Zima u Srbiji u režiji Holivuda

Piše Ivan Vučković, Magistar filozofije (Mphil), Potpredsednik skupštine grada Bora, Specijalni savetnik Srpsko-ruskog centra „Majak“

Izgleda da je, po svemu sudeći, došlo vreme da se najavljene sankcije NIS-u (a samim tim i Srbiji) sprovedu u delo.

Naime, potrebno je podsetiti da udeo ruske državne kompanije ‘Gasprom njeft’ u NIS-u jeste udeo od 56,15 %, odnosno, ‘Gasprom njeft’ jeste većinski vlasnik NIS kompanije.

Međutim, krovna kompanija ‘Gasprom njeft-a’ od 2008. godine jeste kompanija ‘Gasprom’ koja nije obuhvaćena zapadnim sankcijama.
Ako to sve ipak ostavimo po strani, setićemo se da nam je Bajdenova „odlazeća administracija“ ostavila u nasleđe ideju o sankcijama. Smisao samih sankcija, gledajući kroz prizmu američke diplomatije, jeste sadržan u stavu da se kapital ‘Gasprom njefta’ koristi u svrhu finansiranja rata u Ukrajini.

U međuvremenu, od januara pa do danas, Srbija je preuzela niz diplomatskih poteza i saradnje sa SAD-om ali vidimo da to nije dalo krajnje željene rezultate. Sankcije jesu odlagane u više navrata i dobili smo prostor od nekih devet meseci za pripremu ali ništa preko toga. Koliko je odluka o sankcijama teška po nas i koliko je važno da odigramo kako treba pokazuje podatak da ‘Gasprom njeft’ (NIS) drži više od 70 % domaćeg tržišta motornih goriva (ne računajući rafineriju u Pančevu gde se prerađuje negde oko 30 % domaće sirove nafte). Veliki su problemi u najavi čak i ako američka administracija odobri opciju većinskog udela Srbije (a sumnjam da će Rusija prodati svoj deo od 7 % pod ovakvim okolnostima).

Nacionalizacija kapitala nije opcija iz više razloga i ta je opcija isključivo u domenu teorije . To bi poremetilo dobre diplomatske odnose sa Rusijom i bilo potencijalno pogubno po mnoge već načinjene ugovore i aktuelna poslovanja. Treba još dodati i to da Rusija izvozi negde oko dva milona barela nafte dnevno za Kinu. Naše tržište i poslovanje Gasproma u Srbiji je trivijalno u poređenju sa poslovanjima ove kompanije i drugih ruskih kompanija širom sveta. Gasprom je, pored ostalog, treći na listi najvećih ruskih energetskih kompanija. Prvi je Rosnjeft a drugi Surgitnjeftgas. Tek onda dolazi Gasprom. Ukratko – američke sankcije NIS-u (Naftnoj industriji Srbije), stupiće na snagu 1. oktobra jer su SAD pristale da produže njihovo neuvođenje za četiri dana. Pre svega, Srbija će se suočiti sa više nego ozbiljnim izazovom – ugasiće se mogućnost da preko naftovoda „Janaf“ nabavljamo naftu (što će, pored ostalog, biti ne savim mali problem i za Hrvatsku). Bez Janafa, gotovo da logistički nije moguće dopremati potrebnu količinu nafte u zemlju. Prema mojim saznanjima, rezerve nafte moje postoje nisu dovoljne da možemo dugoročno biti bezbrižni. Ne treba izgubiti iz vida da je kompanija NIS ključni faktor na tržištu nafte u Srbiji. Sva druga pravna lica mogu uvoziti naftu samo ako imaju potpisan ugovor o preradi sa NIS-om.

Ukoliko se Janaf preseče, vrlo je mala šansa da će se bilo kojim drugim alternativnim putem obezbediti stabilno snabdevanje te stabilno tržište. Ante Šušnjar, hrvatski ministar ekonomije je već bio izrazio zabrinutost u vezi sa potencijalnim prekidom Janafa. Ukoliko su moja saznanja tačna, gasni ugovor sa Rusijom, koji Srbija tek treba da zaključi, nije direktno vezan za NIS i poslovanje NIS-a i to je dobro. Sa druge strane, gasni sporazum sa Azerbejdžanom donekle olakšava situaciju. Azerbejdžanski gas se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske koji je u rad pušten u decembru 2023.

Grubo rečeno, Srbija se okrenula ka energetskoj saradnji sa Azerbejdžanom nakon početaka sa ruskom specijalnom operacijom u Ukrajini (negde od februara 2022.) Ipak, negde oko 80 % gasa u našu zemlju dobijamo odnosno uvozimo iz Rusije.

Kao što i sami možemo videti, situacija je složena, mnogo je problema u igri i moraćemo da budemo spremni na različite vrste scenarija.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)

https://borba.me/zima-u-srbiji-u-reziji-holivuda/

МајакТим