Владимир Пребирачевић: Напади на Српску Православну Цркву не престају ни у време короне
Пише: Владимир Пребирачевић
Директор Српско-Руског центра „Мајак“
Да се у време ванредног стања због пандемије ковида19 у медијима 95% времена посвећује овој ситуацији није ништа чудно. Али дежурни душебрижници, назови демократе, либерали по плаћеном задатку не мирују него користе сваки тренутак и сваку ситацију да нападну Српску Православну Цркву и њене владике и патријарха.
Последњи у низу напада преко друштвених мрежа, а сигурно ће бити на такозваним слободним медијима а како би другачије, уследио је после молитве коју је неко забележио у формату фотографије на којој се виде верници испред цркве како се клечећи моле. Салве напада су уследиле јер се тобоже сви они много брину за здравље овог народа а иду дотле да чак те вернике вређају па чак и називају муслиманима.
До које мере су ти експоненти организација које своје финансирање темеље искључиво на фондовима са запада којима је у првенственом интересу разарање идентитета нације у којој спроводе своје деловање на различите начине. Све те организације су и Путин и Орбан законски ограничили у својим земљама у последњих пар година јер су увидели погубан утицај на друштво и основне стубове идентитета њихових народа. Иста ситуација је и код нас али се још увек није приступило таквој форми третирања таквих организација које немају апсолутно никакав утицај на подизање квалитета одређених сегмената друштва него углавном покушавају да агресивним па чак и простачким нападима на њима интересне тачке пољуљају поверење народа у одређене институције или наметну неке друштвене шаблоне који нама у Србији никако не иду у прилог и не служе за наш напредак ни као нације ни као државе.
Експоненти таквих организација су у време короне највише напали на Српску Православну Цркву као вечити и заклети бастион српства. Чувара и нације али и државе иако на први поглед то многи не виде. Ти експоненти себе називају модерним,европским па и светским људима, који су пуна уста демократије и толеранције али то на сваком свом наступу оповргавају на највулгарнији могући начин. Толеранција је једино битна у моменту када треба да се толеришу њихове срамне оптужбе и лажне вести или сва згражавајуће болесна представљања појединих појава у друштву која им нису у интересу тј њихових финансијера и то на нај бестијалнији начин. Експоненти тих финансијера често у својој глупости ни не виде у чијем интересу раде него мисле да се стварно боре за нека права која су више деструктивна него што могу да помогну друштву у целини, част изузетцима.
Патријах Иринеј је крив тим нељудима зато што је упутио молбу председнику Србије Александру Вучићу да се за Васкрс одржи литургија са верницима на шта има пуно право али и обавезу да на тако велики хришћански празник тако нешто и затражи од власти у земљи у којој је проглашено ванредно стање. Председник је такође показао пуну одговорност према народу и због бриге о здрављу људи али и оптерећености здравственог система ипак није дозволио изузетак од полицијског часа у овој специфичној ситуацији и такође на такву одлуку је имао пуно право. Након тога су се и председник и патријарх састали и у заједничком интересу и Државе и Цркве сагласили и позвали верујући народ да се од куће моли у овим изузетно тешким временима. Ту се показује јединство и одговорност свако из свог поља деловања за народ и државу.
Треба се само замислити какве салве напада би уследиле према носиоцима власти али и према свештенству у целини да је одлука била другачија. Ти експоненсти или страни агенти, како их са правом по донетом закону назива Путин, раде само у интересу својих налогодаваца никакав виши интерес им није на памети. Те примере можемо видети на деловању против српског народа и Српске Православне Цркве у Црној Гори у којој прогон не престаје упркос пандемији. Напади па и хапшење Митрополита Амфилохија, који је мудрији од све црногорске елите заједно, су само једна од безброј хибридних акција које се за стране интересе спроводе над српским народом. Има много верника Европске уније и НАТО пакта али ни близу довољно да се у нашој земљи људи за то определе. Видели смо на примеру Италије како ЕУ функционише када се та бајка о солидарности у сред пандемије није остварила на јави. Видимо како са и на теми о мигрантима пола земаља ЕУ држи у гарду против овакве свакако погубне политике неконтроисаног примања мора џихадиста који су изгубили рат у Сирији,Ираку и Афганистану а који су га пренели сада на улице европских градова. Видимо и како НАТО слеже раменима на позиве Грчке да им помогне у заштити границе од инвазије миграната из Турске и практично десанта на грчка острва у Егејском мору. Што су реални проблеми на јужној граници ЕУ. А не да у сред пандемије ЕУ позива Орбана и остале који су чвршће решила да зауздају пандемију да се уздрже од ограничавања права одређеним интересним групама и назови слободним медијима. Они слободним медијима називају оне који раде у њиховом интересу. Били су слободни да креирају информативни рат против Срба од деведесетих па на овамо, сећамо се тих слобода и лажи. Или да се НАТО стално бави „претњом из Русије“ која апсолутно не постоји док реална инвазија на Грчку траје у пуном замаху. Русија је вечита опсесија многим креаторима криза,назови револуција и ратова широм света. Све оне земље које су богате природним ресурсима су њихова мета. А напади на све сфере друштва у тим земљама па и нашој су модел специјалног рата који воде.
