СРЕТЕН ЕГЕРИЋ: ШТА ЈЕ ПОСТИГНУТО УПАДОМ У КУРСКУ ОБЛАСТ УКРАЈИНСКИХ ОРУЖАНИХ СНАГА

Пише пуковник Сретен Егерић специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак”

Упад дела украјинских ОС у Курску област РФ, оперемљених НАТО
наоружањем и снабдеваних информацијама од НАТО обавештајних структура,
усталасаo je наде НАТО гласноговорника у успех нападне операције као средство
принуде руководства Русије на преговоре под условима које ће диктирати НАТО и
зомбирани вршилац дужности председника на делу украјинског постосвјетског
простора и „забринуо“ део „патриотских и проруских снага“ у могућност успешог
довођења до циља Специјалне војне операције.

Да ли је упад у Курску област успех или промашај украјинских ОС ?

1. Нападнa операцијa украјинских ОС на Курску област
1.1. Припреме за нападну операцију
Током претходна четири месеца текуће године, украјинске ОС ојачане и подржане са
делом снага НАТО (првенствено командним и обавештајним структурама из Велике
Британије, Немачеке и Пољске) размештене у рејона града Суми и Чернигов извршиле су
планирање нападне операције на општем правцу град Суми–Суџа‒Курчатов.
Током планирања операције формирана је оперативна група украјинских ОС од
елитних јединица, састава шест ојачане бригаде, са до 10 јединица еквивалента
самостални батаљон–пук, намењених за подршку и обезбеђење нападних дејстава
наведених снага. Оперативна група је пласирана у ширем рејону Житомир, Кијев, Бела
Црква, Прилуки, Чернигов, где су извршиле попуну у људству, наоружању и војној
опреми и где су изводиле обуку. Иако су Ваздушно‒космичке снаге РФ нанеле већи број
удара ваздухопловним и ракетним борбеним системима по рејонима размештаја
наведених јединица током јуна и јула месеца, очито је да јединицама украјинских ОС
планираним за нападну операцију нису нанети значајнији губици и није умањена
њихова борбена способност. Најзначајнији успех ОС РФ су постигле уништавањем
места привремених локација снага за планирање операције украјинских ОС, извршењем
удара ваздухопловним вођеним средствима и ракетним јединицама у рејину града Суми и
Чернигов, када је уништено више припадника украјинских ОС и такозваних плаћеника из
земаља НАТО.

Током јула месеца текуће године украјинске ОС заједно са припадницима специјалних
јединица НАТО, извршиле су убацивање (инфилтрирање) осма до десет извиђачких и
диверзантско–терористичких група (током даљег текста: ИиДТГ) јачине вода, на
територију РФ, са првенственим циљем испољавања дејства из позадине ОС РФ након
почетка напада, извршења дезорганизације и уношења забуне. Посебно су почетком
месеца августа текуће године припадници украјинских ОС и специјалних снага НАТО
интезивирали нападна дејства беспилотним летилицама (током даљег текста: БПЛ) по
цивилним циљевима и верским објектима у пограничним местима курске и белгородске
области, а нарочито по нуклеарној електрани „Курск“ у насељу Курчатов, са циљем
ширења панике и дезорганизације међу цивилним становништвом и изазивања
евентулне хаварије и нуклеарних акцидената у простору Курске области.

1.2. Ток нападне операције украјинских ОС
На основу података Министарства одбране Руске Федерације, током ноћи 06. августа
текуће године, украјинске ОС, попуњене припадницима ОС, Грузије, Естоније, Литваније,
Пољске, Колумбије и других земаља НАТО (који под легендом „добровољаца“,
„припадника легија“ различитих назива и „плаћеника“) еквивалеента једног ојачаног
оклопног батаљона (опремљених са 10 до 15 тенкова, „Леопард–1А5“, Т‒64 и 20 до 30
оклопних транспортера М113 и борбених возила „БредлиМ1А2“) из сатава 22.
самосталне механизоване бригаде ОСУ извршиле су пробој положаја граничних јединица РФ и отпочеле продор на главном правцу: село (током даљег текста: с.) Локнаја‒
с.Басовка, а по избијању у рејон с.Свердлиново и спајања са раније убаченим ИиДТГ,
усмерили су дејства у два правца, према с.Лебедевка и с.Новоивановка, чиме су олакшале
дејства снагама на помоћним правцима, с.Локнја‒с.Гогољевка–Суџа (Сужа) и
с.Беловоди‒с.Журавка–с.Николаево‒с.Обуховка–с.Љубимовка.

