Владимир Пребирачевић: Мило Ђукановић поново напада Српску Православну Цркву

Пише Владимир Пребирачевић

Директор Српско-Руског центра „ Мајак“

 

Председник Црне Горе Мило Ђукановић оптужује Србију и њено руководство за велико српски национализам и прави паралеле са догађајима из деведесетих у Хрватској и БиХ када је српски народ поново протериван и убијан на својим вековним огњиштима.

Мило је негде заборавио своју улогу у тим догађајима и своје запаљиве изјаве и говоре где је био већи Србин од Његоша а сада му смета стратегија српског света. Угњетавање које је сваки Црногорац доживљавао у сопственој земљи а који је плански и темељно спроводио монтенегрински режим над сваким који се осећа као Србин па то и не крије а не дај боже да је своју српску тробојку истакао било где одмах би га инструментализована полиција кажњавала и хапсила.

Жалопојка председника Црне Горе, који ће чинити сваку могућу опструкцију нове владе Црне Горе, о томе како Србија угрожава суверенитет земаља у региону је само јефтин покушај напада у ситуацији када све дубље тоне и када му се један по један пипак хоботнице коју је направио за експоатацију Црне Горе одсеца и онемогућује тотална опструкција нових власти .

Срамотни напади на Српску Православну Цркву му нису били довољни у предходном периоду и када је летос доживео оно што се сматрало за немогуће а то је да изгуби власт. Он поново безкрупулозно напада на Српску Православну Цркву сада са намером да своје снаге које су интересима увезане проба да окупи за локалне избере на неколико локација а почевшин од родног али ипак српског Никшића.

Каже Мило Ђукановић да оно што су држава и народ градили а Српска Православна Црква присвојила мора да се стави практично њему на располагање и даље не одустаје од те своје безбожничке идеје. Али заборавља један битан детаљ а то је да та Црна Гора није била усташка творевина него су тада у Црној Гори живели највећи Срби и знани и незнани. Ти Срби и Црногорци који су говорили српским језиком и били верници Српске Православне Цркве су градили и стварали за будућа поколења а на част и славу сваког Црногорца којег је црногорски камен српством задојио  али не за неког прагматичног политичара који ће у будућности да промени све идеологије и да те локације претвори у коцкарнице и хотеле и искористи за свој лагодни живот у стилу римских императора.

Своју политику Ђукановић базира на увредама већине грађана земље у којој је председник и то по националној и верској основи. Али и свих нас који живимо у земљама региона а Срби смо и православци једине признате цркве по канонима а за разлику оних које су наметали Павелић и Ђукановић. У тој перфидној игри и даље не одустаје да се некако наметне европи и америци са изјавама попут оне да је српски свет део руског света и да наши српски национални интереси угрожавају ЕУ и НАТО тековине. Требало би да схвати да су се Срби опаметили и да мењају своју стратегију приступа проблемима у региону и да више никоме неће бити толерисани било какви напади на Србе. Црна Гора ће се ослободити црвеног маршала који би да буде доживотни председник врло брзо.