ВЛАДИМИР ПРЕБИРАЧЕВИЋ: НА ЗАПАДУ НИКО НЕ ВЕРУЈЕ У ПОБЕДУ НАД РУСИЈОМ

пише директор Српско-руског центра Мајак Владимир Пребирачевић који је уједно и потпредседник Извршног одбора Српске народне партије

Изузетно је интересантно када већина државника у Европи реченицу почињу са желимо мир у Украјини а после зареза додају колико је новца потребно да сви издвоје за наставак рата против Русије.

Британци су ове године како тврде издвојили 200 милиона долара помоћи од скоро милијарду колико су обећали а Аустралија шаље 49 тенкова Абрамас, старих наравно, које вреднују 160 милиона долара од такође милијарду долара помоћи коју су обећали Украјини.

Да ли стари тенкови без икакавих савремених средстава заштите и посебно опреме за електронску борбу и то у пустињској боји могу нешто драстично да донесу на бојиштима широм Украјине?

Да ли опрема коју би требало да расходују може наћи своју сврху на украјинском ратишту?

Да ли Британци или НАТО сателити као што је Аустралија стварно верују у победу над Русијом?

Ово су нека питања која се можда не постављају јер је свима углавном јасно о чему се ради. Профитирање над тужном судбином једне до скора државе и до скоро бројног народа на крајњем западу Русије која се још увек назива Украјина је првенствени мотив за учешће у овом сукобу. Уз озбиљан профит може да се нанесе и нека штета руским па и кинеским интересима што за повлашћену „племениту господу“ представља и узвишени чин.

Никада неће бити мира и стабилности на просторима који су прожети интересима увек гладних моћи и профита . Било да је реч о нафти и гасу, злату, дијамантима, уранијуму, литијуму или било ком другом вредном елементу за које човечанство каже да представља вредност.

Украјина вапи за 6 милијарди тренутне помоћи да би покрила дефицит везан само за наоружање, а где су сва остала плаћања која касне и за породице погинулих војника које тешко долазе до новца за одштету за изгубљене животе својих најмилијих.

Хаос траје у Украјини док се ратује али тек нас очекује хаос када се сукоб приведе крају и када се виде стварне размере разарања како земље али исто тако и људских потенцијала. Када се буду открле стварне бројке погинулих које се крију, што јесте саставни део тренутног пропагандног рата, и када се сагледају размере тешких инвалидитета као последице рањавања у току спровођења Специјалне војне операције у Украјини од стране Руске Федерације.

Тада се неће наћи ни једна земља, која сада овако галантно нуди старо наоружање из својих магацина али и оно новијег датума по још већим пљачкашким ценама, да пружи стварну помоћ и тек тада ће народ који је овде највећа жртва овог сукоба схватити да су изманипулисани и гурнути у ватру да изгоре за туђе интересе.

Тада ће бити касно да се извлаче закључци и мењају стратегије као што је сада касно и свима јасно да Украјина не може да победи у овом сукобу. Профит је једини мотив „партнера“ са запада увек био и увек ће остати. Што треба да буде лекција која се учи у основној школи како у нашим тако и у руским школама и да не сме никада да се поверује у другачије намере.