Након извршеног пробоја положаја граничних јединица ОС РФ, у међупростор на наведеним правцима су уведене у борбу батаљонске борбене групе украјинских ОС из састава 72. самосталне механизоване
бригаде, 80. самосталне ваздушно–десантне јуришне бригаде, 82. самосталне
ваздушно–десантне јуришне бригаде док је у резерви задржана 88. самостална
механизована бригада, опремљених ворбеним возилима „Страјкер“, оклопним возилима
„Хамер“ и оклопним транспортерима „Козак“, оклопним транспортерима „Кирпи“,
оклопним транспортерима „ВАБ“ и оклопним транспортерима „МаккПро“, на шасији
точкаша, са циљем брзог и што дубљег продора у дубину територије РФ, ради достизања
главних циљева, насељеног места Суџа са главном разводном и мерном станицом
гасогенератора на раскрсници „Трансибирског“ гасовода и гасоводу
„Братство“–(„Дружба“) и насељеног места Курчатов 2 са НЕ „Курск“. У току дејстава
забележено је и документовано (видео и фотографски материјал) више убистава реуског
цивилног становништва од стране украјинских ОС и страних припадника у њиховим
редовима (Грузини, Французи и Пољаци).

У току прве фазе операције украјинске ОС су ангажовањем од 12.000 до 15.000
војника, од којих је у првом ешелону формирано 6 до 8 батаљонских борбених група
(током даљег текста: ББГ), док су главне снаге задржане у очекујућим рејонима (током
даљег текста: ОР) на територији Сумске области, пратећи успешности извођена напада.
Наведене ББГ украјинских ОС су савлађујући минско–експлозивне препреке (током
даљег текста: МЕП) употребом оклопних возила за израду пролаза у МЕП, које ОС РФ
нису браниле ватром и борбеним распоредом јединица („препрека која није брањена
није препрека“), окруживале граничне јединице РФ, уништавале их и заробљавале, а
затим обилазећи насељена места, избегавајући борбу за њих, продирале у дубоку
позадину пограничног дела Курске области РФ. Убачене ИиДТГ украјинских ОС су
активиране, појављују се у насељеним местима, истичући украјинске заставе на
кључним објектима, документовале су наведене активности и на тај начин изводили
медијска и информационо‒пропагандна дејства и дезинформисање покренуле
исељавање цивилног становништва (постоји оперативна сличност са акцијама „Бљесак“ и
„Олуја“, што указује на исту матрицу и исте планер‒НАТО/САД и В. Британија) као и
ватреним дејствима по деловима ОС РФ, са леђа, уносиле панику и дезорганизацију.

Дејствујући на наведени начин омогућили су главним снагам да отпочну улазак и кретање
готово у маршевском поретку ка главним циљевима операције. Делови украјинских ОС
продрли су закључно са 10. августом текуће године на територију РФ у дубину од 15 до
20 километар и на фронту ширине око 15 до 25 километара, избивши на линију:
с.Успеновка‒с.Обуховка–с.Љубимовка‒с.Новоивановка–с.Малаја Локнја‒с. Козачаја
Локнја‒с.Суџа–с.Олешнја, заузевши око 15 насељених места и гасно чвориште у с. Суџа,
где су заустављени отпором ОС РФ. Нападна дејства украјинских ОС подржана су
артиљеријским и ракетним системима великог домета (посебно дејствујући по цивилним
циљевима–сличност са акцијама на простору порстора претходне СФРЈ је већ описана),
од којих се посебно истиче употреба СВЛР „Хајмарс“ са ракетамака „АТАКАМС“
опремљених бојевим главама са касетном муницијом (током 07./08. августа, извршен је
удар по колони снага ОС РФ који су довођени у зону дејстава, при чему су нанети
значајни губици Руским ОС од више десетина мртвих и рањених припадника ОС РФ).

