Владимир Пребирачевић: Свет на корак од додатне ескалације

 

пише Владимир Пребирачевић

дирекор Српско-руског центра Мајак и

потпредседник Српске народне партије

Након извршеног израелског ваздушног удара и уништавања иранског конзулата где су погинули високи официри и дипломате Ирана тензије на Блиском истоку су достигле максимум.

Сваки дан се лицитира са моментом иранског одговора на овај напад и на директно кршење свих међународних норми и конвенција јер је са намером уништено дипломатско представништво једне земље.

Видели смо већ на много примера уназад три деценије како се мало по мало крше конвенције и међународне прихваћене норме и то сада више нису никакви преседани него правило понашања великих сила које сматрају да то што су сила не подлеже никаквој санкцији или осуди или контроли. Чак и ако подлеже некој имагинарној санкцији или осуди нема ко ни да их санкционише ни да их осуди.

Такав пример није само овај случај напада на конзуларно представништво Ирана него и низ других активности као што су покушаји институционалног подметања геноцида српском народу данас, као што је и агресија на СР Југославију била флагрантно кршење свих међународних норми. Та агресија и злочин против српског народа је била уствари један велики тест за светску заједницу који је показао да онај ко је најјачи не подлеже никаквим нормама и казнама и да може да се понаша како му одговара у сваком појединачном случају.

Из тог злочиначког теста и примера који је садржао низ активности чак је садржао и бомбардовање кинеске амбасаде што данас никоме више није чудно када се догоди а посебно када је то тамо негде далеко на Блиском истоку па још и у земљи која је у западној јавности представљена на најгори могући начина као што и Русе свих година хладног рата па и до дана данашњег представљају као зликовце свуда и увек, као што Северну Кореју представљају као лудаке који хоће на нуклеарном ракетом униште цео свет иако не постоје никакве индиције ни приближно таквог развоја догађаја као што и нас Србе представише својом злочиначком пропагандом за геноцидне иако нигде нема ни једне назнаке било чега сличног а управо је обрнуто јер смо ми Срби геноцид осетили на свовој кожи у целом 20. веку па и у 21.веку а на Космету се спроводи геноцид дан данас уз асистенцију свих тих великих и битних земаља удружених под НАТО злочиначку капу.

Истину они то јако добро знају али им се може да раде шта хоће јер су сила а наша изрека каже „Сила бога не моли“.

У Русији више не могу да раде шта хоће и то се види нервозом коју показују јер губе рат који воде против Русије путем свог проксија у виду Украјине који ће бити и највеће жртве овог сукоба у низу сукоба који нам следе. Организација терористичких напада у Русији је само један од показатеља очаја у којем се налазе а рат који нам куца на врата на Блиском истоку може бити још један додатак општем хаосу у који се гура цео свет намерно. Русија је била довољно стрпљива и када је проценила да више нема шта да се чека кренула је у активну одбрану своје државе и свог постојања на свим фронтовима, не само на војном плану него и у образовању, законодавству, пољопривереди, инфраструктури али и међународној политици. Да ли ће Иран као велика земља још бити стрпљив или је и њиховом стрпљењу крај видећемо у данима који су пред нама.

Ми као мала земља морамо да имамо стпљење али и оно није вечно јер сви наши непријатељи раде активно на разградњи наше државе и нашег народа и активна одбрана бар на неком фронту је јако битна. Можда не можемо тренутно да се војно бранимо али одбранимо и вратимо образовање и васпитање у српске руке као и законодавство ставимо у функцију српских интереса у свим сферама.