Одбрамбени и безбедносни аспекти независности Србије
мр Владимир Пребирачевић
Директор Српско-руског центра “Мајак”
Излагање са округлог стола у Прес центру УНС-а
Република Србија је у изузетно неповољном положају када су одбрана и безбедност у питању у садашњем времену. Обзиром да за одбрану и безбедност земље није војска једини фактор. Од времена масовне миграције са Блиског истока, Ковид кризе , па потом сукоба у Украјини који је по свему добио карактеристике глобалног сукоба иако се ратна дешавања догађају само на граници садашње Украјине и данашње Русије и нешто мало по дубини њихове територије територије па све до последњих дешавања у нашем дворишту а везаног за Косово и Метохију. Проблеми се само нижу.
Хибридни рат се води против наше државе различитим интезитетом уназад 30 година са различитим прекидима у смислу класичних ратних дејстава које смо имали на простору бивше Југославије па све до Агресије НАТО пакта на нашу земљу.
Положај наше земље је посебно тежак јер се налази окружен НАТО земљама а НАТО није одбрамбени савез како пише у њиховим памфлетима што смо окусили на својој кожи али и гледали у неколико земаља а посебно данас између Русије и Украјине. Са друге стране делимично смо окружени чланицама ЕУ као и онима који имају амбиције да у исту уђу па чак и ми имамо тај европски правац којем се тежи иако нас тамо нико не чека са сољу и погачом него са оним са чим су нас увек дочекивали углавном на нож, што се могло видети деценијама уназад. Последњи догађаји са Космета посебно дају на важности јер практично албанска страна уз прећутну сагласност, тихо одобравађе или јасно климање главом европске уније и појединих њених битних чланица Србију доводе у катастофалну ситуацију која мора да бира између економије и напретка и одрицање од свете српске земље Косова и Метохије. Задњих двадесет година исти ти назови пријатељи који то никада не показују да јесу на делу спроводе много реформи у нашој држави које логично често и финансирају али као и у сваком другом интересно мотивисаном процесу они спроводе искључиво своје интересе а ми им у свему томе помажемо , веома често на максималну штету сопствене државе и сопственог народа.
Идентитетска безбедност. Препустили смо другима писање уџбеника као да ми саме нисмо то у стању иако је овај народ изнедрио неке од најзначајнијих светских научника глобалног значаја, уљуљкали смо се на обећања којима су завели наше људе на позицијама одлучивања где се идентитетска питања највише нападају. Кроз образовање, мало по мало, се ревидира и наша историја и наш језик и наша књижевност и наша ћирилица, све оно што је битно за наш народ. Српска православна црква је једна од најнападанијих институција у нашој земљи на све могуће начине од различитих организација и појединаца више или мање познатих али који не погрешиво дају допринос у блаћењу посебно млађим генерацијама кроз медије и масовну културу али и кроз огоман број микро пројеката у свим сферама друштва који се посвећено спроводе а све под плаштом европеизације и европских вредности. Директним фалсификовањем или чак бруталним брисањем одређених поглавља наше историје доћићемо у ситуацију да сви народи на балкану који су настали националним инжењерингом над српским становништвом постанемо најмлажи народ на Балкану али не по просеку година него по старости извора где се Срби спомињу. Наше великане, војсковође, краљеве присвајају и то на најочигледнији и нај бестијалнији начин али то их неће поколебати у својим намерама.
Војна безбедност. препустили смо другима да нам реформишу војску и укину служење редовног војног рока како би наша војска била по њиховом стандарду за њихове интересе и потребе а која није довољна да одбрани нашу земљу. Самим укидањем служења војног рока наша земља је изгубила на обучености становништва војним вештинама али уједно је и остала без много делатности које су се училе у војсци а после активно примењивале у редовном животу као што су руковаоци радним машинама, возачи камиона и аутобуса, као и неким другим на тржишту рада мање заступљеним делатностима али који су пружали један посебан вид безбедности државе а који није оличен у пуком руковању аутоматском пушком или минобацачем. Само укидање обавезног војног рока довело је до низа штета у различитим сегментима друштва а све за рад наводне уштеде средстава. Дугорочно нисмо ништа уштедели смо је питање да ли смо изгубили десетоструко или стоструко у коначном рачуну. Да не спомињемо то да они који су нас бомбардовали у злочиначкој акцији НАТО пакта 1999. год коју годину касније одређују шта смемо задржати од оружја, шта смемо производити и како се смемо понашати.
Енергетска безбедност је изузетно битан фактор у свим временима а у данашње време када Европа тоне у енергетску неизвесност и када се нелогичним потезима сама лишава јефтиних извора енергије за рад скупљих и мање доступних са неке друге стране за нечији туђи интерес. И није проблем што се сама својим погубним одлукама гура у неизвесност, рецесију и инфлацију, проблем је и што све друге па и нас тера да се за рад имагинарне солидарности и чувене шаргарепе у виду европске перспективе одрекнемо својих резултата које смо са муком направили у годинама иза нас и да све бацимо у воду јер се некоме нису остварили перфидни планови за стварање предуслова за много озбиљнији и убитачнији сукоб на тлу саме Русије. Наши односи са Русијом и Кином су трн у оку како домаћих упосленика колективног запада а могу се препознати на сваком кораку тако и државника страних земаља који на најдиректнији, нимало демократски, поприлично колонијално-ратнохушкачки начин желе да спроведу своје интересе по цену наших. Цене нафте и гаса су основа за све друге цене и њихово повећање или нестабилност тржишта доводе до инфлације али и раста свих других трошкова.
Прехрамбена безбедност је такође угрожена на много начина и има утицаја на стварање несигурности код становништва али и стављања на руб глади у земљама које не могу да произведу довољно хране за своје становништво. Енергетски колапс доводи до немогућности производње огромних количина хране које су потребне за исхрану становништва планете која сада броји преко 8 милијарди њуди. Били смо сведоци и да велике количине житарица које су биле заглављене у црноморским лукама налазе пут али не до оних ојима је најпотребније него до оних који ће највећу економску добит имати управо у ситуацији неизвесности и панике на тржиштима. Ово је сегмент који најмање нас погађа али се мора константно водити рачуна о тој компоненти.
Наша држава мора водити рачуна о много аспеката који су овде наведени али посебно мора учинити два корака и то хитно а то су враћање служења редовног војног рока и враћање писања школских уџбеника у своје окриље. Ово су два најхитнија корака који не смеју ни дана да се пролонгирају.