Суџа (Сужа) је насељено место у Курској области са око 5.000 становника, удаљено око 110 километара
југозападно од Курска и 15 километара од границе са постсовјетским украјинским простором.
Курчатов је насеље са нуклеарном електраном „Курск“ око 20 километара западно од Курска, а око 85
километара северно од Суџе.

Заштиту од дејства из ваздушног простора украјинским ОС пружају снаге ПВО,
опремљене са два система „Патриот“ (добијени од Немачке), које су привучене
непосредно уз границу Курске области, као и преносни ПВО ракетни системи (добијени
од Шведске, САД, Пољске и Чешке).
Сво наведено наоружање, опрема и муниција, коју користе украјинске ОС у овој
нападној операцији испоручено је у претходних два до три месеца из кључних
земаља НАТО и земаља НАТО из непосредног суседства Русије.
Карактеристично је да су украјинске ОС (односно официри за планирање операције из
водећих НАТО земаља) предвидели и употребили у нападној операцији велики број
оклопних возила конфигурације на точковима, различитих произвођача (САД, Канада,
Француска, Турска, УАЕ, украјински модели), као и велики број наоружаних тернеских
возила (произведених у Јапану) из разлога, поседовања велике брзине кретања, а са
циљем брзог довођења из дубине територије украјинског постсовјетског простора, а
након пробоја одбране ОС РФ, брзог продора комуникацијама и развијање оперативног
успеха у дубину територије Курске области. При планирању употребе средстава
свесно је претпостављен брзина продора на територију РФ заштитним
карактеристикама возила (постојање и дебљина оклопа) те су стога и разумљиви
велики губици украјинских ОС управо у возилима конфигурације на точковима.

У наредним данима у сукобу у Курској области за очекивати је ангажовање још
8.000 до 10.000 припадника (до две ојачане бригаде и више самосталних јединица)
украјинских ОС из стратегијске резерве, на одвојеним тактичким правцима.
Припадници граничних јединица ОС РФ и граничних служби пружили су отпор на
појединим тачкама одбране, али су врло брзо били неутралисани од стране надмоћних
снага непријатеља. Ангажовањем ваздухопловних снага и артиљеријско–ракетних
јединица ОС РФ су извршењем ватрених удара, по рејонима концентрације, на главним
правцима напредовања, и уклињеним снагама украјинских ОС успорили напредовање
непријатеља, наносећи им велике губитке у људству и борбеним возилима.
Нарочиту ефикасност су исказале јединице ваздухопловства употребом
планирајућих ваздухопловних бомби (ФАБ 500, ФАБ 1.500 и ФАБ 3.000) и ракетне
јединце опремљене оперативно‒тактичким ракетним системима „Искандер“,
уништавајући украјинске ОС у рејонима прикупљања (посебно јединице поуњене,
припадницима армија НАТО, пронацистички орјентисаним лицима и страним
„добровољцима“), јединице и средства ватрене подршке и ПВО на ватреним положајима
и командна места са високо рангираним официрима украјинских ОС (што није од
пресудне важности, обзиром да оперативно командовање извршавају официри водећих
земаља НАТО).

