Владимир Пребирачевић: Срамни десант специјалаца на Будву

Пише: Владимир Пребирачевић
Директор Српско-Руског центра “Мајак”

У Будви од јутрос као да је олуја почела. Две стотине и педесет припадника специјалне полиције опремњених за разбијање демонстрација на јуриш су заузели општинску зграду у Будви при том тукући све редом. Многима су нанете повреде тежег и лакшег типа. У бруталном обрачуну са функционерима општинских органа у стилу као да су припадници у најмању руку мексичких нарко картела сви су похапшени а добар део њих завршио је у хитној помоћи.

Огроман број грађана се окупио испред полицијске станице након чега су неки од ухапшених пуштени из притвора. Више је него јасно да власти у Црној Гори измиче тло под ногама и да држава клизи у репресију и насиље према сопственим грађанима који поново демонстрирају своју вољу да одбране и праву Црну Гору и Српску Православну Цркву али и достојанство сваког појединца. Након што су поново почеле литије предвођене црквеним великодостојницима полиција је редом хапсила свештенике и владике и изводила их пред лице такозване монтенегринске правде. Опозициони активисти су такође на мети полиције која примењује бруталну силу и ризикује да изазове шире немире и инциденте.

Брутална употреба силе је можда и средство којим власт жели да испровоцира десетине хиљада људи који су пред корона добу показали изузетно јединство али и вољу да безбожном режиму стане на пут и да натера мирним путем да се закон о Слободи вероисповести који је све само слобода не стави ван снаге.

Бахатост власти се најбоље види управо на том примеру где руше конаке манастира, хапсе свештенике и владике, туку људе без икаквог разлога а при том и воде максималну анти српску кампању. Тај рецепт је на Балкану толико пута поновљен за протеклих 30 година да је просто невероватно да сада не показује жељене резултате. Срби су никад сложнији у Црној Гори и власт би морала полако да размишља шта ће дан после када буде остала без власти. Да ли ће тај намучени и обесправљени Српски народ у Црној Гори сачувати присебност и смиреност или ће ударити истом мером па ком опанци ком обојци како стара српска изрека каже.