Нови члан “Мајак”-а Алексеј Рјабко – иконописац, певач и фотограф из Русије

Пише Тања Југовић

Српско-руски центар Мајак

Алексејеве иконе и фреске красе цркву Светог Петра и Павла  и цркву светог Николаја Чудотворца у Зеленодољску недалеко од града Казања, као и Раифски Богородичин манастир у Казању, граду који се налази на Волги. Алексеј је и солиста легендарног састава „Причти“, а пева и у мушком хору зеленодољског музичког позоришта „Илуминати“. У позоришту, такође, фотографише глумце на сцени хватајући тренутке инспирације у делићу секунде.

Невероватна способност да све уради добро и лепо, са привидном лакоћом, потиче од породице. Његови родитељи су били веома талентовани. Мама је 25 година певала на сцени градског оперетног позоришта, а тата је био хармоникаш.Са посебним поштовањем и страхопоштовањем Алексеј се присећа баке и деде. Они су за Алексеја постали идеал породичне тврђаве. Његов деда је био учесник Другог светског рата, а бака, партијска активисткиња, живела је 103 године.

Управо у Раифском манастиру, под сводовима цркве Богородице Грузијске, у шуми, догодио се Алексејев први филмски деби. У филму „Страница бића“, Алексеј је клинцу – ученику специјалне школе – испричао историју манастира Раифа, док је истовремено исписивао лик Спаситеља на фресци испод куполе храма. Филм је веома добро оцењен, углавном због слике иконописца Алексеја, која је једноставно испричала трагичну причу о мученицима из првог кадра…

“Рјабко је диван сликар!” – потврђује његова учитељица Диља Баришева. – “Он не приказује само портрете, већ емоције, не само очи, већ поглед! Осећа суптилне психолошке призвуке. Алексеј је веома дубок и духован. Наравно, није све дошло одједном. Било је тешких искушења, вредно је радио и постигао свој циљ. Очигледно, Алексеј има тако нешто у себи. Он осећа свој пут и верно га следи.”

Мислим да је разлог за Љешину хармонију у његовој једноставној мудрости, која је откривена приликом снимања другог филма – „Нека се у нашој кући лако дише“. Овде је играо себе – уметника који је иза кулиса говорио о крхкости лепоте и глобалним проблемима екологије природе. “Као редитељ, нисам морао да пишем текст и бирам праве речи: сва његова размишљања, једноставна и дубока, откривала су истину живота. Говорио је о лепоти спољашњег и унутрашњег. О главном проблему човека – да он себе замишља као главну ствар изнад природе, а сам је иста влат траве …”

Управо је овај текст био основа филма. Икона, коју је тада насликао, чудесно је одражавала суштину филма: апостол Петар у рукама држи кључеве пакла и раја. Према свом раду на земаљи, човек је награђен. Филм је добио награду Руске академије природних наука на конкурсу еколошких пројеката.

Алексеј је радио у сликарској радионици при храму током карантина. А ко жели да види његова иконописна дела, може да дође у Никољску цркву у Улици младости. Све иконе у њему су уљано канонско сликарство Алексеја Рјабка.