Након довођења резерви, груписања снага и отпочињања ваздухопловних и
артиљериско–ракетних дејстава како по украјинским ОС на линији борбеног додира, тако
и у тактичкој и оперативној дубини украјинских ОС које су извршиле упад у Курску
област РФ, јединице ОС РФ су отпочеле концентричне ударе по украјинским ОС
наносећи им велике губитке у живој сили (до 1.300 лица избачених из строја) и борбеним
возилим (уништено, оштећено и заробљено до 150 борбених возила, артиљеријских оруђа
и система ПВО).
Тренутно, 12.08. текуће године, оружане снаге РФ су ангажовале део снага копнене
војске, покренувши противударе у рејону с.Мала и Козачка Локња, северно од насеља
Суџа и потискују снаге непријатеља ка англомерацији Суџа.
2. Јединице украјинских ОС које учествују у дејствима на Курску област РФ
У упаду у Курску област РФ ангажоване су елитне јединице украјинских ОС. У
суштини ангажоване јединице представљају последњу квалитетну стратегијску резерву украјинских ОС, које су ангажоване да донесу превагу или успостављање нерешивог
резултата на бојишту како би се приморало државно и војно руководство РФ на прекид
борбених дејстава и почетак преговора о примирју под условима НАТО и повољним за
украјинско руководство.

Пажљивом оку посматрача није могло да промакне да се најзначајније јединице
украјинских ОС последњих неколико месеци нису ангажоване на бојишту, а до тада су
учествовале у свим кључним борбеним дејствима у којима су претрпеле значајне губитке
у људству и потпуне губитке у борбеним средствима, већ су замењене присилно
мобилисаним саставом. Државно и војно руководство ОСУ је ширило информацију да су
наведене јединице повучене на одмор и попуну, што и није било далеко од истине.
До сада је утврђено да у операцији упада у Курску област учествује шест бригада.
Карактеристично је да је организација и формација бригаде украјинских ОС готово
идентична са формацијом бригада у земљама где је НАТО спроводио реорганизацију
и трансформацију оружаних снага преко својих послушника.

Бројно стање бригада на, основу броја јединца (до 12 јединица ранга
батаљон‒дивзион, поједине бригаде у свом саставу имају артиљеријске пукове 3 уместо
дивизиона), у њиховом саставу је од 5.000 до 8.000 лица (бројно стање пројектовано на
сајтовима од 2.000 до 3.000 лица је лажно), те више представљају дивизијски него
бригадни састав. Идентификоване су следеће бригаде које до сада учествују у борбама, у
целини или по деловима у Курској области РФ:
– 22. самостална механизована бригада, названа по месту локације „Черниговска“
(бригада је са дугом традицијом, настала из преформиране 66. гардијске стрељачке
дивизије, затим 196. мото–стрељачке дивизије и 66. механизоване дивизије бившег
СССР‒а, чије се историје и ордена „Црвене заставе“ одрекла). Формирањем десничарских
власти на украјинском постовјетском простору, трансформисана је у механизовану
бригаду. Након почетка СВО од стране ОС РФ, бригада је попуњена десничарским и
пронацистичким људством, као и „добровољцима“ из балтичких земаља. Гесло бригаде је
„грабљивце умирујемо мачем“. Бригада је наоружана борбеним возилима, ОТ М113, БОВ
„Козак“, БВП „Страјкер“, тенковима „Леопард М1А5“.
– 61. самостална јегерска–ловачка (механизована) бригада, названа по месту
локације „Житомирска“. Формирањем десничарских власти на украјинском
постовјетском простору, формирана је ова бригада и попуњена десничарским и
пронацистичким људством, првенствено је намењена (и зато је специјално и обучавана и
наменски лоцирана у Житомиру) за борбу у Припрјатском шумско–мочварном басену,
према Белорусији. Бригада је учествовала у такозваној антитерористичкој операцији (у
даљем тексту: „АТО“), извршавајући злочине над цивилним становништвом Донбас.
Након почетка СВО од стране ОС РФ, бригада је попуњена „добровољцима“ из Пољске.
Наводно је 99. јегерски базаљон ове бригаде ушао у Суџу. Наоружана је борбеним
возилима, „Хамер“, БОВ „Козак“ и ОТ БТР и тенковима Т‒64.
– 72. самостална механизована бригада, названа по месту локације „Бела Црква“
(бригада је са дугом традицијом, настала из преформиране 29. мото–стрељачке дивизије,
3Артиљеријски пук 80. самосталне ваздушно‒десантно јуришне бригаде (сличан попуна по моделима и
типовима оруђа је и у артиљеријским пуковима 82. свдјбр и 72. мбр) у свом саставу има: један самоходни
артиљеријски–хаубички дивизион 122мм 2С1 „Гвоздика“ (услед претрпљених губитака попуњен је
различитим самоходним артиљеријским системима совјетског порекла, калибра 122мм 2С1 „Гвоздика“ или
152мм 2С1 „Акација“), један самоходни артиљеријски–хаубички дивизион 155мм (услед претрпљених
губитака попуњен различитим самоходним системима НАТО, калибра 155мм), „AHS Krab“, „M109 Paladin“,
„АS 90М GE L131“, (у 82.свдјбр један дивизион је опремљен са 24 вучна оруђа, америчких артиљеријских
система 105мм М119), самоходни дивизион вишецевних бацача ракета „СВЛР 122мм БМ–21 „Град“,
мешовити противтенковски дивизион попуњен противтенковским топовима 100мм МТ 12 (једна до две
батерије‒6 до 12 оруђа) и различитим типовима протитенковских ракета (совјетски, украјински, НАТО и
израелски производи) самоходног (постављених на различитим врстама оклопних аутомобила и возилима
високе проходности јапанских произвођача) или преносног типа.

