а и дан данас их подржавају. Нека се добро замисле о судбини своје деце коју исти ти трују наркотицима којима тргују по целој Европи.

У Србији под хитно треба вратити служење војног рока како би становништво било обучено и спремно за одбрану али и релаксирати законе о поседовању оружја каи и законе о нужној самоодбрани који ће ипак дати дозу озбиљности и сигурности у овим све тежим временима.