Владимир Пребирачевић: Напад на НИС је америчка стратегија матирања Русије на Балкану

пише директор Српско-руског центра “Мајак” који је уједно и потпредседник ИО Српске народне партије као и заменик покрајинског секретара за енергетику, грађевинарство и саобраћај у влади АП Војводине

Напад на Нафтну индустрију Србије (НИС) у Србији али и на руске енергетске компаније у свим европским  земљама у којима има руских компанија је наставак стратегије потискивања Русије  и потенцијалног руског утицаја. Саме санкције које су до сада примењене према Русији и које су безброј пута модификоване нису показале да имају пресудни значај у удару на економију Руске Федерације као ни на џеп грађана у Русији како би кроз креирање економске кризе покушали да доведу до унутрашњих тензија и потенцијалног развоја дестабилизације руског друштва па самим тим и до потенцијалног стварања климе за неки политички преврат. Обзиром да планови запада нису успели и да су успешно осујећени правилним контрамерама од којих је и спровођење Специјалне војне операције у Украјини била нужна мера у садњи час сада се прибегава и другим мерама.

Сви сектори у Русији су поднели велики притисак али су превладали ситуацију у коју су ментори Украјине са запада желели да доведу Русију и ставе је под своју контролу и још битније у бруталну експлоатацију. Обзиром да схватају да им ратна срећа не иде на руку и да сигурно губе у сукобу у Украјини сада покушавају на све начине да то зауставе. Али не да зауставе рат него да зауставе своју пропаст и да пробају да извуку шта се извући може. Украјинци за њих нису ни предмет сажаљења колико су спремни да их потроше спроводећи своје злочиначке циљеве.

Садашњи притисци на земље у којима се налазе руске компаније су брутални и противзаконити свакако и неће остати без последица у будућем врмену као што је и злочиначко бомбардовање СР Југославије било преседан након чега је запад помислио да му је све дозвољено и још бруталније и безобзирније кренуо у отимачину свега што им је било интересантно по сваку цену а поготово по високу цену оних који су тај њихов луксуз били принуђени да плате.

Исто тако и данас све европске земље плаћају цену своје несамосталности и вазалне подређености Америци једној супер сили која још не схвата да више на геополитичкој мапи није једина сила и да је дошло време да се неке многе ствари почну мењати и да се положе рачуни.

Наравно да то неће проћи без отпора управо оних који су до данас могли некажњено и без билло каквих последица да ратују и пљачкају где год су стигли а све под лажном забринутошћи и извештаченим плаштом заштите људских права, увођења демократије, европских вредности, медијских слобода и владавине права.

Већ годинама пишем и говорим да су ово само фантастично осмишљени термини око којих су спроводили своје специјалне операције, више или мање насилне али свакако штетне по онога пртотив кога су биле употребљаване. Наравно, онда када им није могуће кроз ове мање инвазивне методе доћи до циља онда су заборављали и на право и на правду и на законе и на човечност  и демократију и ударали су сви силама без обзира на последице по онога ко је био предмет дејства. Тако имамо масовно употребљавану муницију са осиромашеним уранијумом који је затровао дугорочно просторе где су дејства била тако да данас имамо да  Србија  има најгору статистику у Европи по питању смртности од канцера као и широкој лепези истих од којих обољевају све категорија становништва. Тако продужени злочин над нашим народом траје и дан данас иако је прошло скоро 26  година од злочиначког бомбардовања наше земље.

Све се то негде гура у страну од стране неких појединаца због  сарадње и развијања економије и других односа али онда се они који нас нису бомбардовали и са којима имамо историјске, духовне, безбедоносн, војне, политичке, културне, какве год хоћете одличне везе покушавају представити као непријатељи па се одмах јављају дежурни НАТО душебрижници да нам објашњавају како су Руси гласали у УН, како су Хрватима продавали оружје иако ни сами не знају да објасне ништа више и прецизније око тога јер и немају појма о конкретним стварима него о подвалама из оних времена, јер да имају појма покрили би се ушима и не би се ни јављали и причали о С300 а да се нису ни запитали зашто никада није искоришћен када су га већ имали и шта је то у ствари што су хрватски трговци оружја нашли на постсовјетском простору и шта су покушали да увале својој држави  у настајању кроз фамозно представљен с300, а не још покушавали да нам осведочене непријатеље који су нас у 20. веку три пута покушавали да униште и који раде све против српских интереса увек и на сваком месту и који покушавају да докрајче отмицу Косова и Метохије, а ту се мисли првенствено на Американце и водеће европске земље заједно са својим вазалима оличених у бројним мањим земљама које су самосталне као дете од 2 године што је самостално за живот.

Напад на НИС данас у Србији је напад на сутрашњи било који велики систем без обзира у чијем је власништву. Сваки преседан који дозволимо је сутрашња још страшнија казна. То смо превише пута осетили на својој кожи. И за оне који ништа не схватају ово за Русију није економско питање.