затим 72. гардијске стрељачке дивизије и 72. механизоване дивизије бившег СССР‒а, чије
се историје и ордена „Црвене заставе“ одрекла). Формирањем десничарских власти на
украјинском постовјетском простору, трансформисана је у механизовану бригаду
изузетно сложене и јаке организацијско–формацијске структуре 4 . Припадници бригаде су
прихватили традиције сепаратистичке „НР Украјине“ са краја Првог светског рата, те су
себи присвојили назив „Црни Запорошци“ и традиције састава „црнозапорошки коњички
пук“ који је починио злочине током двадесетих година прошлог века против совјетских
народа, али и народа у окружењу. Гесло бригаде је „Украјина или смрт“. Људство из
састава ове јединице је учествовала у такозваној „АТО“ у Донбасу, извршавајући злочине
над цивилним становништвом Донбаса. Бригада је попуњена десничарским,
пронацистичким људством и лицима отпуштених из затвора, као и „добровољцима“ из
балтичких земаља, Пољске, Грузије и Француске. Бригада је наоружана оклопним и
борбеним возилима различитих типова, ОТ М113А3, „Хамер“, БОВ „Козак“, БОВ „ВАБ
Мк‒1“, БВП „Страјкер“, тенковима „Леопард М1А5“.
– 80. самостална ваздушно–десантно јуришна бригада, са „почасним називом
Галиција 5 “, названа по месту локације „Љвовска“ (бригада је са дугом традицијом,
настала из преформиране 7. гардијске ваздушно‒десантне дивизије, затим 104. гардијске
ваздушно–десантне дивизије, бившег СССР‒а, чије се историје одрекла). Формирањем
десничарских власти на украјинском постовјетском простору, бригада је формирана и
попуњена пронацистичким људством из области Лавова, али и „добровољцима“
следбеницим нацистичке идеологије, као и делом професионалних војника који су
наводно напустили службу у армијама НАТО земаља. Припадници једининице су
учествовали у „мировним операцијама“ у Ираку, Афганистану, Сијера Леонеу и Косову и
Метохији (заједно са снагама из Пољске). Бригада је учествовала у такозваној „АТО“ у
садејству са паравојним неонацистичким јединицама украјинских ОС („Ајдар“),
извршавајући злочине над цивилним становништвом Донбаса. Јединице бригаде су
потучене у неколико бојева у Донбасу, а бригада је била потпуно разбијена у борби
за аеродром „Донбас“ (такозвани „Киборзи“). Након отпочињања СВО од стране ОС
РФ, бригада је реорганизована, обучавана од стране НАТО инструктора и углавном
поњена наоружањем и људством из састава НАТО, преосталим припадницима
украјинских ОС нацистичке орјентације и следбеницима нацистичке идеологије широм
света (тежишно Балтичке земље, Скандинавија, Француска, земље Бенелукса). Током
СВО бригада је потпуно разбијена у рејону Бахмута, након чега је повучена у рејон
Лавова, где је извршена поновна реорганизација, попуна људством, наоружањем и
опремом и обука. Припадници бригаде су током 2022. године у рејон с. Макејевка
извршили ратни злочин убиства ратних заробљеника, који су сами забележили и
путем медија и пласирали у јавност. Бригада је наоружана оклопним и борбеним
возилима различитих типова совјетске и НАТО производње, „Хамер“, БОВ „Кирпи“, БОВ
„МаккПро“, БОВ „БТР‒80“, тенковима Т–64,Т‒80БВ.
– 82. самостална ваздушно–десантно јуришна бригада, названа по месту локације
„Черновицка“ (град Черновци је на западу украјинског постсовјетског простора, лоциран
у подножју Карпата, административно, културно и национални средиште Буковине).
Формирањем десничарских власти на украјинском постовјетском простору, људство које
је ушло у састав бригаде је учествовало у такозваној „АТО“ у саставу паравојних
неонацистичких јединица украјинских ОС, извршавајући злочине над цивилним
4 Ова бригада у свом саставу има седам борбених батаљона, 3 механизована батаљона, 3 стрељачка
(пешадијска) батаљона, тенковски батаљон и артиљеријски пук, те више приличи јачини дивизије него
бригаде.
