Владимир Пребирачевић: СИТУАЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ ЈЕ УЗАВРЕЛА ДО УСИЈАЊА

Владимир Пребирачевић

Директор Српско-Руског центра „Мајак“

Притварање Владике Јоаникија и других свештеника у Никшићу је скандал виђен само у време  усташке НДХ. Ово више не може ни да се назове случајношћу обзиром да се ствари и догађаји понављају као на некој документарној филмској траци из времена Независне Државе Хрватске.

Свештеници се хапсе и спроводе у притвор, а народ који се окупља, полиција туче и малтеретира на најбруталнији начин. Обичан и нормалан свет који је показао да је непоколебљив у намери да истраје по најгорем времену и метеоролошки али и политички у борби за своја верска убеђења али и право на постојање које је буквално доведено у питање.  Са друге стране и власт у Црној Гори сматра да је њено опстајање буквално доведено у питање. Закон о слободи вероисповести је ујединио народ  под један барјак и једну веру без обзира на политичку припадност јер је јасно препознат као закон за отимање имовине Српске Православне Цркве а то је последња ставка у поништавање свега што је српско у Црној Гори.

Тензије се не смирују а пратећи рад државних органа Црне Горе јасно је да се неће ни смиривати. Народ и свештенство су на великом испиту како да издрже овај бруталан притисак власти. Свима је јасно колики је улог а то је сада и опстанак саме власти. Многи у Црној Гори  су мислили  да ће имовина СПЦ бити отета без и једног дигнутог гласа против. Али ту је направљена велика грешка и означен је почетак краја црногорске власти у овом облику. Време које је пред нама ће показати да ли Срби имају снаге да издрже још један удар на своје право на постојање. Свима се толеришу, већ тридесет година, напади на све што је српско. Млаки и стерилни позиви према власти у Црној Гори  да се попусте стеге и да се смире тензије остају без одговора од стране званичне Подгорице. На сваки позив долази још оштрија мера која не изазива никакву реакцију осим код Срба. А постигнуто је јединство какво скоро није нико могао ни да замисл. Уједињени у фронту према методама власти које подсећају на сцене из другог светског рата када су немци хапсили и депортовали свештенике у логоре или када су их усташе бесомучно убијале где год су стигли.

Толика сулуда и садомазохистичка потреба да се покаже и докаже да Црногорци нису Срби и немају ништа српско у себи као и да се поништи све што би могло да подсећа на Србе. Мора се одрећи и српског  језика и ћирилице и српства и славне црногорске прошлости и славних битака и народних песама и гусала  и Његоша и Српске Православне Цркве која је створила ту Црну Гору и српских средњевековних владара на подручју данашње Црне Горе и свега па самим тим се одрећи и племена рода свога.

Народ ипак носи тај пламен слободе у срцу и у вери да може да промени сулуде одлуке садашњих властодржаца и носиће га до коначне победе када ће се опет вијорити српске и црногорске тробојке и чути стотине црквених звона које звоне у част победе вере православне над силама зла које ће сигурно бити побеђене.

Апелујемо на власти Црне Горе да пусте владику Јоаникија и свештенство из притвора !