Владимир Пребирачевић: Обележен Дан сећања на погинуле руске војнике у Првом светском рату у Србији

Данас на дан када је руски цар Николај Други Романов ушао у рат као савезник Србије 1914. године 60 чланова Српско-руског центра “Мајак” присуствовало је поновном успостављању неговања традиције која заслужује наше велико поштовање а то је да се ода пошта нашој руској браћи која су не марећи за своје животе учествовали у ослобађању наше земље у Првом светском рату. Пун аутобус са шездесет чланова Српско-руског центра “Мајак” из Новог Сада предвођен директором Владимиром Пребирачевићем и специјалним саветницима Дејаном Самарџићем и Аном Рончевић положили су цвеће на вечну кућу своје руске браће. Први саветник и аташе за културу Александар Конанихин је истакао важност обележавања овог датума како за русе тако и за србе. Обележавању овог историјског дана присуствовали су и положили цвеће и венце и представници Руског дома, Чланово Координационог савета руске етничке мањинњ, Наталије Коцев руководиоца Српског одељења Међународног фонда  јединства  православних народа и други. Директор Српско-руског центра је положио цвеће и на гроб руског амбасадора у Србији из 1914. године Николаја Хартвига великог пријатеља нашег народа који је умро након објаве  ултиматума Србији од стране Аустро-угарске.

Руски Некропољ у Београду је Меморијални споменик „Руске славе“ У Београду

Ово спомен обележје чини заједничка гробница: меморијални споменик „Руске славе“, Иверска капела, заједничких и појединачних надгробних споменика на парцелама (80, 80а, 90, 90а), на Новом гробљу испод којих леже посмртни остаци бивших припадника руске императорске војске и флоте, који су умрли у емиграцији у Београду и руских војниика – учесника Првог светског рата, који су животе изгубили на овом простору.

Централно место заузима најмонументални и најпознатији заједнички надгробни споменик у Србији, споменик „Руске славе“, дело: архитекте Р. Н. Верховског, по пројекту В. В. Сташевског и идеји пуковника М. Ф. Скородумова. Било је то прво обележје на свету (по речима М. Ф. Скородумова,) посвећено двомилионским жртвама руске царске војске у Великом рату. Зато овај споменик има изузетан значај и за Москву која с великом пажњом брине о овом спомен-комплексу.

Споменик „Руске славе“ и Иверска капела свечано су откривени 24. маја 1935. године, а коначно завршени и освећени 12. јануара 1936. године. Споменик је посвећен цару Николају Другом Романову и руским војницима погинулим у првом светском рату.

У основи споменика чувају се посмртни остаци руских војника, који су погинули у одбрани Београда, на битољском бојишту, Солунском фронту, Кајмакчалану и другим бојиштима, на територији бивше Југославије. Међу сахрањенима су и посмртни остаци четворице руских ратних заробљеника које су стрељали аустријанци у Горажду, затим двојице морнара са брода „Тираспољ“ погинулих код Кладова, и око сто руских војника преминулих у болницама.