5 Исти „почасни назив“ имала је 14. СС гренадирска дивизија (1. галицијска)/ 14. СС добровољачка
дивизија дивизија „Галиција“‒(немачки–„14. Waffen Grenadier Division der SS‒galizische Nr. 1“/„14. SS
Freiwilligen Division Galizien“), попуњена добровољцима, Украјинцима, Чесима, Словацима и Холанђанима.
Извршила је бројне злочине против цивилног становништва на украјинском постовјетском простору, у
Словачкој и бившој Југославији.
Бригада је након почетка СВО ОС РФ, попуњена је људством
пронацистичке оријентације (ветеранима из разбијених и расформираних јединица
„десног сектора“ и из састава 80.свдјбр) из области Буковине, али и „добровољцима“
следбеницим нацистичке идеологије, као и делом професионалних војника који су
наводно напустили службу у армијама НАТО земаља, Колумбије и Грузије. Припадници
једининице су по формирању бригаде упућени на обуку у Велику Британију, а након
повратка на украјински постосвјетски простор бригада је наоружана оклопним и
борбеним возилима различитих типова НАТО производње, укључујући: 40 БВП „Мардер
М1А3“, 90 БВП „Страјкер“ и 14 тенкова „Челенџер‒2“. Јединице бригаде су непрекидно
задржаване у стратегијској резерви украјински ОС, да би током претходне године
део јединица опремљених тенковима „Челенџер‒2“ и БВП „Мардер М1А3“ био
упућен у рејон Работина, где је након губитака неколико тенкова и БВП била поново
повучена у резерву.
– 88. самостална механизована бригада, формирана је током 2023. године, од
преосталих „ветерана“, разбијених и уништених украјинских јединица. Људство које је
ушло у састав бригаде је учествовало у такозваној „АТО“ у саставу редовних и
паравојних неонацистичких јединица украјинских ОС, извршавајући злочине над
цивилним становништвом Донбаса. Припадници једининице су по формирању бригаде
упућени на обуку у Пољску, Чешку и Немачку, а након повратка на украјински
постосвјетски простор бригада је наоружана оклопним и борбеним возилима различитих
типова из бившег СССР–а и НАТО производње, али и других земаља, укључујући:
преносне ПВО ракетне системе из Шведске „РБС–70“, оклопна возила „Хамер“, БОВ
„Пантер Ф‒9“ произведених у УАЕ, БОВ „ВАБ Мк–1“ БМП–1, тенкове Т‒64 и Т–72.
Јединице бригаде су непрекидно задржаване у стратегијској резерви украјински ОС.
3. Циљеви НАТО и украјинских ОС у упаду у Курску област РФ
Нападна операција са уласком украјинских ОС у Курску област, везана је за успешно
постизање борбених резултата на бојном пољу, заузимање дела матичне територије РФ и
неколико кључних енергетских објеката. Операција је планирана ради постизања
највероватније, више циљева, који се могу поделити у неколико група.
3.1. Политички циљеви
– приказати „савезницима“ на такозваном „колективном Западу“, да актуелно
политичко руководство и постојећа државна организација на украјинском постовјетском
простору још увек располаже могућностима да нанесе пораз Русије и пренесе борбена
дејства на њену матичну територију;
– заузимањем дела матичне територије РФ, приморати политичко руководство РФ да
приступи „преговорима“ под условима НАТО и режима у Кијеву, те да се одрекне
суверенитета над областим Новорусије;
– непрекидним провокацијама, извођењем борбених дејстава уз територију
Белорусије, као и дејствима БПЛ по објектима на територији Белорусије „увући“ ОС и
саму Белорусију у оружани сукоб, чиме дискредитовати политичко руководство исте и
довести до смене истог;
– створити повољне услове и умањити предност Русије пред организацију „Друге
мировне конференције“ о украјинском постсовјетском простору и „преговоре о миру“
водити под условима НАТО и режима у Кијеву.
3.2. Психолошко‒пропагандни циљеви
– створити уверење да државна организација Русије нема способност и није у
могућности да оствори услове за безбедан и сигурн живот и рад становништву на
матичној територији Русије;

