Сретен Егерић: Турски послови испод жита

пише специјални саветник пуковник Сретен Егерић

Током годину дана спровођења Црноморскe иницијативе о извозу житарица или у јавности познатије као „Споразум о житу“, којим је регулисан извоз житарица и уљарица са постсовјетског украјинског простора, Турска, односно њено политичко и војно руководство је као „непристрасни“ гарант споразума показало да у савременим геополитичким‒међудржавним и дипломатским односима влада потпуна неискреност и превртљивост. Турска је прећутно, следећи пример ментора са „Колективног запада“ у кршењу постигнутих споразума, поред војне, економске, политичке и обавештајне помоћи коју је пружала украјинским ЗСО у сукобу на простору постсовјетске Украјине, омогућавала под окриљем извоза житарица несметану пролиферацију наоружања, муниције и војне опреме у украјинске луке као и пребацивање (шверц) дела наоружања и војних средстава (достављених од САД и њених савезника) из Украјине разним оружаним групацијама на простору стредње Африке и Блиског истока, а у складу са својим интересима.

1. Црноморскe иницијативе о извозу житарица или „Споразум о житу“

Резултат вишенедељних преговора представника Руске Федерације и власти у Кијеву, уз „посредовање“ представника УН и Турске је представљало потписивање 22. јула 2022. године у Истанбулу, документа под радним називом Црноморска иницијатива о извозу житарица или у јавности познатијег као „Споразум о житу“. Наведеним „споразумом“ су регулисани поступци и обавезе у извозу и дистрибуцији житарица и уљарица са простора постсовјетске Украјине из лука на Црном мору, Одеса, Черноморск и Пивдени, блокираних од стране Ратне морнарице РФ након почетка извођења СВО, те поступци и обавезе извоза и дистрибуције житарица и уљарица, сировина за производњу и вештачког ђубрива из Руске Федерације. У складу са „Споразум о житу“, бродови за превоз житарица би из наведених црноморских лука под пратњом војних јединица УН (није наведено којих земаља‒највероватније Турске РМ, познато је да УН не располажу сопственим војним јединицама) упућивани у Истанбул где би била извршена контрола извоза житарица и уљарица, од стране инспектора УН и Турске (као „посредника“), представника власти у Кијеву и представника РФ, чланица спровођења споразума.

Наведени споразум је имао ограничено трајање–рок од четири месеца са могућношћу продужења. Спразум је ступио на снагу 22. јула 2022. године и укупно је продужаван четири пута, последњи пут на рок од два месеца, са истеком 17. јула 2023. године у поноћ.

2. Непоштовање Црноморскe иницијативе о извозу житарица или „Споразум о житу“

Непоштовање споразума и малверзације са извозом житарица и уљарица са простора под контролом власти у Кијеву су утврђени од стране представника–инспектора Руске Федерације од првог дана примене „споразума“. Уочено је више поступака у манипулацијама „споразумом“ од којих наводим четири кључна.

Манипулисање са одредбама споразума, првенствено под окриљем посредника–инспектора УН и представника–инспектора из Турске огледало се у испоручивању житарица и уљарица у развијене земље и земље Европске уније, а не у земље у развоју и земље у којима влада несташица хране како је предвиђено споразумом (део житарица је прерађиван у брашно, а део уљарица и кукуруза је прерађиван у уље и маргарине у самој Турској, а затим продаван на „слободном тржишту“, чиме је Турска прибављала финасијску корист за себе). По изворима медија „Колективног Запада“ до маја 2023. године, са простора под контролом власти у Кијеву извезено је 30 милиона тона житарица и уљарица (наводи „Дојче веле“‒DW), од чега је упућено у најсиромашније земље Средњег Истока и Африке (Авганистан, Етиопија, Кенија, Сомалија, Судан и Јемен) 725.200 тона житарица (наводи „Глас Америке“–VOA) односно 2,41% извезених житаририца са простора постсовјестке Украјине.

Друго, уочено манипулисање са одредбама споразума, такође под окриљем посредника–инспектора УН и представника Турске огледало се у упућивању дела бродова са житарицама и уљарицама мимо договорене поморске руте из црноморских лука под контролом власти у Кијеву у турске луке ван Инстанбула, у којима је ван контроле прописаних органа по „споразуму“ извршаван претовар бродова са житарицама (бродови такозваног типа „булк керијер“, који сем расутих терета могу да преносе и различите врсте кабастих терета), њихова „допуна“ додатним теретом заједно са житарицама и упућивање на одредиште Северне Африке, Блиског Истока и Источне Африке. Део бродова у повратном транспорту је такође упућиван у друге луке ван Истанбула, где су наводно контролисани, а затим су са теретом наоружања и војне опреме, убојних средстава и погонског горива, упућивани у црномрске луке које су под контролом власти у Кијеву. што је био један од начина снабдевања украјинских ЗСО војном опремом.

