Владимир Пребирачевић : Дипломатски рулет против Русије – наставак лудила
Пише Владимир Пребирачевић
Директор Српско-Руског центра „Мајак“
Пре неколико дана сам написао текст „ Дипломатски рулет против Русије“ где сам назначио да је то само почетак недипломатских активности на протеривању руских дипломата широм покорне Европе подређене америчким интересима.
Ретко се чују гласову у ЕУ да би такву погубну политику требали тотално напустити као и још погубнију политику миграција која ће на дуги рок изазвати тотални колапс европских земаља које се понашају као да ће живети на марсу а не ту међу људима које су примили у своје домове а који немају ни најмању намеру да домаћина испоштују. Безбедност европских земаља се урушава изнутра свакодневним приливом хорди миграната.
За то време се половини европских земаља путем медија али и конкретним акцијама како влада тих земаља а тако и разних других организација које имају за агенту продају приче о такозваној претњи из Русије и ето сваки час се очекује да „зли“ Руси покоре и угасе слободе и демократију у европским земљама.
Та хистерија и тотално ванразумско деловање је видљива сваког дана јер од последњег мог текста још земаља се ставило у функцију сопствене штете. Бугарска, Естонија,Литванија,Пољска, Италија протерују руске дипломате показујући на најприземнији начин покорност али и велику глупост. Све набројане земље изузев Италије своје постојање треба да захвале управо Русији јер никада нису имале своју државу док им управо Руси нису ту државност дали.
Велика операција хибридног рата је у току и то баш у сусрет Дану Победе када је 9. маја поражена Хитлерова Немачка и идеје и идеологија Трећег рајха. Али колико је за приметити нису те идеје потпуно искорењене што се може видети на сваком кораку у деловању водећих европских земаља. Приче о демократији су већ излизане и препродате превише пута да би се сада неко на то реално обазирао. Продајући причу о демократији поствављали су своје пулене који су служили за исцрпљивање природних , финансијских и сваких других богатстава земаља где су они своје назови идеје прокламовали. Последњи примери тог типа су Украјина и Косово где је перспектива сиромаштво и вечна криза зарад остварења финансијских и геополитичких циљева.