7
– указати да председник РФ „нема способности одговорног лидера“ и нарушити му
углед, ауторитет и поштовање, како међу грађанима Русије, тако и на регионалном и
глобалном нивоу;
– створити уверење и приморати становнике Русије да покрену „преврат и промене“
политичког руководства у Русији и довођење на власт руководства са сервилним односу
према „колективном Западу“.
3.3. Економски циљеви
– ангажовањем максималних капацитета у људским ресурсима уверити савезнике у
политичко–војним руководствима и међу становницима у водећим земљама НАТО и на
„колективном Западу“ да до сада уложене стотине милијарди долара и евра нису
„узалудно утрошене“, те да је потребно инвестирати још неколико стотина милијарди „до
коначне победе“ над Русијом;
– достизањем главног објеката у приграничном граду Суџа (Сужа) и заузимањем
гасне мерне станице, примарно, у потпуности прекинути дистрибуцију гаса из РФ у
земље ЕУ (чиме би умањили економске приходе РФ), које су и поред „санкција“ увозиле
значајне количине овог енергента, а секундарно, приморати државно руководство
Словачке и Мађарске, да након прекида у снабдевању нафтом преко украјинског
постсовјетског простора, пред „зимску сезону“ прекину снабдевање истим и гасом, те их
на тај начин приморају да следе политичке одлуке Брисела у подршци кијевском режиму;
– достизањем главног објеката у граду Курчатов и евнтуалним заузимањем НЕ
„Курск“ или њеним „стављањем“ у домет ватрених артиљеријско‒ракетних средстава,
примарно умањити способност за снабдевање потрошача у РФ електричном енергијом, а
секундарно, приморати РФ да у блиској будућности рзамотри статус НЕ „Запорожје“ и
„врати је у надлежност режима у Кијеву“.
3.4. Војни циљеви
– ангажовањем максималних капацитета у људским и материјалним ресурсима
украјинских ОС, нанети што веће губитке ОС РФ, ослабити им борбене могућности и
приморати их да довођењем снага и средстава са других делова фронта, првенствено са
Авдејевско‒Покровског правца и правца Волчанск–Харков, „смање притисак“ на
украјинске ОС и спрече продоре ОС РФ у дубину територије украјинског постсовјетског
простора (Новорусије);
– ствирити уверење код савезника из НАТО да је неопходно повећање испоруке
наоружања, војне опреме и по могућности ангажују део јединица у оружаном сукобу на
украјинском постсовјетском простору ради „коначне победе“;
– непрекидним провокацијама, извођењем борбених дејстава уз територију
Белорусије, као и дејствима БПЛ по објектима на територији Белорусије „увући“ ОС
Белорусије у оружани сукоб, након чега „у циљу одговора на претњу“ евентуално
ангажовати у сукобу у пуном обиму оружане снаге Пољске, Румуније, Чешке,
Прибалтичких и Скандинавских земаља.
4. Противмере ОС Руске Федерациеј
Поред вероватних пропуста у обавештајним структурама које су „изгубиле из вида“
елитне јединице украјинских ОС које су биле повучене у дубину територије украјинског
постосвјетског простора (ако се искључи намеран превид војног руководства РФ, у циљу
привлачења наведених украјинских јединица на бојишту под ефикасан удар
Ваздушно‒космичких снага и артиљеријско–ракетних јединица РФ, јер удари са дистанце
по истим спровођени претходних месеци нису дали очекиване резултате), можемо
говорити о изненађењу које су постигле украјинске ОС избором, по месту, правцу, броју
ангажованих јединица и брзини продора на матичну територију РФ и евентуалном
почетку нове офанзиве украјинских ОС која се очекивала током јесени.