Треће, уочено манипулисање са одредбама споразума, такође под окриљем посредника–инспектора УН и представника Турске, а уз пуну сарадњу Европске кимисије и чланица ЕУ, огледало се у интернацији и задржавању бродова који су превозили житарице, уљарице, компоненте за производњу и произведеног вештачког ђубрива, а упућени су из лука Руске Федерације у земље које су суочене са несташицом хране. Бродови упућени из лука РФ задржавани су и више од годину дана у лукама земаља ЕУ под различитим изговорима, тако да је само око 10% производа и сировина доспело до крајњег одредишта (исти су упућивани као донација и помоћ земљама погођеним несташицом хране од стране РФ).

Четврто, уочено манипулисање са одредбама споразума, такође под окриљем посредника–инспектора УН и уз потпуно учествовање Турске јесте стављање на располагање поморских рута дефинисаних за безбедну пловидбу у складу са „Споразум о житу“, за дејство беспосадних пловила (украјинских формално, а стварно БПЛ које припадају РМ САД и Велике Британије) у нападима на руске бродове у акваторији Црног Мора, лукама на полуострву Крим и нападу на „Кримски Мост“, током октобра и новембра 2022. године те јула месеца 2023. године. Сем кориштења наведених безбедносних и дозвољених рута, карактеристичне су и активности неколико пловила. У јутарњим сатима 17. јула 2023, наводно последњи брод који је са житарицама напустио луку Одеса, пре истека рока „Споразума о житу“ је турски „булкаријер“, „Самсун“. Свесно се избегава вест у западним медијима да је Одесу у касно поподне (неколико сати пре напада беспосадним пловилима на „Кримски Мост“) напустио је теретни брод са житарицама највероватније у власништву Бугарске, са украјинском посадом и да се упутио ка Истанбулу. У исто време у акваторији Црног мора су се налазила и два танкера, „Кудајар Јусифадзе“ који је пловио под либеријском заставом, са непознатим саставом посаде, који је испловио из луке Измаил и отпловио ка луци Елфсин у Грчкој и танкер „Бекс Лојал“ који је пловио под заставом Маршалских острва који је испловио из луке Тузла (Истанбул) и отпловио ка луци Констанца (Румунија). Испловљења и укрштања наведених бродова са сигурносним рутама за пловидбу су се одвијала током половине јула месеца, непосредно пре директног напада на „Кримски мост“, током ноћи 17. јула 2023. године.

Државно руководство РФ је у више наврата путем медија, оглашавањем у Савету безбедности УН, преко дипломатских мисија, упозоравало на све облике кршења „Споразум о житу“, са тежиштем на претходно четири наведена, али су потписници споразума остајали неми или су као председник Турске, Ердоган, оправдавали поступке своје државе као усклађене са „споразумом“, те да турска поступа „пријатељски према Руској Федерацији“.

Сви ови догађаји исцрпили су стрпљење руководства Руске Федерације које је донело одлуку да једнострано почевши од поноћи 17. јула 2023. године иступа из Црноморске иницијативе о извозу житарица, те да исту неће продужавати.

Иступање Русије одмах је покренуло медијске нападе „Колективног Запада“, за којима су уследили напади „политичких првака“ ЕУ и САД и њихових представника у УН, руководиоца УН и наравно поглавара Римокатоличке цркве, са усаглашеном тврдњом да „Русије подстиче глад у свету“. Наравно оних 2,41% житарица додељених земљама у развоју и којима прети несташица хране је до тада „подмиривало све потребе“. Јасно је о коликом се лицемерству ради.

3. Турски послови испод жита

Дволично понашање државног руководства Турске, посебно њеног председника Ердогана, није непознато властима у Москви, поред више покушаја да се односи задрже на прихватљивом добросуседском нивоу државно и војно руководство Турске је мимо добрих заједничких интереса, наставило да подржава власти у Кијеву у борби против руског народа на истоку украјинског постсовјетског простора (почев од државног преврата 2014. године) у војном, економском, политичком и обавештајном сектору, а по појединим проценам и у директном војном ангажовању у извођењу дела специјалних операција. Такође Турска је у више наврата нанела директну штету Руским интересима на Средњеазијском постовјетском протсору. „Заоштравање“ међусобних односа Русија‒Турска, у овом тренутку нанело би неупоредиво већу штету Русији него корист и у потпуности је јасна тренутна попустљивост Русије).

Демаскирање улоге Турске у сукобу на украјинском постсовјетском простору, али и у појединим земљама Африке, Средњег и Блиског истока, уследило је након инцидента у луци Деринџе, 7. августа 2023. године.

За своје послове испод жита, Турска је одредила неколико лука, ван Босфора и Истанбула, заклоњених од „радозналих очију“ и увида широј јавности. Луку Тузла (око 20 км јужно од Истамбула), град Габзе са складишним капацитетима у истом (око 60 км југоисточно од Истамбула), луку Деринџе са складишним и претоварним капацитетима за житарице (око 50 км југоисточно од Истамбула), а све активности су надгледане из војне базе у луци Голџук. Наведена лучка постројења налазе се у источном заливу Мраморног мора, увученог у копно Мале Азије, добро заштићена како од непозваних погледа са мора, копна и ваздуха, тако добро заштићена и војно‒поморским и ваздухопловним снагама, које базирају у непосредној близини стратегијског објекта Истанбул. Тако припремљени ресурси обезбеђивали су несметано обављање послова, званично извоза житарица и уљарица, а по проценама и појединим информацијама које су се повремено појављивале у јавности извршавано је снабдевање паралелно са житарицама и наоружањем, војном опремом, убојним средствима како оружаних формација власти у Кијеву тако и дела оружаних формација у Севрној Африци и Источној Африци.

