ВЛАДИМИР ПРЕБИРАЧЕВИЋ: КРАЈ ЗАПАДНЕ ДОМИНАЦИЈЕ

пише Владимир Пребирачевић директор Српско-руског центра Мајак, потпредседник Извршног одбора Српске народне партије и заменик покрајинског секретара за енергетику, грађевинарство и саобраћај

Војна парада у Кини и састанак ШОС-а су били изузетно успешни и окупили су представнике више земаља које имају заједно више од пола укупног становништва на планети земљи.

Импресивна војна парада која је одржана 02. септембра на 80. годишњицу победе над непријатељем Јапаном у Другом светском рату показала је да модернизација војске коју спроводи руководство Кине иде изузетно високим темпом и да прати високи економски и технолошки развој Кине на свим пољима.

Широк спектар модерног наоружања у свим родовима кинеске војске је приказан у пуном сјају и представља свејеврсни тријумф над претњама које Кини свакодневно долазе споља а најчешће од САД-а који их смтра за непријатеља бој један у свету како економски тако и војно па самим тим и геополитички. Стратешка документа САД-а кажу да је Кина садашњи али и будући непријатељ који се мора обуздати а то свакако иТрамп и његови предходници стално покушавају, морамо приметити све безуспешније.

Трамп, ни после одгледане параде, није пропустио да напомене да без САД-а не би било победе Кине над непријатељем у Другом светском рату који им је био заједнички обзиром да су и једни и други нападнути од стране милитаристичке јапанске царевине али имајући у виду начин на који се иначе американци односе према свима и сваком историјском периоду прилазе од своје супериорности коју стално потенцирају која често није утемељена у историјским податцима и истини на крају крајева. Трамп би делио пацке али нема коме јер је Кина сила број један и по економији а ускоро ће бити и у ономе у чему су американци сила број један а то је по поморским снагама који им и служе да одржавају доминацију на планети и да свуда на свим тачкама планете потенцирају да имају своје интересе иако су хиљадама километара од куће. Кина је на путу да има веће поморске снаге и свакако модерније и убојитије. Кина је по много чему превазишла квалитет борбене технике и евопске и америчке произвођаче а временом пред нама тај јаз ће само бити већи.

Поред одбрамбеног развијају се и унапређују економски, политички, индустријски савези земаља којима је доста да се неко непотребно предсавља за светског полицајца а у ствари да спроводи своју хегемонистичку политику која не поштује ничије интересе. Нови поредак се полако ствара а тај поредак доноси и праведнији однос и поштовање међу партнерима који ће пре или касније и САД морати да поштује.

Чврста сарадња Кине и Русије донеће тај преко потребни баланс уз подршку других држава које су се освестиле и полако ослобађају стега које су им наметнуте кроз разне финансијске институције, међународне уговоре и остали уцењивачки потенцијал који Запад вешто користи у израбљивању већине земаља на планети.

Русија је показала да Колективни запад уз лудост и авантуризам једне од највећих европских земаља Украјине а при том исте руске крви не може да победи и науди Русији. Држава на два континента која поседује све што јој је потребно, која има непобедиву војску доказану кроз историју и потврђену и у садашњем времену а притом поседује и нуклеарни арсенал није могуће победити ни у сновима а посебно не у стварности.

Председник Путин је државник који ће остати упамћен у историји који је подигао Русију и који је прекинуо доминацију непријатеља и који је поставио своју земљу на сам врх, на место које им одувек и заувек припада. Победа је близу на свим фронтовима али победе морају бити константне како би баланс и поштовање заменило једноумље и репресију оних који ни по чему нису изузетни осим по бахатости и злочину над народима кроз историју.

Све је то лепо описано у нашим текстовима које смо пуковник Сретен Егерић и ја написали у претходним годинама у књизи “Крај западне доминације” у издању Српско-руског центра “Мајак”. Крај је свакако видљивији данас многима, више него што су могли да виде и разумеју у претходним годинама.