8
По одређеним изворима, обавештајне структуре РФ су имале податке о припреми
значајних јединица украјинских ОС, али је извршена погрешна процена да ће наведене
снаге бити ангажоване на Харковском правцу или Покровско‒Авдејевском правцу у циљу
извршења противудара и одбацивања ОС РФ на полазне положаје из месеца маја текуће
године.
Након откривања стварних намера украјинских ОС, те налогодаваца из САД и В.
Британије, као и савезника из остатка НАТО–а и њихових следбеника, предузете су мере
од стране државног и војног руководства РФ, које се огледају у следећем:
– евакуација цивилног становништва из зоне извођења борбених дејстава у циљу
смањења губитака међу цивилним становништвом;
– ојачавањем и ефикаснијом заштитом објеката од стратегијског значаја у Курској
области;
– извлачење дела снага ОС РФ на резервне положаје у дубини територије Курске
области ради стварања сигурне и ефикасне одбране;
– предузимање противнапада на појединим правцима у циљу заустављања и
успоравања продора уклињених снага украјинских ОС;
– ангажовањем дела ВКС и артиљеријско‒ракетних јединица уз употребу свих
расположивих класичних убојних средстава дејствујући у оперативној дубини
украјинских ОС, уништавају концентрисане снаге у рејонима прикупљања, командна
места, логистичке центре и колоне у току покрета, наносећи значајне губитке украјинским
ОС у људству и ново примљеном наоружању и опреми, успоравајући им и
онемогућавајући и продор у дубину Курске области;
– ангажовањем резерв ОС РФ, ради заустављања нападне операције украјинских ОС
у наредних недељу до две и стварање услова за извршење противудара и избацивање
истих са територије РФ почетком јесени.
Закључак:
Неуспелом одбраном положаја на Курско–Сумском правцу, ОС РФ делимично су
компромитовале успешно изведене нападне операције претходних месеци у ДНР, на
купјанском и харковском правцу.
Учињеним пропустом (или прикривеном намером) привукли снаге шест до осам
елитних бригада украјинских ОС из дубине украјинског постосвјетског простора на
прву линију фронта где су их изложили уништавајућим ватреним ударима.
Политчко и војно руководство РФ је себи ослободило простор за наредне акције
(војне, економске, политичке, обавештајне) како према режиму у Кијеву тако и
према земаљама НАТО, ЕУ али и њихових савезника у наредном периоду, а које
може оправдати њиховом подршком режиму у Кијеву за напад на матичну
територију РФ.
Државно и војно руководство РФ ће у наредном периоду предузети све мере и
нагажовати све ресурсе (укључујући и евентуалну мобилизацију дела ОС) на
уништењу украјинских ОС како на матичном простору РФ, тако и у простору
Новорусије и стварање такозване „зоне безбедности“ до линије Гомељ ‒Чернигов –
Кијев (западно од аутопута Е95-лева обала Дњепра), чиме ће створити нове услове за
преговоре о статусу украјинског постосвјетског простора.
Наведене ОС РФ операције ће бити завршене до ступања на дужност новог
председника САД.