Рођен је 1783. године у Горњој Крајини, у селу Ласињском Сјеничаку на Кордуну. Основну школу Сава је завршио у Сјеничаку, а потом богословију у Плашком. У Пешти је 1810. објавио расправу Сало дебелога јера либо азбукопротрес. Та књижица је имала 18 страна. У њој је Сава Мркаљ извршио свеобухватну реформу ћирилице и предложио је нову азбуку. Преложио је да српски језик треба да има толико слова, колико и звукова. Сава је у свом делу поставио два основна начела на којима и данас почивају наше писмо и језик.

То су начела: један глас једно слово и пиши као што говориш.

Мркаљ је једноставно пребројао и гласове у свом српском језику и набројао 29 (џ није узео у обзир) и ћириличке  знакове (слова), па их је избројао 41. Вишак је био велики, и Сава га је одбацио. При томе се Мркаљ посебно оборио на тврди знак јер као нејнепотребнији називајући га поспрдно дебелим. Мркаљ је словима покрио 25 гласова а за остала четири љ, њ, ђ и ћ тражио је диграме и то решио тако што је словима л, н, т и д додао меки знак означавајући тако њихову мекоћу… Вук  Караџић је, дакле, дизајнирао преосталих шест слова. Мркаљ је доста допринео Вуковој правописној реформи, идејама и практичним решењима. Сава је последње странице свога дела штампао својом новом ћирилицом уз напомену под текстом: „Довде смо свакоако, а одавде новом азбуком пишемо”.

Своју књижицу завршио је револуционарним покличом: „Зато от данас све наше правопи-саније под ово долази начело-пиши како што говориш“

Сава Мркаљ умро је у Бечу где се данас налази спомен-плоча, која је постављена на фасади Храма Светог Саве.

На иницијативу Завичајног удружења „Сава Мркаљ“, Комисија за именовање улица и тргова у Новом Саду је у насељу Ветерник ,улици доделила назив Саве Мркаља.