Владимир Пребирачевић: САД на нишану поред Русије држи и Кину
Владимир Пребирачевић
Директор Српско-Руског центра „Мајак“
САД у сред борбе са вирусом ковид19 све теже оптужује Кину за тренутну пандемију. Рат са Кином траје већ дуже време на неколико фронтова а овај је последњи који се отвара. САД се труди да направи фронт против Кине по старом опробаном рецепту што су га деценијама употребљавали против Русије. Било где на планети где год имају интересе труде се да дискредитују Русију на било који начин. Пропагирајући до краја да у самој Русији имају легитимније интересе од самих Руса. Али то је могло док је Русија била слаба, сада више све мање успешно пролазе такви напади које можемо гледати широм света. Али није довољно што је пола западних земаља окупљених око САД-а и НАТО-а увело санкције Русији и што на сваки могући начин гледају да јој науде иако у великом броју случајева противно интересима већине истих тих земаља изузев САД-а.
Кина као сила која стрпљиво ради у тишини и своје интересе остварује паметном и мудром политиком је такође у фокусу стратега глобалне политике из САД-а. Сада им се пружила прилика да у време глобалне пандемије праве нови фронт који треба да успори Кину на сваком плану али првенствено да јој наштети економски . Кина је оптужена да је крива и за вирус и за скривање информација али и за ширење истог тог вируса широм света. Председник САД-а Доналд Трамп назива ковид19 са очигледном намером кинески вирус. Иако такав став нису подржале многе земље укључене у Светску здравствену организацију неке су ипак иступиле заједно са традиционалним савезником. Аустралија и Велика Британија су међу првима позвале Кину на одговорност на основу оптужби од стране САД-а да је Кина крива за пандемију.
Ми свакако немамо информације ко је крив и да ли се у ситуацији када се појави нови вирус неко може означити као кривац за пандемију. Али у једно сам сигуран а то је да ће се свака ситуација која се појави бити искоришћена како би се конкурентна страна оптужила. Сличне сценарије смо имали у многим земљама. Србија је оптужена од истих тих за сијасет злочина које није починила али је ситуација искоришћена какоби се тадашња Југославија разбила а поготово на штету Срба. Рат у Ираку је такође пример таквог односа када је Ирак лажно оптужен да има оружје за масовно уништење и иако су знали да Садам Хусеин не поседује такво оружје свесно су лагали и изманипулисали јавност али и неке политичаре западног света тобоже доказима које су открили а у суштини су исфабриковали по старом обичају. Серија земаља које су биле потпуно упропаштене и које се ни до дан данас нису опоравиле од њихових доказа о оружју за масовно уништење или свенама диктаторских режима које треба променити и ето благостања. Увођење демократије по њиховом моделу све је ове земље девастирало и уништило а опоравак није нигде на видику. Југославија која је гурнута у грађански рат се распадала у неколико етапа сада већ на 6 држава и један покушај државе који је опет на штету Срба. Тридесет година касније већина тих новонасталих земаља није на нивоу на ком је била пре распада да не говоримо о изгубљеним животима и о упропаштеним животима генерација на овоме простору. Да ли треба да се сетимо Ирака, Ирана, Либије, Сирије , Јемена и свих осталих земаља које нису биле довољно јаке да се одупру самопрокламованом светском полицајцу а које су све прилично девастиране а након тога и потпуно опљачкане. Последњи примери су Украјина, Сирија и Либија као лаке мете за упропаштавање. Кина и Русија па и Иран су већ много тежи залогаји. Мада иако су можда превелик залогај не значи да алавост и похлепа западних креатора криза и „демократских“ промена. Неће пробати па макар се подавили у покушају. Наредни неколико недеља ће се показати у ком правцу ће свет отићи после ове кризе која се можда смирује али не и завршава.
Сако ко после овога буде размишљао о неком задржавању правца неолиберализма тај је непријатељ првенствено сопственог народа а ако је способан да буде непријатељ свом народу какав је тек другима. Треба добро размислити о правцима кретања у међународној арени али и о још чвршћем повезивању са савезницима који нас неће оставити на цедилу на први знак опасности. А ти савезници су свакако Русија на првом месту која нам помаже на сваком плану и без које би заштита наших националних интереса била немогућа али и са Кином са којом имамо све боље конекције и заједничке интересе на овом простору али и са другим земљама региона и света. Продубљивање односа са многима али само у правцу поштовања сопствених интереса. Много примера смо видели како не функционише ни НАТО ни ЕУ на примерима мигрантске кризе али и кризе око пандемије да би били слепи верници идеја за које они који их као прокламују на крају први крше и поништавају.