Активности на дистрибуцији житарица, уљарица и наоружања су се одвијале несметано све до поподневних сати 7. августа 2023. године. Тог дана око 14,40 часова по локалном времену дошло је до детонације житарица, по изворима турских званичника локалне управе, односно прашине у житарицама, при утовару на брод у луци Деринџе. Вест је тренутно објављена у већини медија „Колективног запада“ да би врло брзо била потиснута „осталим значајним вестима“. Вест о експлозији у луци је различито приказивана у медијима, од разлике у податку о томе да су житарице укрцаване на брод, искрцаване са брода, до тога да су се житарице самозапалиле у силосу луке па је дошло до детонације, те вести да се догодила детонације прашине у житарицама током премештања истих из силоса у силос. Такође су се разликовале и вести о броју повређених лица, чији се број у зависности од извора и онога ко саопштава вест кретао од 10 до више од 20 лица од којих је неколико у критичном стању превежено у оближње здравствене установе. Подаци о штети су такође различити, напоменуто је да су капацитети силоса у луци Деринџе око 40 батерија (цеви) са укупно 80.000 тона житарица и да су оштећене две батерије, до изјава локалних власти да је у експлозији оштећено 13 батерија са 20 процената житарица што указује на капацитет силоса од око 120.000 тона и повећава број батерија на 60. Пловно средство–брод више нико није помињао, а подаци о повређеним или смртно страдалим лицима нису накнадно саопштавани.

Контрадикторност информација није изненађујућа, по „западној школи“ односа са јавношћу и информисања, великим бројем нетачних, супростављених или опречних информација се прикривају стварни узроци и последице.

Познато је да се током складиштења житарица (посебно пшенице, јечма, ражи), као и уљарица мора поступати пажљиво, исти морају бити првенствено квалитетно „сушени“ и редовно проветравани у складишним просторима, како би се смањио проценат влаге у истим јер исти може у сабијеном простору и под оптерећењем довести до хемијских процеса нарастања температуре и „самозапаљења“ (наведене житарице садрже велики проценат целулозе и уља–горивих материја), такође исти се морају периодично „пресипати“ у празне складишне просторе у циљу одстрањивања прашине, која услед хемијске реакције, уколико се не одстрањује из житарица и уљарица, може детонирати. Процењујемо да су наведени поступци били познати лицима која су се бавила манипулацијом житарицама у складишту.

Снимци са сигурносних камера складишта са силосима у луци Деринџе који су постали доступни јавности показују да се 7. августа 2023. око 14,38 часова по локалном времену у близини силоса налазило пловило у које је путем елеватора преузиман или достављан терет (вероватно житарице), након чега је уследио интензивни светлосни бљесак каратеристичан за детонацију минско‒експлозивних или  убојних средстава (артиљеријских или ракетних пројектила), а који није карактеристичан за детонацију прашине у житарицама или самих житарица, да би након тога била забележена појава димног облака, затим сеизмичка активност пропраћена ударним таласом. Није била забележеног звука. По изјавама очевидаца које су пренели медији, сви су регистровали сеизмичку активност (подрхтавање тла), а затим буку, што су поистоветили са земљотресом који је погодио јужне делове Турске у фебруару 2023. године. Карактеристично је да ниједан очевидац није описао светлосни бљесак који су забележиле камере за надзор у луци Деринџе.

На основу видео записа, локације где је дошло до инцидента, времена у ком се инцидент догодио, података који су у претходном периоду доспели у јавност о учешћу Турске у пролиферацији наоружања, војне опреме и убојних средстава, можемо проценити да је у луци Деринџе у току претовара и маскирања војне опреме житарицама или уљарицама, дошло до детонације убојних средстава која су нанела штету објектима за смештај и дистрибуцију житарица у наведеној луци.

По брзини којом је вест нестала из медија у Турској и на „Колективном западу“, можемо проценити да је Турска паралелно са извозом житарица и уљарица агилни учесник у активностима које се одвијају на пролиферацији наоружања и убојних средстава како из Украјине (наоружање и убојна средства добијена као помоћ‒донација или купљени) на „црно тржиште“, тако и пролиферација и наоружавање и опремање оружаних снага власти у Кијеву, од стране Турске, САД и њених савезника.

Не треба сметнути с’ ума да је током претходне године забележено достављање противоклопних система такозваним Косовским снагама бзбедности. Наведене противоклопне системе произведене у САД и Великој Британији, а који су упућени властима у Кијеву као помоћ, најлакше и без икакве контроле је могуће допремити рутом, са украјинског простора, преко турских и албанских лука на простор Косова и Метохије. Наравно, у оквиру хуманитарне помоћи у брашну или јестивом уљу, односно „испод жита“.