Српско-руски центар “Мајак”  чува сећање на  академика Николаја Салтикова

Владимир Пребирачевић

директор Српско-руског центра “Мајак”

Склањајући се од победника Октобарске револуције У Србију и у Београд се доселило неколико десетина хиљада Руса. Оставили су вечни траг у нашој земљи: пројектовали су многе важне зграде, утицали на уметност и културу, пренели своја научна достигнућа. Гробље на коме су сахрањени, Руски некропољ на Новом  гробљу постао је њихова вечна кућа.

Руски некропољ је део београдског Новог гробља од 1929. године где се на четири парцеле  налази 755 гробних места а у њима су посмртни остаци око 3000 Руса. На топм месту се налазе и Иверска капела и меморијални споменик Руске славе. Капела је подигнута залагањем кнегиње М. А. Свјатополк-Мирске, а историја је хтела да то буде баш – Иверска. Наиме, десило се да је током преговора кнегиње и градских власти, 1929. године, јављено да су бољшевици срушили Иверску капелу која је красила Црвени трг у Москви од 1669. године. У знак протеста због уништавања православних светиња у Совјетском Савезу, руски емигранти у Београду су одлучили да се на српском тлу изгради копија Иверске капеле. Само две године након тога, 1931, изграђена је капела по пројекту В. В. Сташевског,  пуковника Царске војске, а тадашњег члана Министарства грађевине у Београду. Меморијални споменик Руске славе је први споменик у свету подигнут у част цара Николаја Другог. Подигнут је 1935. године, по пројекту архитекте Р. Н. Верховског. На споменику пише “Вечна слава императору Николају Другом и два милиона руских војника Великог рата”.

У основи споменика је гробница 387 официра и војника руског експедицијског корпуса који су погинули између 1916. и 1918. године на Солунском фронту, 136 официра и војника из две артиљеријске бригаде који су погинули бранећи Београд, посмртни остаци четворице руских ратних заробљеника које су стрељали Аустријанци у Горажду зато што су одбили да утоваре муницију за фронт, двојице морнара са брода “Тираспољ” погинулих код Кладова, и око сто војника преминулих у болницама. Над криптом се високо уздиже фигура анђела победника с мачем.

Иницијатор обнове Руског некропоља у Београду је Анатолиј Лисицин, посланик државне Думе Руске Федерације, председник Старатељског савета Фонда “Анатолиј Лисицин”, и вишегодишњи губернатор Јарославске области.

Споменик математичара и академика Николаја Салтикова је један од оних који су сахрањени поред капеле.

Споменик смо посебно обишли и положили цвеће у знак сећања на овог изузетно вредног научника који је Србији дао много тога и који је због својих заслуга постао и члан Српске академије наука и уметности. Српско-руски центар “Мајак” посебно негује сећања на херојске дане наших народа и чува културу сећања за будуће генерације. У склопу нашег  редовног обележавања посебног датума у нашој заједничкој историји а то је свакако 01. август 1914. године када је Руски Император Николај II Романов потписао објаву рата и ушао у Први светски рат на страни Србије а против Аустро-угарске и Немачке, обишли смо и споменик научника Николаја Салтикова у част и наших пријатеља у братској Русији из Твера. Историјске датуме и личности треба да негујемо али и у данашње време морамо да стварамо нове вредности и нова пријатељства како би и будуће генерације памтиле сутра и наше подвиге и биле поносне на наша дела. Ово је мали гест којим желимо да покажемо нашу приврженост и пријатељство руском народу посебно у овим тешким тренутцима које ми у Србији одлично можемо да разумемо. Алексеј Третјаков је наш пријатељ и брат и ову посету вечном почивалишту Николаја Селтикова славном сину Тверског краја са радошћу испуњавамо и њему у част, због наше добре сарадње данашње и будуће и за неке нове заједничке подвиге.